Na ovoj stranici:
- Šta je imunoterapija?
- Kako nastaje alergija?
- Kako imunoterapija može da pomogne?
- Imunoterapija u Srbiji.
- Da li ću imati koristi od imunoterapije?
- Stanja za koja imunoterapija nije korisna
- Šta obuhvata tretman imunoterapijom?
- Injekcije imunoterapije
- Alternativa injekcijama
- Da li je imunoterapija dostupna u Srbiji?
Šta je imunoterapija?
Imunoterapija, često nazvana desenzibilizacija, je jedinstveni način za tretiranje alergijskih oboljenja. U pitanju je terapija koja se koristi za određene teške alergije, kao što su ozbiljne alergijske reakcije na otrov od osa ili pčela, ili teški alergijski rinitis koji prethodno nije mogao biti adekvatno kontrolisan propisanim lekovima protiv alergije. Novije vrste imunoterapije se razvijaju i koriste i za senzibilizaciju kod alergije na hranu, kao što je na primer, alergija na kikiriki ili druge specifične alergije na hranu.
Imunoterapija obično podrazumeva primenu rastućih doza alergenskih ekstrakata tokom određenog vremenskog perioda, davanih pacijentima u vidu injekcija ili kapi/tableta ispod jezika (sublingvalno). Desenzibilizacija na alergene hrane, koja se postiže imunoterapijom, ima za cilj smanjenje reaktivnosti na alergen i vrši se pod vrlo kontrolisanim medicinskim uslovima. Međutim, noviji pristupi primene imunoterapije (kao što je primena putem flastera koji se nosi i menja) mogli bi postati dostupni u budućnosti. Kod nas je imunoterapija za alergije na hranu dostupna u slučaju senzibilizacije kod alergije na proteine kravljeg mleka, dok se u susednoj Hrvatskoj sprovodi i na ostale namirnice (lešnik, orah, kikiriki, jaje…). Ovi pristupi desenzibilizaciji hrane su još uvek vrlo novi i nisu široko dostupni, ali predstavljaju nadu za one koji su u riziku od ozbiljnih alergijskih reakcija na hranu.
Kako nastaje alergija?
Alergija predstavlja povećanu reaktivnost imunološkog sistema na određene supstance, “okidače”, koje smatra kao pretnju po organizam, iako one to ne bi trebalo da budu. Alergija se razvija kada imunološki sistem stvori IgE antitela kako bi se „odbranio“ od supstance (alergena), koja nam inače ne bi ni smetala, kao što su polen, dlake životinja, prašinske grinje, buđ, hrana ili otrov pčela i osa. Razlog zašto dolazi do takvih, preuveličanih reakcija organizma je još uvek nedovoljno istražen, ali se zna da su faktori genetskog porekla, kao i da su uzrokovani aerozagađenjima i ostalim faktorima životne sredine.
Kako imunoterapije može da pomogne?
Imunoterapija je pokušaj da se modifikuje imunološki sistem kako bi prestao da reaguje na alergene na isti, preuveličan način. Davanjem pacijentu sve većih doza alergena u redovnim intervalima (počinjemo sa vrlo malom dozom) na pažljivo kontrolisan način, moguće je naučiti imunološki sistem da toleriše alergen i da se ne „bori“ protiv njega. Ako je uspešna, imunoterapija dovodi do proizvodnje „regulatornih“ imunoloških ćelija koje zaustavljaju proizvodnju IgE i rezultiraju manjom reaktivnošću na alergen.
Svaka imunoterapija nosi određeni stepen rizika, zahteva vreme i može biti skupa.
Kod alergijskog rinitisa koji je izazvan grinjama (house dust mites, HDM), najčešći načini primene imunoterapije (Allergen-specific immunotherapy, AIT), su subkutani i sublingvalni. Ove dve metode imunoterapije za alergije mogu proizvesti dugoročne efekte nakon 3 do 5 godina terapije. Međutim, one su vremenski zahtevne i imaju veliki ekonomski teret. Zbog toga su stope pridržavanja kod pacijenata koji primaju bilo subkutanu imunoterapiju (SCIT) ili sublingvalnu imunoterapiju (SLIT), relativno niske.
Imunoterapija u Srbiji.
U Srbiji, imunoterapija se preporučuje pacijentima sa specifičnim, ozbiljnim alergijama, posebno:
- Lečenje potencijalno životno ugrožavajućih alergijskih reakcija na ubode pčela i osa.
