Da li ste znali da alergijska reakcija na crveno meso može nastupiti i nekoliko sati nakon obroka – i da je povezana sa ubodom krpelja? U intervjuu sa dr Pavlom Banovićem, sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Pasterovog zavoda u Novom Sadu otkrivamo sve o prvom potvrđenom slučaju alfa-gal sindroma u Srbiji, jedinstvenoj alergiji koja menja svakodnevni život obolelih, ali često ostaje neprepoznata.
Saznajte zašto je važno obratiti pažnju na simptome poput hroničnih bolova u stomaku, kožnih osipa i neobičnih reakcija na meso – i kako izgleda put do postavljanja prave dijagnoze.
Pročitajte ceo intervju i saznajte zašto ovaj slučaj može biti prekretnica u prepoznavanju jedne od najsloženijih alergija današnjice.
NU Alergija i ja: Kako biste objasnili laičkoj publici šta je alergija na alfa-gal i zašto je nazivaju „alergijom na crveno meso“?
Dr Pavle Banović: Alfa-gal sindrom predstavlja skup manifestacija povezanih sa alergijom na specifični karbohidrat, čiji je pun naziv galaktoza-alfa-1,3-galaktoza (skraćeno: alfa-gal). Iako svi mehanizmi koji dovode do nastanka ove alergije još uvek nisu do kraja razjašnjeni, brojne studije su potvrdile povezanost između razvoja sindroma i učestale izloženosti ubodima krpelja, budući da krpelji sadrže navedeni alergen.
Osobe koje razviju alfa-gal sindrom mogu imati različite reakcije – od blagih kožnih promena do teških anafilaktičkih reakcija. Kod nekih, okidač može biti ubod krpelja ili komarca, dok kod drugih tegobe izaziva konzumacija crvenog mesa (naročito iznutrica), i to u vidu bolova u stomaku, osipa ili anafilakse.
Za razliku od većine nutritivnih alergija (npr. na orašaste plodove), reakcije kod alfa-gal sindroma ne nastupaju odmah, već sa kašnjenjem od nekoliko sati. Zbog toga pacijenti često ne povezuju simptome sa određenom namirnicom.
Upravo zbog toga je naziv „alergija na crveno meso“ koristan kako bi se pacijentima i njihovim porodicama slikovito objasnilo šta treba izbegavati u ishrani.
Inače, alfa-gal je široko prisutan u životinjskom svetu. Zanimljivo je da je čovek jedna od retkih vrsta sisara koje su tokom evolucije prestale da sintetišu ovaj molekul. Smatra se da je to evolutivna prednost, jer omogućava stvaranje antitela protiv različitih patogena. Međutim, u slučaju poremećaja imunog odgovora, može doći do preosetljivosti – što se ispoljava kao alfa-gal sindrom.
NU Alergija i ja: Koliko je alfa-gal sindrom poznat u medicinskoj zajednici u Srbiji i koliko se često na njega sumnja?
Dr Pavle Banović: Alfa-gal sindrom je u Srbiji još uvek nov entitet i za sada se njime bave isključivo visoko specijalizovane ustanove. Potrebno je još mnogo truda u edukaciji zdravstvenih radnika i javnosti kako bi se sumnja na ovu alergiju postavljala blagovremeno. Postoji velika verovatnoća da je ovaj sindrom u našem regionu značajno potcenjen.
NU Alergija i ja: Šta je bio povod za istraživanje?
Dr Pavle Banović: Istraživanje nije bilo unapred planirano. Naime, kolega sa Infektivne klinike u Skoplju koji u Makedoniji pravi ogroman proboj sa istraživanjem na polju bolesti koje prenose krpelji, dr Dejan Jakimovski i mi u Pasterovom zavodu imali smo pacijentkinje sa znakovima preosetljivosti nakon uboda krpelja i tegobama nakon konzumacije crvenog mesa, ali sa različitim kliničkim tokom.
