Kada pitate ljude koji nisu upoznati sa ishranom bez glutena, da li se radi o ishrani koja je zdrava, verovatno će najveći broj odgovora biti potvrdan. Ovde ne ubrajamo odgovore onih ljudi koji i dalje misle da je bezglutenska ishrana samo pomodarstvo, hir i trend bogatih. Međutim, dobri poznavaoci ishrane bez glutena, a u prvom redu to su oboleli od celijakije, njihove porodice i prijatelji, a onda i osobe sa alergijama i intolerancijom na pšenicu – tokom dugogodišnjeg praktikovanja bezglutenske ishrane, navikli su na pažljivo i temeljno čitanje etiketa na deklaracijama proizvoda.
Autoimune bolesti i borba za tržište
Ne samo da su pacijenti sa ovim problemima postali pravi eksperti u izboru namirnica u kuhinji, već veoma ozbiljno treba uzeti i njihovo znanje o nutritivnim vrednostima proizvoda koje kupuju. Kao što osobe sa dijabetesom moraju da vode računa o glikemijskom indeksu i kontolišu unošenje šećera, tako i osobe sa alergijama i celijakijom, moraju brinuti koje proizvode koriste kako autoimuna priroda bolesti koje imaju ne bi sa sobom povukla neke druge bolesti iste prirode. Čest je slučaj da dijabetes bude uzrokovan nelečenom celijakijom, pa mnogi naučnici smatraju da postoji jaka veza između autoimunih oboljenja.
Osobe sa celijakijom, alergijama i intolerancijom na pšenične žitarice pažljivo čitaju sastav svih proizvoda bez glutena i ne mogu se složiti sa tim da su svi proizvodi bez glutena zdravi. I tu se veoma slažu sa dijetolozima i nutricionistima, ali ne i sa proizvođačima hrane kojima je profit merilo uspeha. Proizvođači, domaći i strani, nas uveravaju da je baš njihov proizvod vredan pažnje, da je super kvalitetnog sastava, bez dodataka koji pospešuju ukus i trajnost bezglutenskih proizvoda.
- Jedni proizvodi su nam ukusni, bez posebne razlike kada ih poredimo sa glutenskim prehrambenim proizvodima.
- Drugi su nam često bezukusni, ali se tešimo time da neće izazvati alergijsku reakciju.
- Ima i onih trećih, u čiji sastav sumnjamo. Nismo sigurni da su bezbedni za upotrebu i pribojavamo se da su kontaminirani glutenom. Tih se pažljivo čuvamo.
Kupac bezgutenskih proizvoda se sve više interesuje koje proizvode koristi i pokušava da se edukuje o mogućem prisustvo žitarica, kao i o dodacima koji poboljšavaju ukus bezglutenskih proizvoda. Najveći oprez i informisanost neophodni su kada govrimo o dečijoj ishrani i tu smo svi, s razlogom, posebno pažljivi.
Koraci koje morate proći kada kupujete proizvode bez glutena
PRVI KORAK je da proverite da li je proizvod 100 posto bez glutena, a to nije ni malo jednostavno.
Znak precrtane pšenice jeste relevantan znak, ali kako to često biva kod nas, malo proizvoda sadrži adekvatan znak precrtane pšenice. Ili se u njegovo korišćenje sumnja. Ili se sumnja u analize. Ili se sumnja na deklaraciju na ambalaži. Kupac mora dobro otvoriti oči i mora da pročita sva slova na ambalaži, počevši od deklaracije, podebljanih slova, pa sve do onih najsitnijih – da bi se uverio da proizvod ne sadrži gluten i da nije kontaminirao glutenom negde u proizvodnji. Prosečan bezglutenac često ima veće poverenje u proizvode koji nam dolaze iz Evropske Unije, jer su njihove regulative daleko ozbiljnije od naših.
DRUGI KORAK je posmatranje ostalih alergena. Čitanje deklaracije se nastavlja i kupac mora obratiti pažnju da li proizvod sadrži neki od najčešćih alergena, jer deca sa alergijama na hranu često imaju višestruke alergije. Ono što je interesantno da prehrambeni proizvodi bez glutena u najvećoj meri upravo sadrže jaja, mleko, soju i orašaste plodove. Bezglutenske mešavine često sadrže brašno mahunarki (pasulj, sočivo, grašak, soja) – a deca sa alergijama često imaju alergije na mahunasto povrće.
Kada govorimo o udruženoj celijakiji i dijabetesu, bezglutenski proizvodi imaju i povećanu količinu šećera. Mnoge mešavine za hleb su skoro čist skrob, što nikako neće odgovarati osobi koja ima i dijabetes.
Ne treba smetnuti sa uma ni E dodatke, boje, na koje deca često imaju alergiju. Dobar primer su žuta i plava boja (E102 I E 133).
Verovali ili ne, procedura nije završena – kupac bezglutenskih proizvoda još uvek nije kupio proizvod.
TREĆI KORAK se nastavlja proverom proizvoda što se alergena tiče, ali sada je u pitanju priprema testa. Ovde nas gotovi prehrambeni proizvodi ne dotiču, već govorimo o bezglutenskim mešavinama brašna. Alergičar mora proveriti na koji način se priprema proizvod, da li se u receptu korististe određeni alergeni iz hrane. Puno je bezglutenskih mešavina koje se obavezno prave s dodatkom namirnica koje se smatraju alergenima u hrani, a to su najčešće jaja i mleko. Mešavinu nije moguće upotrebiti bez navedenih dodataka, koliko god da se trudite. Kod ovakvih proizvoda morate striktno da se držite recepta, inače on neće uspeti.
Neke mešavine obavezno zahtevaju jaja, jer ono daje kompaktnost testu i vazdušastu strukturu. Određeni recepti zahtevaju puter ili druge mlečne sastojke, zavisno od toga šta nameravamo da napravimo. Tu tek nastaje veliki problem!
Ako ne pročita sve pažljivo, bezglutenac-alergičar će kupiti proizvod, koji ne može da upotrebi bez određenih namirnica. Njega niko ne edukuje kada je svakodnevna praksa u pitanju. Proizvođači će vam obično reći da se od njihove mešavine sve može napraviti, šta god poželite, koji god recept da ste videli i u glutenskoj varijanti da možete „prevesti“ u bezglutensku verziju. Međutim, u praksi je to uglavnom neizvodljivo. Početnik u bezglutenskoj ishrani uđe u svoju kuhinju, koju je prethodno morao detaljno da očisti kako hrana ne bi kontaminirala glutenske čestice, da pobaca drvene i plastično posuđe i kuhinjkse alatke sa koga nije moguće skinuti gluten, unese mešavinu brašna i počne da mesi po iskustvu mama i baka… A onda, nakon svog uloženog truda, dođe u situaciju da godinu dana ne može da napravi pristojan hleb bez glutena, jer mu niko nije rekao da mlečni proizvodi poboljšavaju strukturu testa, da jaja i te kako pomažu u pripremi recepata, a da te mešavine brašna to zahtevaju…
Konačno je bezbednost i upotrebljivost proizvoda proverena. Tek sada prelazimo na nutritivnu vrednost.
Da li proizvod bez glutena sadrži sastojke koji povoljno utiču na naše zdravlje?
Već smo donekle utvrdili da je iluzija kako su svi bezglutenski proizvodi zdravi. Istina se ipak krije malo dublje. I tu postoji proceduralna provera.
Prvo analiziramo koje bezglutenske žitarice prevladavaju u proizvodu. Obično se kombinuju bar dve bezglutenske žitarice, a najčešće su to kukuruz i pirinač. Obe imaju visok glikemijski indeks, utiču na gojaznost, pa i nije čudo što mnogi bezglutenci muče muku sa kilogramima.
S druge strane poznato je da kukuruz i pirinač mogu imati visok nivo aflatoksina, otrovne i kancerogene tvorevine plesni, koja se može naći i u soji, suncokretu, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, lešniku, bademu, semenkama bundeve, sušenom voću i začinima.
Naučnici smatraju da obe ove žitarice poprimaju osobine pšenice, a učestalost problema koji izazivaju je sve prisutniji. Odavno je dobro poznata činjenica da su, zbog intenzivne industrijalizacije poljoprivrede, i ove dve žitarice podlegle modifikacijama.
Dakle, i kukuruz i pirinač, najkorišćenije žitarice u bezglutenskoj ishrani, nisu preporučljive za svakodnevno korišćenje. Iako ova tvrdnja spada u najnovija nutricionističko naučna istraživanja, to u većoj meri neće odgovarati mnogim proizvođačima bezglutenskih proizvoda. A kao što je bilo neslaganja naučnika i lobija oko niskokalorične ili niskomasne ishrane, tako i u svetu bezglutenske proizvodnje vladaju slični modeli ponašanja. Ukoliko vas zanima više o nutricionističkim previranjima oko preporučene vrste ishrane možete čitati detaljnije na blogu Vitki Gurman.
Ono što i početnici u bezglutenskoj ishrani vrlo brzo otkrivaju, jeste da se jedna od najomraženijih namirnica današnjice, šećer, u najvećoj meri dodaje bezglutenskim gotovim proizvodima, pa i mešavinama brašna, od kojih se u kućnoj varijanti prave bezglutenska peciva. Šećer se koristi kako bi nadomestilo ukus koji ima glutensko testo, pa se masovno koristi u bezglutenskoj prehrambenoj industriji.