- Alergijski rinitis u slučajevima kada su simptomi intenzivni.
- Kod atopijskog ekcema i astme, kada postoji alergija na grinje. Nedavna istra≈æivanja su pokazala da sublingvalna imunoterapija protiv alergije na grinje mo≈æe spreƒçiti pogoršanja pacijenata sa alergijskom astmom.
Da li ću imati koristi od imunoterapije?
Imunoterapija venomom insekta kod alergije na venome insekata je vrlo efikasna i pruža 98% zaštite od ozbiljnih reakcija na otrov osa i oko 90% zaštite od ozbiljnih reakcija na ubod pčele. Pacijenti sa teškim alergijama na ubode osa i pčela uvek treba sa sobom da imaju adrenalinski injektor (epinefrin).
Zbog toga pacijentima može biti ponuđena imunoterapija, koja se obično daje tokom perioda od tri do pet godina. Oko 10% pacijenata ima reakcije na injekcije imunoterapije tokom sprovođenja terapije, zbog čega imunoterapiju treba uvek sprovoditi i nadgledati lekar specijalista, kao što je alergolog ili imunolog.
Ova terapija se kod nas u zemlji uspešno već godinama sprovodi kako kod dece tako I kod odraslih pacijenata.
Blaže reakcije na ubode osa ili pčela, kao što su oticanje na mestu uboda ili urtikarija (koprivnjača), su česte i mogu se jednostavno lečiti. Takvim pacijentima imunoterapija nije potrebna.
Ako ste imali alergijske reakcije na ubode osa ili pčela, savet alergologa može biti koristan u odlučivanju da li je imunoterapija potrebna, jer klasifikacija reakcija može biti složena.
*Ne postoji vakcina za ubode komaraca, koji retko izazivaju generalizovane alergijske reakcije.
Alergijski rinitis i imunoterapija
Većina simptoma polenske groznice se dobro kontroliše lekovima kao što su sprejevi za nos, antihistaminici i kapi za oči. Ako su ovi tretmani efikasni, imunoterapija nije potrebna. Većina lekara neće prihvatiti pacijente za imunoterapiju osim ako prethodno nisu isprobali sve uobičajene tretmane i koristili ih pravilno i u pravoj kombinaciji. Pacijentima su obično potrebne kombinacije lekova kako bi kontrolisali simptome:
- Redovni steroidni sprej za nos, započet najmanje 3 nedelje pre sezone polena (kada simptomi počnu, mnogo je teže kontrolisati upalu nosa).
- Redovne kapi za oči sa natrijum kromoglikatom, kapi koje se koriste kao profilaksa ili simpromatska terapija akutnog ili hroničnog alergijskog konjuktivitisa i vernalnog konjuktivitisa.
- Redovni steroidni inhalator, ako imate astmu.
- Redovne antihistaminske tablete ili sirupi.
Ako su ovi lekovi primenjeni na odgovarajući način, a simptomi i dalje nisu pod kontrolom, vaš lekar može preporučiti druge lekove, kao što je antagonisti leukotrijenskih receptora, intranazalni antihistaminski sprej ili povremeno kratki tretman oralnim steroidima. Međutim, ako ste pokušali preventivni tretman koji je gore opisan i dalje su vam potrebne steroidne tablete ili imate vrlo ozbiljne simptome, možda ćete biti kandidat za imunoterapiju. Imunoterapija je pokazala da smanjuje ozbiljnost simptoma alergijskog rinitisa i smanjuje potrebu za lekovima.
Alergije na životinje i imunoterapija
Izbegavanje alergena je najvažniji korak u prevenciji alergijskih simptoma izazvanih životinjama. Ako držite kućne ljubimce na koje ste alergični, nećete biti kandidati za imunoterapiju, jer terapija neće biti uspešna dok postoji stalna izloženost alergenima koja izaziva simptome. Većina ljudi koji povremeno dolaze u kontakt sa alergenima životinja može uspešno da se leči antihistaminicima i inhalatorima pre kontakta sa ljubimcem. Na primer, ako idete u kuću prijatelja u kojoj se nalaze kućni ljubimci na koje imate alergijske simptome, tretman treba da se započne 30–60 minuta pre kontakta.
Imunoterapija može biti indikovana kada osoba sa visokom klasom alergije ne može da kontroliše simptome ovom metodom i za one koji reaguju na male količine alergena koje se na primer, nalaze na odeći drugih ljudi ili na javnim mestima. Savet alergologa je ključan i u ovom slučaju, kako bi se odredio doprinos izlaganja alergenima alergijskim simptomima. Profesionalno izlaganje, kao što je posao rada sa životinjama, takođe može biti razmotreno za lečenje.