Odlučili smo da je pravi trenutak za detaljnu dijagnostiku i putem mreže Balkanskog udruženja za vektorske bolesti (www.bavbd.org), kontaktirali kolege koje su želele da doprinesu. Posebno bih istakao prof. dr Jasminu Grujić iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, koja je značajno pomogla u HLA tipizaciji ispitivanih pacijenata.
NU Alergija i ja: Možete li nam predstaviti slučajeve koja ste opisali u studiji? Koji su bili njihovi glavni simptomi i izazovi u dijagnostici?
Dr Pavle Banović: Obe pacijentkinje su nakon uboda krpelja razvile kožne promene koje nisu prolazile. Pacijentkinja iz Skoplja imala je jednu upornu promenu koja je svrbela mesecima, dok je pacijentkinja iz Srbije imala tzv. re-call urtikariju – pri novom ubodu komarca ili krpelja pojavljivala se koprivnjača na mestima starih uboda.
Obe su imale i reakcije nakon konzumacije crvenog mesa, ali je dijagnostički put bio dug, naročito kod pacijentkinje iz Srbije. Glavni izazov je bio nedostatak dostupnosti analize „zlatnog standarda“ – ImmunoCAP metode za određivanje anti-alfa-gal IgE. Uz pomoć kolega iz Poljske, koje su analize uradile besplatno, uspeli smo da potvrdimo dijagnozu.
NU Alergija i ja: Koje dijagnostičke metode su korišćene u studiji i koliko su one dostupne u Srbiji?
Dr Pavle Banović: Za potrebe ove studije koristili smo bateriju testova, od kojih se neki ne koriste u rutinskoj dijagnostici. Na primer, mikrofluidni PCR omogućava simultanu detekciju genetskog materijala više od 30 patogena koje prenose krpelji. U ovom slučaju, bilo je neophodno sprovesti ovu analizu kako bismo utvrdili da li postoji prisustvo infekcije kod naših pacijentkinja, te da je opravdano usmeriti diganostičke kapacitete u pravcu preosetljivosti. Ogromnu podršku u tome pružio nam je kolega dr Alejandro Cabezas-Cruz, jedan od vodećih istraživača alfa-gal sindroma u Evropi i svetu.
Pored toga, u Pasterovom zavodu je sprovedena serija seroloških ispitivanja radi indirektne procene da li su pacijentkinje bile izložene patogenima koje prenose krpelji. U Novom Sadu obavljena je i HLA tipizacija (Zavod za transfuziju krvi Vojvodine), kao i patohistološka analiza kožne promene kod pacijentkinje iz Skoplja, koju je izvršila prof. dr Nada Vučković.
Kao što je ranije pomenuto, ImmunoCAP metoda za detekciju IgE antitela na alfa-gal nije bila dostupna u Srbiji. Zbog toga se ulažu veliki napori da se ova analiza omogući u što skorijem roku u okviru jedne zdravstvene ustanove na Paliću.
NU Alergija i ja: Zašto je ovaj slučaj važan za medicinsku praksu u Srbiji i kako bi mogao uticati na buduću kliničku praksu?
Dr Pavle Banović: Ovaj slučaj može imati veliki značaj za sve pacijente koji pate od hroničnih bolova u stomaku nepoznatog porekla. Na osnovu našeg iskustva, takvi pacijenti često obilaze brojne specijaliste, a rutinske dijagnostičke metode ne uspevaju da otkriju uzrok njihovih tegoba. Uvođenjem skrininga na prisustvo anti-alfa-gal IgE antitela, takvi slučajevi bi mogli biti prepoznati ranije i efikasnije dijagnostikovani.
NU Alergija i ja: Postoji li mogućnost da je ovaj sindrom potcenjen u našoj populaciji?
Dr Pavle Banović: Verujem da jeste. Zbog toga pozivam sve osobe koje prepoznaju simptome da me kontaktiraju (pavle.banovic.mf@gmail.com) kako bismo sproveli ciljanu dijagnostiku na većem i reprezentativnijem uzorku.
NU Alergija i ja: Koje bi mere preventive savetovali građanima kako bi se zaštitili od krpelja i eventualne senzibilizacije na alfa-gal?
