Maj mesec je po svemu poseban mesec. Buđenje proleća, cvetanje, polenizacija, lepota prirode, ali sa druge strane i problemi koje nam ta ista priroda u kojoj uživamo – donosi. Maj mesec je mesec u kojem se svuda u svetu društvo posvećuje mnogim zdravstvenim problemima, pa i alergijama. Takođe, u maju obeležavamo i Svetski dan astme i Medjunarodnu nedelju nutritivnih alergija.
Priču koju smo izdvojili za ovaj mesec upravo ima veze sa alergijskim rinitisom i astmom, ali je povezana i sa nutritivnim alergijama na jedan poseban način. Svoje iskustvo sa nama podelila je naša aktivistkinja Nina iz Novog Sada, pacijent sa astmom, ali i mama dva mala dečaka sa nutritivnim alergijama. Ovo je njena prva priča.
Astmu imam od najranijeg detinjstva, već nekih 39+ godina. Alergijsku astmu i inhalacione alergije. Kao dete relativno često sam imala napade, boravila u bolnicama i slično, ipak smatram da sam imala sasvim normalno detinjstvo i kvalitet života. Kako sam ušla u tinejdžerske godine, napadi su se proredili, ali nisu nestali. S godinama se počelo dešavati da dobijem napad i kada se prehladim ili kad sam pod stresom. S obzirom na to da imam i inhalatorne alergije (bukvalno sam alergična na sve što zeleni, pupi, cveta…), već od februara počinjem sa terapijom za alergijski rinitis, pa tako skoro do novembra.
Kontrolom simptoma alergijskog rinitisa doprinosim boljoj kontroli astme. Kod mene izloženost alergenima, npr. boravak napolju kada je visoka koncentracija polena ambrozije u vazduhu pogorša moju astmu, odnosno dobijem napad. Unazad 15-ak godina svakodnevno sam uzimala redovnu terapiju za astmu (Symbicort turbohaler i pumpicu Berodual po potrebi) koja je držala moju bolest potpuno pod kontrolom. No u zadnje dve – tri godine stanje se promenilo, moja astma se promenila i skoro svakodnevno sam imala napade gušenja u rano jutro. Nije to bilo strašno gušenje, sve se rešavalo brzodelujćim bronhodilatatorom, ali bilo je mentalno iscrpljujuće.
Zbog male dece kod kuće, a i pandemije korona virusa stalno sam odlagala odlazak lekaru. Dugo mi je trebalo da da dosegnem “tačku ključanja” i uputim se pulmologu na detaljniji pregled nakon čega mi je rečeno da je moja astma prešla u tešku astmu i da sam kandidat za biološku terapiju. I tako već nekih 6 meseci idem na tu terapiju i mnogo mi je bolje, ranojutarnjih gušenja više nema. Zbog biološke terapije i simptomi alergijskog rinitisa su mnogo bolji. Evo ove godine jedino me oči užasno svrbe. Nešto nisam fan stavljanja kapi u oči, jer nisam baš vešta u tome, ali doktorica mi je rekla bolje i to nego da dobijem konjuktivitis od silnog trljanja očiju.
Sudbina je tako htela da i moj muž ima inhalacione alergije. Kako dođe proleće kod njega počinje kijavica, promuklost u grlu i svrab očiju. Terapiju za alergijski rhinitis, nažalost, ne uzima redovno. Počinje tek onog momenta kada simptomi postanu u toj meri izraženi da mu otežavanju normalan život i čim mu bude bolje prestaje. Ponekad, veoma retko, se žali da otežano diše i ja mu kažem da treba da ide pulmologu, jer nelečena alergijska kijavica, odnosno alergijski rinitis može na kraju da dovede do astme. Naravno, astmu možete da dobijete i bez da imate alergijski rinitis, ali ako imate rinitis šanse da razvijete astmu se značajno povećavaju. Zato je važno da ako npr. sa ozelenjavanjem, cvetanjem prirode u proleće ili preko leta iskusite simmptome kao kijanje, svrab u očima, suvi kašalj, nadraženost grla da odete kod lekara i uradite test na inhalacione alergene. Ukoliko zaista imate inhalatorne alergije i alergijski rinitis bitno je da uzimate propisanu terapiju kao i da je počnete na vreme koristiti. Znači pre početka perioda cvetanja alergena koji vam smeta. Moj muž me nije nešto shvatao ozbiljno, jer on nije tip osobe koja voli da ide lekaru dok baš ne zagusti. Međutim, pre nekog vremena dobio je upalu pluća (nije od korone), te je konačno otišao kod pulmologa koji mu je rekao da, imajući u vidu sve njegove simptome, najverovatnije ima nelečenu astmu. Naravno, bilo je potrebno da se izvrše analize kako bi se ta nezvanična dijagnoza ispitala, ali moj suprug nije više odlazio kod pulmologa, jer se izlečio od upale pluća. Ti retki događaji kada teže diše još uvek ga ne ometaju njegov svakodnevni život u dovoljnoj meri da se obrati pulmologu i uradi neophodne analize.
Verujem da je to slučaj i kod velikog broja drugih ljudi.
Svedoci smo da je broj ljudi koji imaju simptome alergijskog rinitisa, odnosno inhalatorne alergije iz godine u godinu sve veći. Mnogi od njih u vezi sa alergijama i drugim simptomima koje imaju ne potraže savet lekara, jer smatraju da to nije ništa ozbiljno i/ili nemaju vremena i odlažu odlazak doktoru dok situacija ne postane nepodnošljiva.
Uporno kijanje, svrab u nosu i očima jesu veoma neprijatni simptomi i umeju da izluđuju, ali to nije ništa u usporedbi sa astmatičnim napadom, te je zaista važno da preduzmete sve što je u vašoj moći da pored alergijskog rinitisa ne razvijete i astmu, a to podrazumeva odlazak lekaru redovno uzimanje terapije za alergijski rinitis.
Genetika je htela da nas stavi na još veće izazove. Pored toga što i suprug i ja imamo astmu i alergijski rinitis, mi smo takođe roditelji dva decaka sa nutritivnim i inhalatornim alergijama i astmom. A o tome ću pisati drugi put.
Alergije, alergijski rhinitis su mnogo više od obične kijavice da bi ih lečili (samo) maramicama kao što kaže jedna od krilatica udruženja pacijenata “Alergija i ja”.
Pošto sam i sama pacijent smatram da je veoma važno širiti svest o o atopijskim bolestima koje obuhvataju alergije, alergijski rhinitis, atopijski dermatitis i astmu član sam Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijma, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani “Alergija I ja” koje je prvo udruženje pacijenata u Srbiji koje se bavi pitanjima alergija i drugih bolesti koje zahtevaju posebnu ishranu, pružanjem direktne pomoći i podrške pacijentima, po pitanjima ljudskih i zdravstvenih prava. Od ove godine sam predstavnik Severnog okruga NU Alergija i ja i sa ponosom predstavljam naše udruženje u Novom Sadu i Vojvodini, zastupajući naše ciljeve u projektima koje sprovodi udruženje.
Piše: Nina Janjić Busnjai