Stanja za koja imunoterapija nije korisna.
Alergijski osipi: Osipi poput ekcema i koprivnjače ne mogu se lečiti imunoterapijom. Istraživanje je u toku da li bi određeni oblici imunoterapije mogli biti korisni kod teškog atopijskog ekcema.
Šta uključuje tretman imunoterapijom?
Pregled u alergološkoj klinici
Ako vi i vaš lekar smatrate da vam je potrebna imunoterapija, bićete upućeni alergologu ili imunologu. U nekim područjima, to može značiti putovanje, jer nemaju svi bolnički centri ove lekare specijaliste. Mnogi pulmolozi i otorinolaringolozi takođe sprovode imunoterapiju.
Biće vam preporučeno da uradite testove na alergije: kožni test (prick test) i ponekad krvni test za alergijska antitela.
Takođe, biće vam potreban fizički pregled kako bi se procenilo vaše opšte zdravlje. Važno je da se stvore uslovi u kojima se, na primer, nekontrolisani visoki krvni pritisak ili nekontrolisana astma, stabilizuju pre nego što započnete tretman. Preporučuje se da rešite ove probleme pre nego što krenete u alergološku kliniku, ako je to moguće.
Ako uzimate beta-blokatore (lekove za srce koji se često prepisuju za kontrolu krvnog pritiska), moraćete da razgovarate o njihovoj zameni sa alternativnim tretmanima.
Astma i imunoterapija za alergene
Mali broj osoba sa astmom biće kandidati za imunoterapiju. Generalno, što je vaša astma ozbiljnija, manje je verovatno da ćete biti razmatrani za imunoterapiju. To može delovati nepravedno, ali razlog jeste to što su ozbiljne alergijske reakcije na imunoterapiju, iako retke, najopasnije kod pacijenata sa astmom. Ipak, postoje izuzeci; na primer, pacijenti koji razviju astmu koja se javlja samo tokom polenske sezone mogu da podignu imunoterapiju za polen ako se započne pre nego što polenska sezona počne. Pacijenti sa astmom i ozbiljnom alergijom na ubode pčela ili osa takođe mogu podići imunoterapiju, jer je rizik od životno ugrožavajuće reakcije na ubod veći od rizika od reakcije na imunoterapiju. Međutim, važno je da kontrola astme bude pažljivo održavana kako bi se smanjio bilo kakav rizik.
Ako specijalista smatra da vam je tretman potreban, moguće je da ćete biti stavljen na listu čekanja.
Polenska imunoterapija ne može se započeti tokom polenske sezone. Najbolje je zatražiti upute što je pre moguće, kako biste što pre dospeli na listu čekanja. Tretman se započinje nekoliko meseci pre početka sledeće polenske sezone. Poboljšanje sa imunoterapijom ne dolazi odmah. Obično traje najmanje 6 meseci da bi simptomi počeli da se poboljšavaju, često duže. Preporučuje se da imunoterapija traje oko 3-5 godina, kako bi se smanjila verovatnoća da alergije ponovo nastupe. Pacijenti koji podižu imunoterapiju moraju nastaviti sa upotrebom svojih uobičajenih lekova dok se efekti imunoterapije ne stabilizuju.
Injekcije imunoterapije (subkutana imunoterapija)
Subkutana imunoterapija je najčešći oblik imunoterapijskog tretmana i podrazumeva davanje injekcija (subkutana=ispod kože) pacijentu koje sadrže alergen na koji je pacijent osetljiv. Injekcije se obično primenjuju u obliku injekcija sa pročišćenim ekstraktima alergena. Raspored može varirati u različitim bolnicama.
Na početku (faza indukcije), injekcije će se davati u intervalima od nedelju dana ili manje, dok se doze alergena postepeno povećavaju. Nakon što se dođe do održavajuće doze, od vas će biti zatraženo da nastavite sa injekcijama svakih nekoliko nedelja najmanje 2 godine. Bićete upitani da sačekate u klinici jedan sat nakon svake injekcije, kako bi ozbiljne nuspojave mogle biti brzo tretirane.