Dr Pavle Banović: Iako je pojava alfa-gal sindroma povezana sa povećanom izloženošću krpeljima, za njegovo ispoljavanje neophodno je da osoba poseduje predispoziciju za razvoj preosetljivosti. Ipak, prevencija uboda krpelja je svakako korisna i preporučljiva.
Saveti uključuju izbegavanje boravka u područjima sa visokom travom i hodanja po neutabanim stazama. Ukoliko je boravak u takvom okruženju neizbežan, preporučuje se nošenje dugih rukava, šešira, kao i uvlačenje nogavica u čarape.
Možda najvažnija preventivna mera jeste temeljni samopregled tela po povratku iz prirode, kao i tuširanje, kako bi se eventualno uklonili krpelji koji se još nisu pričvrstili za kožu.
NU Alergija i ja: Šta bi bilo važno da znaju lekari opšte prakse i pedijatri u vezi sa ovim sindromom?
Dr Pavle Banović: Po mom mišljenju, svaki pacijent koji spontano počne da izbegava namirnice od crvenog mesa ili se žali na hronične bolove u stomaku nepoznatog porekla, treba da bude ispitan na prisustvo alfa-gal sindroma.
Takođe, pojava tzv. re-call urtikarije nakon uboda komaraca predstavlja ozbiljan znak koji može ukazivati na preosetljivost ovog tipa i ne bi trebalo da se zanemari.
NU Alergija i ja: Šta vas lično motiviše da se bavite alergijama i kompleksnim imunološkim sindromima?
Dr Pavle Banović: Nakon višegodišnjeg rada sa artropodama i patogenima koje oni prenose, počeli smo da razmatramo i bolesti koje su povezane sa tim vektorima, ali nemaju infektivno poreklo.
S obzirom na to da moja verenica boluje od celijakije, duboko razumem svakodnevne izazove sa kojima se suočavaju osobe alergične na različite nutrijente. Ipak, smatram da je najteže onima koji ne znaju zašto im se određene reakcije dešavaju – uprkos tome što su svi rutinski laboratorijski nalazi uredni.
Motivacija koja stoji iza ovog istraživanja jeste želja da otvorimo put za pravovremenu identifikaciju pacijenata sa alfa-gal sindromom. Informisanjem zdravstvenih radnika i javnosti možemo pomoći da ti ljudi dobiju pravu dijagnozu i vode kvalitetniji život bez tegoba – jednostavnim izbegavanjem namirnica koje sadrže ovaj specifičan alergen.
NU Alergija i ja: Kako vidite budućnost dijagnostike i lečenja AGS u Srbiji i regionu?
Dr Pavle Banović: Smatram da je uvođenje preciznih dijagnostičkih metoda od ključnog značaja, jer bez njih nije moguće postaviti konačnu dijagnozu alfa-gal sindroma. U tom kontekstu, nadam se da ću uskoro moći da podelim dobre vesti – da će ova analiza postati dostupna svim sumnjivim slučajevima u Srbiji.
Iako trenutno ne postoji specifičan lek za ovo stanje, promene u dijetetskom režimu mogu dovesti do potpunog povlačenja simptoma. Međutim, da bi do toga došlo, postavljanje tačne i pravovremene dijagnoze je apsolutno neophodno.
Nacionalno udruženje „Alergija i ja“ iskreno se zahvaljuje Pasterovom zavodu Novi Sad kao i celokupnom timu, na nesebičnoj saradnji i ukazanom poverenju. Posebnu zahvalnost upućujemo dr Pavlu Banoviću na stručnosti i posvećenosti u predstavljanju ovog važnog istraživanja.
Drago nam je što imamo priliku da zajedno delimo ovu važnu vest i podižemo svest o alfa-gal sindromu – kako među stručnom javnošću, tako i među širom populacijom, uključujući i one pacijente kojima dijagnoza još nije postavljena.
Samo zajedničkim radom možemo doprineti ranom prepoznavanju, adekvatnoj dijagnostici i poboljšanju kvaliteta života svih obolelih. Hvala što ste nam se obratili i omogućili da ovu važnu temu približimo svima.
