Mr ph Boško Misita, specijalista medicinske biohemije
Alergijske bolesti, uključujući alergijski rinitis, astmu i alergije na hranu, sve su češće u našem regionu. Iako su simptomi često prepoznatljivi, put do tačne dijagnoze nije uvek jednostavan. Laboratorijska dijagnostika danas nudi brojne mogućnosti – od određivanja ukupnog i specifičnog IgE do eozonofila – ali nijedan rezultat ne sme se tumačiti izolovano, bez jasne kliničke slike.
O tome koje su analize ključne, kako razlikovati senzibilizaciju od klinički značajne alergije i kada je opravdano raditi proširene panele inhalatornih alergena, govori Mr ph Boško Misita, specijalista medicinske biohemije, subspecijalista kliničke imunohemije i zamenik šefa biohemijske BeoLab laboratorije.
1. Koje laboratorijske analize su ključne za potvrdu alergijske senzibilizacije?
Dijagnostika alergija obuhvata in vivo i in vitro testove.
- In vivo testovi(npr. kožni testovi) rade se u kliničkim uslovima.
- In vitro testovirade se u laboratoriji i obuhvataju:
- ukupni IgE
- specifični IgE
- krvnu sliku (KKS)
- dodatna specifična testiranja (triptaza, ECP, BAT)
Da bi se moglo pričati o alergij ili o senzibilizaciji ne mogu se posmatrati samo laboratorijski nalazi već je potrebno da se posmatra i klinička slika. Pozitivni nalazi specifičnog IgE antitela uz simptome tipične za alergiji govore u prilog alergiji, dok pozitivni nalazi specifičnog IgE antitela uz odsustvo simptoma govore u prilog senzibilizacije. Ipak, situacija nije uvek jednoznačna. Moguće je da test bude negativan, jer je koncetracija IgE niska, a da je pacijent alergičan. Sa druge strane pacijent je možda davno bio izložen alergenu, pa je koncentracija IgE niska, a senzibilizacija i dalje postoji. Zato je klinička procena lekara od presudne važnosti.
- Pozitivan specifični IgE + tipični simptomi→ govori u prilog alergiji.
- Pozitivan specifični IgE + odsustvo simptoma→ govori u prilog senzibilizaciji.
2. Kada je opravdano raditi prošireni panel inhalatornih alergena?
Prošireni panel je opravdano kada anamnestički nije moguće suziti na koji alergen se sumnja.
Otkrivanje uzročnika alergija je nekada detektivski posao za lekara, ali je on na sreću olakšan sa savremenim dostignućima u laboratorijskoj dijagnostici.
3. Koji su najčešći inhalatorni alergeni u našem regionu koje potvrđujete u praksi?
U zavisnosti od godišnjeg doba u našem podneblju se menjaju izvori alergena. U proleće najčešći izvor alergena je polen drveća, a kod nas su najzastupljeniji breza, hrast, topola, leska, lipa, orah i čempres.
Tokom leta dominiraju trave kao glavni izvor alergena, pri čemu neke trave cvetaju u rano leto (rano cvetanje: ježivica, livadski vijuk, ljulj, mačiji repak i livadarka), dok neke cvetaju kasnije (kasno cvetanje: mirisavka, ljulj, trska, kultivisana raž i vunasta paulja.
Korov je glavni izvor alergena tokom kasnog leta i rane jeseni, pri čemu se ističe ambrozija i štir kao najučestaliji, ali ne treba zanemariti pelin i bokvicu kao izvore polena.
Tokom cele godine su prisutni tkz. unutrašnji alergeni od kojih se najviše ističu grinje i kućna prašina (čiji su sastavni deo grinje i njihove izlučevine), kućni ljubimci i buđ/plesni.
4. Kako laboratorijski nalaz pomaže u klasifikaciji (sezonski vs.perzistentni alergijski rinitis)?
Kombinovanjem laboratorijskih rezultata sa anamnezom (vremenom pojavljivanja simptoma i dužinom njihovog trajanja), lekari mogu precizno definisati da li je alergija vezana za godišnje doba ili je prisutna stalno.
5. Koliko je važno pravilno tumačenje rezultata u kontekstu simptoma pacijenta?
Anamneza je prvi korak u postavljanju dijagnoze i prvilno uzeta anamneza je od izuzetne važnosti za pravovremeno postavljanje tačne dijagnoze.
Laboratorijska dijagnostika je snažan alat u otkrivanju alergijskih bolesti, ali prava vrednost rezultata dolazi tek kada se pažljivo povežu sa kliničkom slikom pacijenta. Stručna interpretacija i individualni pristup ostaju temelj savremene alergološke dijagnostike.