„Brza“ imunoterapija je brži način dostizanja održavajuće doze. Više injekcija može biti primenjeno svakog dana, i ponekad će biti potrebno hospitalizovati pacijenta. Ova metoda se često koristi kod pacijenata sa anafilaksijom usled uboda pčela, jer ubrzavanje protokola znači da će pacijent biti brže zaštićen ako ponovo dođe do uboda. „Brzi“ protokoli koriste se samo u izuzetnim okolnostima sa drugim alergenima, jer su alergijske reakcije na ovaj tip tretmana češće.
Reakcije na imunoterapiju variraju i trajanje tretmana biće prilagođeno vašim potrebama. Kožni testovi i krvni testovi mogu se koristiti kako bi se pomoglo u određivanju efikasnosti tretmana.
Svrab i oticanje su česte reakcije na mestu injekcije, iako mnogi pacijenti uopšte nemaju reakciju. Za neke pacijente, oticanje može porasti tokom nekoliko sati do dana nakon injekcije. Antihistaminske tablete i oblog sa ledom pomoći će u ublažavanju oticanja u ovom slučaju. Neki pacijenti osećaju umor ili simptome slične gripu nekoliko sati nakon injekcije. Izbegavanje alkohola ili napornih aktivnosti na dan injekcije smanjuje rizik od ovih nuspojava.
Ekstrakti alergena su visoko pročišćeni i primenjuju se samo od strane stručnjaka sa velikim iskustvom u bezbednom okruženju.
Neke nove injekcione vaccine, koje proizvode desenzibilizujući efekat mnogo brže i mogu se davati u jednom kratkom periodu od četiri injekcije u periodu od 3–4 nedelje pre polenske sezone, sa malim nuspojavama i dobrim rezultatima, postaju dostupnije. Ova tehnika može se koristiti i za imunoterapiju protiv grinja i životinja, što bi značajno smanjilo trošak i vremensku posvećenost koja je potrebna za trenutne imunoterapijske režime.
Alternativa injekcijama – Sublingvalna imunoterapija
Sublingvalna imunoterapija (SLIT) koristi se u nekim specijalizovanim centrima za decu i odrasle sa alergijama na inhalatorne alergene. SLIT podrazumeva da se doza alergena daje kao tableta ili sprej pod jezikom, (uglavnom svakog dana), a sama doza alergena se postepeno povećava tokom vremena. Prilikom primene ove, kao i drugih vrsta imunoterapija, postoji rizik od blagih alergijskih reakcija, ali one obično nestaju tokom vremena. Tretman se pokazao uspešnim u smanjenju ozbiljnosti simptoma i omogućava pacijentima da uzimaju manje lekova za kontrolu alergije.
Sublingvalne kapi postaju sve češće korišćene u specijalističkim alergološkim klinikama, ali još uvek nisu široko dostupne. Verzija u vidu tablete u terapiji desenzibilizacije polena trave, polena drveća, polena korova i grinja postoji i kod nas u zemlji. Tretman se započinje u specijalističkoj alergološkoj klinici, nakon što su pacijenti prošli neophodne dijagnostičke testove kako bi im se ovaj vid terapije odobrio. Kada se utvrdi da je tretman bezbedan za pacijenta, može se nastaviti kod kuće uzimanjem jedne tablete dnevno. Ovaj tip tretmana dobro funkcioniše i obično ima malo nuspojava. Trenutna preporuka je za 3-godišnje korišćenje tretmana. Trenutno je ovaj tretman skup i nije široko korišćen, ali dostupnost će se poboljšati vremenom.
SLIT je pokazao u velikim studijama da je efikasan tretman za alergijski rinitis, ali dobra uporedna istraživanja koja bi uporedila SLIT i injekcionu imunoterapiju još uvek nisu urađena. Veoma je važno da uzimate SLIT lek redovno (obično dnevno), a propuštanje doza će izazvati neuspeh tretmana. Zbog toga mnogi pacijenti preferiraju injekcije, jer se stiče utisak da je tretman jednostavniji. S druge strane, SLIT je prihvatljiviji za decu i odrasle koji ne vole igle. Vaš alergolog će moći da vam predstavi opcije tretmana, jer nisu svi oblici imunoterapije dostupni kao SLIT.
Da li je imunoterapija dostupna u Srbiji?
Imunoterapija na polene trava, drveća, korova, grinja i venoma insekata je dostupna i kod nas u klinikama, ali se može dobiti preporuka i od lekara u privatnoj praksi. Uglavnom vam je potreban uput za alergologa, imunologa, ali i pulmolozi i otorinolaringolozi mogu sprovoditi imunoterapiju.
Izvori:
