Pridružite se našoj zajedinici:   
 NAVIGACIJA
Saznajte više:

Hajde da pričamo o alergijama – problemi o kojima niko ne priča

17/07/2020

Hajde da pričamo o alergijama

Kada osobe se alergijama pričaju o svojim problemima, obično se čuju oni uobičajeni problemi koji se se uklapaju sa vidljivim siptomima. „Zapušena sam ceo dan“ „Neprekidno mi suze oči i peku me!“ „Ne mogu da dišem i kapi za nos mi ništa ne pomažu.“ „Kijam po dvadeset puta na dan i glava me boli.“ „Svrbi me koža po celom telu“ „Moje dete ne sme da jede tu tortu, da li imate nešto drugo bez alergena“ „Koža na rukama mi puca, ni jedna krema mi više ne pomaže.“

Međutim, iako o alergijama mnogi, pa čak i zdravstveni radnici, razmišljaju kao o epizodama, a ne pravim bolestima, koje ne samo da utiču na kvalitet svakodnevnog života, remeteći uobičajene aktivnosti, nego u određenim situacijama mogu biti i veoma rizične po život, alergije se najčešće razumeju kao beznačajne pojave. Ali za pacijente, alergije su mnogo dublji problem. Atopijski dermatitis, alergije na hranu, inhalacione alergije, alergijska astma – sva ova atopijska oboljenja, iako najčešće zanemarena, predstavljaju značajan uticaj na život svakog pacijenta.

Često se dešava da pacijenti i ne pričaju dovoljno o tome smatrajući da ih niko neće čuti i razumeti, ali često se dešava da se pacijenti sa svojim simptomima i problemima potpuno sažive, da i nisu svesni povezanih problema uslovljenih simptomima alergija.

Za vreme meseca alergija, koje je naše udruženje prvi put u Srbiji obeležilo u maju mesecu 2020. godine, uprkos aktuelnoj pandemiji korona virusa, sproveli smo jedno manje istraživanje o uticaju alergija na kvalitet života pacijenata. Cilj istraživanja je da, prenošenjem iskustva i mišljenja pacijenata, široj javnosti prenesemo sve ono sa čime se pacijenti nose i koliko simptomi utiču na kvalitet svakodnevnog života. Pročitajte šta kažu pacijenti sa alergijama, atopijskim dermatitisom i astmom.

Šta pacijentima najteže pada kod alergija?

1. Loš izbor dozvoljenih zamena namirnica kod alergija na hranu.

2. Dostupnost i visoka cena namirnica bez alergena.

3. Neadekvatno deklarisani proizvodi.

4. Loša informisanost opšte populcije, pa i zdravstvenih radnika.

5. Diskriminacija i kršenje ljudskih prava deteta sa alergijama na hranu.

6. Nedovoljna podrška medicinskih ustanova, neprofesionalno ponašanje, podsmeh okoline…

7. Izostanak podrske SVIH državnih institucija!

8. Loše definisani zakoni.

9. Slaba ponuda u restoranima, needukovani vlasnici restorana i zaposlenih u restoranima.

10. Smetaju mi svi ljudi koje niko i ne pita za mišljenje, ali ipak znaju o Đokiviću i glutenu!

11. Patnja koju vidim u očima deteta, kada vidi sladoled koji za njega nije poslastica, već rizik po zdravlje.

12. Socijalno distanciranje u vrtiću, školi, na ekskurzijama, druženjima, rođendanima.

13. Strah za dete ako ga neko pipne ili poljubi, a prethodno je jeo kikiriki ili neki konditorski proizvod koji sadrži kikiriki.

14. Komplikovana svakodnevnica, ako niste u kući i u svojoj „sigurnoj“ zoni.

15. Osim atopisjkog dermatitisa, alergija kao posledica i astme od rodjenja, najgore mi je kad to isto moje dete želi da se igra u parku, a roditelji druge dece ga gledaju sklanjaju svoju decu i upiru prstom, zbog kože prekrivene ekcemom. To me najvise boli od svega. Za sve probleme postoje lekovi i nekako se reši, ali za ljudsku neobrazovanost i bezobrazluk, nekulturu – leka nema.

16. Nepodnošljiv svrab temena glave. Hrapava koža.

17. Trenutno mi smeta oticanje oko područja očiju.
18. Teško disanje, oticanje.
19. Slivanje iz nosa u pluća, zapušen nos i problem sa plućima.
20. Češanje kože noću, nespavanje.
21. Trenutno imam pogoršanje atopijskog dermatitisa, svrab kože ispod pazuha, nogama i na leđima.
22. Ekcemi po očnim kapcima, podočnjacima i na vrtatu, koji užasno svrbe i veoma su vidljivi.
23. Začepljenost nosa, kijanje, otežano disanje, svrab očiju.
24. Ponekad izgledam naduvena kao da su me pčele izujedale.
25. Dekoncentrisana sam i imam uporan svrab očiju.
26. Stalno koristim pumpicu i antihistaminik i to me opterećuje.
27. Curenje nosa, zapušen nos, kijanje, ma i uši mi se začepe.
28. Atopisjki dermatitis – fleke po licu koje svrbe i pored velike nelagodnosti privlače i upitne poglede.
29. Bojim se da će mi i drugo dete imati iste probleme kao i prvo.
30. Stariji sin ima alergiju na polen drveća. Alergija mu je najaktivnija u aprilu mesecu. Prošle godine, skoro ceo april nije mogao da ide ni u školu. U etapama ide kašalj, curenje nosa, kijanje i svarab očiju. Nekad toliko natekne da jedva oči otvori. Ove godine je karantinski proveo taj period, ali opet je bilo svih simptoma. Borimo se kako znamo.
31. Problem mi je curenje nosa, svrab, gušenja povremena. Imam osećaj da ću ostati bez daha i da ću se ugušiti.
32. Najveći problem mi je bio čudan pogled drugih ljudi dok sam bila mlađa i imala ekcem po koži.
33. Moje dete u vrtiću, na rođendanima niko ne želi da shvati i on se često oseća zapostavljeno, a najmanji svrab po koži i mene i njega veoma nervira.
34. Astma: povratak pluća u normalu nakon prehlada i slično, mirovanje mesec dva u kući.
35. Ekcem. Kažu najjači svrab kože.
36. Svrab, ranice, a najgore je kada se pojave infekcije, pa sve u krug. Ne znam nikada da li ekcem uzrokuje svrab ili svrab uzrokuje ekcem.
37. Svrab lica, nekada i čitavog tela, nervoza, suzenje očiju.
38. Ja bih neki duboki udah, a me ne boli u grudima. Za samo 9 meseci života sa astmom, zaboravila sam kako to izgleda.
39. Moj najveći probem je što već 5 godina ne mogu da nađem uzrok alergija.
40. Gušenje i otežano disanje.
41. Kada tražim da mi kažu sastav jela ili namirnice i kada me gledaju kao da nisam normalna, mada kada se zapreti hitnom pomoći u lokalu tada shvataju ozbiljnost situacije. Nikako da shvate da mi nismo inspekcija, već obične mušterije koje žele da jedu njihovu hranu.
42. U gradu u kojem živim nemamo alergologa, pulmologa i mnogo teško dolazimo do dijagnoze.
43. Što nekad ne znam sprečiti pojavu alergiju uprkos svom trudu.
44. Svrab, svrab, svrab.
45. Nutritivne alergije povezane sa alergijskim rinitisom, nos mi se zapuši čim pojedem nešto što ne smem.
46. Najveći problem sa astmom je što me uhvati naglo i moram za 3 minuta da budem u hitnoj službi.
47. Kad me gledaju kao čudaka čim spomenem namirnice koje mi smetaju. Ponekad to loše utiče nam moju psihu i onda sledi čuveno pitanje: Pa šta ti jedeš onda, vazduh?
48. Ishrana u vrtiću. Nema je.
49. Suzave oči, pune peska, kijanje, svrab nepca i grla.
50. Sve, više sam saznala o svemu preko Facebooka, nego od zdravstvenih radnika.
51. Nerazumevanje i nedovoljna podrška medicinskih radnika.
52. Komplikovana svakodnevnica.
53. Taman smo mislili da su se alergije smirile, ali pubertet ih je vratio u vidu ekcema, nekontrolisanog svraba, nespavanja, nervoze, dekoncentrisanosti za učenje, ali i nerazumevanje nastavnika.
54. Posle jedne preživljene anafilakse, strah me je da pustim dete samog i do prodavnice.
55. Zašto moram da idem kod tri lekara specijalista za lečenje alergija? A onda mi svi kažu drugačiju terapiju?
56. To sto deca ne dobijaju adekvatnu zamenu u vrtićima…
57. Nedovoljna informisanost doktora, što sve moraš da vijaš sam bez da te neko usmeri. Nemogućnost da dete ide u vrtić jel i sam kontakt kože sa alergenom stvara ozbiljne posledice.
58. Ne znam da li nam teže pada nutritivna alergija ili inhalaciona …gde god da idemo vodimo računa o sastavu hrane i jos pride nosimo kad nismo sigurni, a od curenja nosa do laringiticnih napada jako je kratak period, samo sto nekad odreaguje na terapiju, a nekad moramo da idemo i na bocu…tako je od njegovog 6-og meseca žvota sad mu je 6 god…mada smo već uigran tim tako da tačno zna sta sme da jede ako mu se stavi nešto što ne sme kaže hvala ja to ne smem, a kad se druga vrsta pojavi savestan je i prati upustva da mu bude bolje.
59. Mene je mučila bespomoćnost kada mi je dete noću kašljalo,a ja nisam mogla da spavam jer mi se dete muči..Na sreću otkrili smo senzibilizacijui i našeg dr Rajicu..a do tada sam dobijala informacije da nam nema leka..da će prerasti mozda u pubertetu..Da pijemo antihistaminik, da se inhaliramo, iako nije pomagalo. Sada je Bogu hvala na četvrtoj godini senzibilizacije bez ikakve terapije i bez simptoma…
60. Najviše me muči to što ne znam ni sam više koju terapiju da koristi…imam osecćj da mi se suzava dušnik i da ne mogu da udahnem koliko treba… a kada gutam kao da me grlo boli… tako već par godina za redom… a nema pravila kada je sezona alergija ili ne… na svo polenje na koje sam alergičan…bilo leto ili zima… isto mi je…
61. Nas strasno muči što u poslednje vreme svakih 20 dana imamo bronhoopstrukciju. Pod terapijom smo singulara, seratide, durofilina, riparina i opet nam se desi alergiski napad koji se završava bronhoopstrukcijom. Ja ga odvedem kada krenu prvi simptomi i oni samo uvedu inhalaciju berodualom i opet završimo sa zvizdanjem u plućima.
62. Mene muče veliki otoci na usnama i uopsše po licu. Stegne mi se nekad grlo da ne mogu lepo da dišem. I to preko cele godine, nema pravila dal je sezona alergija ili ne. Uopšte ne mogu da otkriju razlog i terapija baš i ne pomaže….
63. Nas najviše muči što pored ogromnog truda da eliminišemo gluten, opet se negde provuče i javi se po neki plik …, a već da ne pričam o neinformisanosti lekara …

Ako ima neki komentar, odnosno probem sa alergijama koji pacijenti nisu naveli, a želeli biste da dodate, pišite nam na: info@alergijaija.com, a mi ćemo ga dodati na ovu listu.

globalskin
gaa
efa
wpa
elf