Ovo je oda majkama dece i sa nutritivnim i sa inhalacionim alergijama.
Da su majčinski instinkt i intuicija jaki, da mama oseti kada dete nešto boli, to već svi znamo. Ili mislimo da znamo. Neretko se ta supermoć majki uzima zdravo za gotovo, jer ono što drugi mogu da shvate i uvaže kao nešto što postoji, uglavnom dolazi iz njihovog iskustva. Kada neko prolazi kroz nešto sasvim novo, neočekivano i stresno za celu porodicu, a najviše za dete, jer pati njegov organizam, reakcije drugih nisu uvek primerene.
Ovo je oda svim majkama koje su prve uvidele da nešto bebi/detetu smeta. Ovo je oda majkama koje su složile sve kockice, i ako su videle i odmah znale da jedna jabuka izaziva alergijsku reakciju, bez obzira što je domaća jabuka.
Ovo je oda majkama koje su znale kada se pojavila alergija na polen. Ovo je oda majkama koje su znale da postoji reakcija i na jaje. Ovo je oda majkama koje su dojile svoju decu, pa ni same nisu smele da jedu neke stvari. Ovo je oda majkama koje su videle da mleko pogoršava ekcem. Ovo je oda majkama koje su videle da šargarepa, narandža, grašak ne prijaju detetu, i da treba proveriti postoji li i tu alergija.
Ovo je oda majkama dece i sa nutritivnim i sa inhalacionim alergijama. Ovo je oda majkama koje paze da dete bude istuširano i presvučeno posle boravka u prirodi. Ovo je oda majkama koje spremaju svaki obrok, a dodatno i one bez alergena.
Ovo je oda majkama koje kuvaju i pakuju sve obroke za vrtić, kako bi se njihovo dete pravilno razvijalo i socijalizovalo. Ovo je oda majkama koje uzimaju neplaćene dane i boravile u istom mestu gde i dete na rekreativnoj nastavi.
Ovo je oda majkama koje po sat vremena stoje ispred rafova u prodavnicama i čitaju deklaracije. Ovo je oda majkama koje razmišljaju šta kuvati danas, sutra, svaki dan. Ovo je oda majkama koje balansiraju svaki obrok i trude se da nutritivno obogate svako jelo koji isključuje mnoge namirnice i nadomeste jelu potrebne nutritijente.
Ovo je oda majkama koje su osetile da iza anemije i polivalentnih alergija možda stoji nešto ozbiljnije kao što je alergija na gluten ili čak celijakija. Ovo je oda majkama čije dete ima i terapiju antihistaminikom i antiepileptikom.
Ovo je oda majkama kojima su neki tamo „stručnjaci“ uneli crv sumnje, ranile instikt i okrnjile intuiciju. Ovo je oda majkama koje su sumnjale u sebe. Ovo je oda majkama koje su osećale krivicu. A majka je ipak znala i osetila, i zato je njeno dete, zato su njena deca sada stabilno.
Svaka sumnja, svaki strah, svaka tuga, svaki bol, integrisani su, to je njeno, njihovo iskustvo.
Ovo je oda svim mama dece sa alergijama.
Alergije nisu samo neka „pojava“ i prolazna faza čiji su simptomi bezazleni – alergije itekako utiču na kvalitet života, naročito dece, a onda i celih porodica. Utiču na normalno funkcionisanje. Utiču na to kako kupujemo namirnice, kako ih pripremamo, kako se družimo, kako idemo u parkić sa decom, kako putujemo, kako boravimo u vrtiću i školi, na rekreativnim nastavama.
Piše: Tijana Čeliković, mama
