Kada osobe se alergijama pričaju o svojim problemima, obično se čuju oni uobičajeni problemi koji se se uklapaju sa vidljivim siptomima. „Zapušena sam ceo dan“ „Neprekidno mi suze oči i peku me!“ „Ne mogu da dišem i kapi za nos mi ništa ne pomažu.“ „Kijam po dvadeset puta na dan i glava me boli.“ „Svrbi me koža po celom telu“ „Moje dete ne sme da jede tu tortu, da li imate nešto drugo bez alergena“ „Koža na rukama mi puca, ni jedna krema mi više ne pomaže.“
Međutim, iako o alergijama mnogi, pa čak i zdravstveni radnici, razmišljaju kao o epizodama, a ne pravim bolestima, koje ne samo da utiču na kvalitet svakodnevnog života, remeteći uobičajene aktivnosti, nego u određenim situacijama mogu biti i veoma rizične po život, alergije se najčešće razumeju kao beznačajne pojave. Ali za pacijente, alergije su mnogo dublji problem. Atopijski dermatitis, alergije na hranu, inhalacione alergije, alergijska astma – sva ova atopijska oboljenja, iako najčešće zanemarena, predstavljaju značajan uticaj na život svakog pacijenta.
Često se dešava da pacijenti i ne pričaju dovoljno o tome smatrajući da ih niko neće čuti i razumeti, ali često se dešava da se pacijenti sa svojim simptomima i problemima potpuno sažive, da i nisu svesni povezanih problema uslovljenih simptomima alergija.
Za vreme meseca alergija, koje je naše udruženje prvi put u Srbiji obeležilo u maju mesecu 2020. godine, uprkos aktuelnoj pandemiji korona virusa, sproveli smo jedno manje istraživanje o uticaju alergija na kvalitet života pacijenata. Cilj istraživanja je da, prenošenjem iskustva i mišljenja pacijenata, široj javnosti prenesemo sve ono sa čime se pacijenti nose i koliko simptomi utiču na kvalitet svakodnevnog života. Pročitajte šta kažu pacijenti sa alergijama, atopijskim dermatitisom i astmom.
Šta pacijentima najteže pada kod alergija?
1. Loš izbor dozvoljenih zamena namirnica kod alergija na hranu.
2. Dostupnost i visoka cena namirnica bez alergena.
3. Neadekvatno deklarisani proizvodi.
4. Loša informisanost opšte populcije, pa i zdravstvenih radnika.
5. Diskriminacija i kršenje ljudskih prava deteta sa alergijama na hranu.
6. Nedovoljna podrška medicinskih ustanova, neprofesionalno ponašanje, podsmeh okoline…
7. Izostanak podrske SVIH državnih institucija!
8. Loše definisani zakoni.
9. Slaba ponuda u restoranima, needukovani vlasnici restorana i zaposlenih u restoranima.
10. Smetaju mi svi ljudi koje niko i ne pita za mišljenje, ali ipak znaju o Đokiviću i glutenu!
11. Patnja koju vidim u očima deteta, kada vidi sladoled koji za njega nije poslastica, već rizik po zdravlje.
12. Socijalno distanciranje u vrtiću, školi, na ekskurzijama, druženjima, rođendanima.
13. Strah za dete ako ga neko pipne ili poljubi, a prethodno je jeo kikiriki ili neki konditorski proizvod koji sadrži kikiriki.
14. Komplikovana svakodnevnica, ako niste u kući i u svojoj „sigurnoj“ zoni.
15. Osim atopisjkog dermatitisa, alergija kao posledica i astme od rodjenja, najgore mi je kad to isto moje dete želi da se igra u parku, a roditelji druge dece ga gledaju sklanjaju svoju decu i upiru prstom, zbog kože prekrivene ekcemom. To me najvise boli od svega. Za sve probleme postoje lekovi i nekako se reši, ali za ljudsku neobrazovanost i bezobrazluk, nekulturu – leka nema.
16. Nepodnošljiv svrab temena glave. Hrapava koža.
Ako ima neki komentar, odnosno probem sa alergijama koji pacijenti nisu naveli, a želeli biste da dodate, pišite nam na: info@alergijaija.com, a mi ćemo ga dodati na ovu listu.