U Srbiji je zabeležen prvi slučaj alfa-gal sindroma, odnosno alergije na crveno meso koja nastaje nakon ujeda krpelja. Ovu vest je najpre objavilo Udruženje „Alergija i ja“ u sredu, 6. avgusta, a zatim su je preneli gotovo svi mediji.
U dijagnostikovanju ovog sindroma najveći doprinos je dao specijalista dr Pavle Banović, Pasterovog zavoda Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Pacijentkinja kojoj je dijagnostikovana ova alergija imala je odložene reakcije nakon konzumacije crvenog mesa u smislu urtikarije, otoka i gastrointestinalnih smetnji.
Laboratorijski nalazi su potvrdili prisustvo IgE antitela na alfa-gal, što predstavlja apel na oprez i veću dijagnostičku zastupljenost, naročito kod pacijenata koji u dužem periodu ili ponavljano, imaju gastrointestinalne tegobe nepoznate etiologije.
Šta je alfa-gal sindrom
Alfa-gal sindrom je stanje koje nastaje kao rezultat ranijeg izlaganja ujedima krpelja i prvi put je prijavljeno 2002. godine. Simptomi alergije se znatno razlikuju od osobe do osobe, i pored osipa, koprivnjače, mučnine, povraćanja, dijareje i jakih bolova u stomaku, mogu doći i do otežanog disanja, pada krvnog pritiska, vrtoglavice i nesvestice. Žene su sklonije gastrointestinalnim simptomima.
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti pri saveznoj Vladi ove zemlje piše da je „alfa-gal sindrom (AGS) ozbiljna, potencijalno opasna po život alergija na alfa-gal koja se može razviti nakon ujeda krpelja“. SAD je inače područje gde je najviše ljudi alergično na alfa-gal.
Alfa-gal je molekul koji se nalazi kod većine sisara, kao što su krave i svinje, ali ne i kod ljudi. Osobe sa AGS-om mogu imati alergijsku reakciju nakon što pojedu crveno meso ili se izlože proizvodima koji sadrže alfa-gal.
Prevencija
Najbolji način za prevenciju AGS-a je izbegavanje ujeda krpelja. To podrazumeva redovno prskanje protiv insekata, izbegavanje ulaska u šume ili visoke trave, nošenje zaštitne odeće, i brzo uklanjanje krpelja, ukoliko dođe do ujeda.
Terapija za afla-gal sindrom
Specifičan lek za AGS ne postoji, ali se, kao i kod drugih alergija daju antihistaminici, kortikosteroidi i druga simptomatska terapija. Neophodne su i promene u ishrani, izbegavanje crvenog mesa, pa čak i mlečnih proizvoda, jer i oni sadrže alfa-gal. Problem je za neke osobe što i pojedini lekovi sadrže alfa-gal, poput hormona za štitnu žlezdu ili pojedinih vakcina. AGS može trajati godinama, ali simptomi često s vremenom nestaju ili se poboljšavaju.
U Srbiji ne postoje laboratorijske mogućnosti za dijagnostiku ove bolesti, pa je tim povodom zatražena pomoć od kolega infektologa u Skoplju, koji su pre izvesnog vremena dijagnostikovali alfa-gal sindrom kod jedne svoje pacijentkinje.
Prema rečima dr Banovića, glavni problem je bio nemogućnost dostupnosti analize „zlatnog standarda“ – Immuno CAP metode za određivanje anti-alfa-gal IgE. Ovaj problem je rešen uz pomoć kolega iz Poljske, koje su analize uradile besplatno, pa je tako potvrđena dijagnoza.
Nažalost, alergijske bolesti su u Srbiji vrlo potcenjene, iako, po nekim procenama čak oko 50 odsto stanovništva ima neku vrstu alergijskih reakcija. Dostupnost dijagnostičkih procedura o trošku RFZO je minimalna, a nijedan antihistaminik ne ide na recept.
Udruženje „Alergija i ja“ apeluje da se građani informišu, a zdravstvena struka da uvrsti alfa-gal sindrom u obavezan ili prošireni dijagnostički set kada se pojave neobjašnjive alergijske reakcije.
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja nema besplatan adrenalinski injektor epinefrina za pacijnte. Adrenalinski injektor epinefrina još uvek nije lako dostupan za pacijente u Srbiji a to je lek koji spašava život. On se može nabaviti u apotekama, registrovan je, ali košta oko 50 – 60 evra, a svakom pacijentu koji ima neki oblik teške, po život opasne alergijske reakcije, potrebno je da ima dva besplatna adrenalinska injektora.
Tekst: dr Slavica Plavšić za Danas
