Anafilaksa – po život opasna alergijska reakcija
Autor: Ivana Filipović, potpredsednica Udruženja preventivne pedijatrije i predsedavajuća Junior Member Committee u okviru organizacije World allergy Organisation
Anafilaksija predstavlja akutnu, sistemsku i potencijalno životno ugrožavajuću preosetljivostnu reakciju, koja se razvija nakon kontakta sa specifičnim alergenom. Kod pedijatrijske populacije, najčešći uzročnici su hrana (posebno kikiriki, orašasti plodovi, kravlje mleko, jaja i morski plodovi), dok su ubodi insekata i lekovi češći uzroci u starijem uzrastu.
Klinička slika može varirati, ali tipično uključuje kombinaciju simptoma sa više organskih sistema:• kožni i mukozni simptomi (urtikarija, angioedem, eritem),
• respiratorni simptomi (stridor, bronhospazam, dispneja),
• kardiovaskularne manifestacije (hipotenzija, kolaps, gubitak svesti),
• gastrointestinalne tegobe (bol u stomaku, povraćanje).
Epinefrin (adrenalin) predstavlja prvu liniju terapije i treba ga primeniti intramuskularno, bez odlaganja, pri prvim znacima anafilakse. U pedijatrijskoj praksi, primena auto-injektora sa odgovarajućom dozom (0,15 mg ili 0,3 mg) omogućava brzu i sigurnu intervenciju i značajno smanjuje rizik od fatalnog ishoda.
Međutim, globalne razlike u dostupnosti epinefrinskih auto-injektora i dalje predstavljaju ozbiljan izazov. U mnogim zemljama ovi uređaji nisu registrovani, nisu finansijski dostupni ili nisu integrisani u zdravstvene protokole i školske sisteme. Zbog toga je neophodno jačati edukaciju zdravstvenih radnika, roditelja i nastavnika, kao i sprovoditi javne zdravstvene kampanje sa ciljem povećanja svesti i dostupnosti adekvatnog lečenja.
Obeležavanje Svetskog dana anafilakse pruža priliku da se podsetimo da pravovremeno prepoznavanje i adekvatno zbrinjavanje anafilakse kod dece spašava živote – i da svako dete, bez obzira na mesto rođenja, treba da ima pristup osnovnoj, životno važnoj terapiji.
Da li je opasno primeniti adrenalin kod anafilaksije?
Kratak odgovor glasi:
Ne — adrenalin (epinefrin) nije opasan kada se pravilno primeni, ali može biti kobno ako se odloži njegova primena.
Zašto je adrenalin ključan lek?
Adrenalin je jedini lek koji može prekinuti anafilaktičku reakciju.
Deluje tako što:
• širi disajne puteve i olakšava disanje,
• sužava krvne sudove i podiže krvni pritisak,
• smanjuje otok i svrab,
• zaustavlja dalji razvoj sistemske reakcije.
Bez pravovremene primene adrenalina, anafilaksija može napredovati vrlo brzo i dovesti do zastoja disanja ili cirkulacije.
Da li adrenalin može da naškodi ako se primeni „bez potrebe“?
Kod zdrave dece i odraslih, jedna doza epinefrina (0,15 mg ili 0,3 mg intramuskularno) primenjena putem auto-injektora uglavnom ne izaziva ozbiljne neželjene efekte.
Mogu se javiti prolazne reakcije kao što su:
• ubrzan rad srca,
• blaga drhtavica,
• osećaj teskobe ili glavobolja.
Ovi efekti su kratkotrajni i bezopasni, dok odlaganje primene može imati fatalne posledice.
Najčešća greška – čekanje
Studije pokazuju da se najveći broj grešaka u zbrinjavanju anafilaksije događa zbog straha od primene adrenalina.
U pedijatrijskoj praksi važi pravilo:
Bolje dati adrenalin „bez potrebe“, nego ga ne dati kada je zaista potreban.
Zaključak
Adrenalin primenjen u preporučenoj dozi i na odgovarajući način (intramuskularno u butinu) nije opasan, čak ni kod sumnje na anafilaksu.
Odlaganje primene, s druge strane, značajno povećava rizik od teškog ishoda.