Svakoj. Svuda. I kod nas. I u EU. To je tužna činjenica opstanka prehrambene industrije i farmakologije, kada do raznih oboljenja dođe.
Zatim su tu i drugi dodaci. To su razni skorbovi, i opet se najčešće koriste kukuruzni skrobovi, jer su najjeftiniji. Tu su mnogi E dodaci za koje znamo da su štetni. Neki dodaci čak izazvaju laksativni efekat i ne smeju se upotrebljaviti u većoj količini od preporučene.
Šta sme da se nađe u vašoj kuhinji bez glutena i alergena?
E, tek kada je bezglutenski detektiv pronašao proizvod koji zadovoljava bezbednost, gluten i allergen free provere, i kriterijum nutritivnih vrednosti, koje smo se u toku našeg bezglutenskog i alergen puta edukovali, dolazimo do toga da molimo boga da nam taj proizvod bude stalno dostupan. Zbog veoma slabog izbora takvih proizvoda, kupac se raduju svakom novootkrivenom, koji odgovara svim gore pomenutim kriterijumima – bilo da je domaći ili strani proizvođač.
Skoro se i na naše tržište pojavila linija proizvoda Safi Free koju uvozi kompanija Lako bez glutena. Sa prvim susretom sa ovim mešavinama bez glutena nismo mogli da verujemo, kada nam je rečeno da ne sadrže ni kukuruz, ni pirinač, da se prave za 5 minuta i da se od kilograma brašna može dobiti čak 21 zemička bez glutena, da nije potrebno dodavati ni mlečne proizvode, ni kvasac, ni jaja – kao i da svežina ispečenih peciva traje do nekoliko dana. A onda smo se uverili da je sve to istina i da kompanija već Safi godinama posluje na tržištu Evrope.
Po čemu se izdvajaju Safi Free mešavine bez glutena i zašto mislimo da su ovo mešavine koje možete koristiti svakodnevno?
- Safi free proizvodi imaju Međunarodni sertifikovani Gluten free znak, što znači da je poverenje kupca 100 posto! Naročito osoba koji imaju celijakiju.
- Safi free mešavine brašna ne sadrže soju, mleko, jaja, krompir, kvasac i ni jedan alergen iz hrane i po tome je 100 posto bezbedan za osobe sa alergijom.
- Isprobali smo mnoge recepte od Safi free mešavina bezglutenskog brašna i iskusili da njihov slogan: LAKO – BRZO – JEDNOSTAVNO odgovara proizvodima u potpunosti. Ušteda vremena je neverovatna, za 5 minuta napravite željeni proizvod, ne čekate da testo proradi i nadođe, čak ne isprljate ni kuhinju, jer se sve pravi u jednoj posudi! Neverovatno, ali istinito.
4. Za pripremu recepta vam ne treba ni jaje, ni mlečni proizvodi, ni kvasac, prašak za pecivo i soda bikarbona, ni dodatna masnoća. Ništa ne dodajete! Ni psilijum ni tapioku ni lanene semenke ni kupovne mešavine za bezglutenska brašna. Za iskusne bezglutence ova informacija je za rubriku verovali ili ne, slažete se?
5. Safi Free mešavine brašna bez glutena ne sadrže ni kukuruzno ni pirinčano brašno, već brašno od prosa i kao dodatke koristi prirodni skrob od tapioke i mešavinu biljnih vlakana i to: brašno od psilijuma i brašno od bambusa. Veoma važno je da mešavina ne sadrži ni gram šećera! Sve to ga automatski kvalifikuje kao niskokalorično brašno koje predstavlja značajan izvor vlakana za naš organizam i kao takvo može se koristiti svakodnevno.
6. Sve recepte koje smo pravili, od hleba, pita, kiflica, kroasana, zemički, pizza testa, slatkih testa – su mekani i danima posle, a mala količina testa je potrebna da vas zasiti. Testa nisu puna vazduha i kobajagi glutena, već puna i kompaktna.
7. Od kilograma mešavine brašna mogu se napraviti čak 7 mini hleba, tako da po kalkulaciji cene jedan hleb iznosi 123 dinara.
Recept za zemičke i baget bez glutena od Safi Free brašna bez glutena
Sastojci potrebni za 3 zemičke, 3 bageta ili 1 hleb:
- 140 g Safi Free svetle meke mešavine bez glutena ili Safi Free expres mešavine bez gutena i bez kiseljenja
- 2 g soli
- 20 g sveže isceđenog soka od limuna ili jabukovo sirće
- 170 g mlake vode
- 1 + 1 g kokosovog ulja za premazivanje
Priprema:
Kod Safi Free mešavina brašna treba znati da brašno dodajete na kraju. Znači, pomešate prvo sve sastojke, vodu, so, sok od limuna ili jabukovo sirće, a tek onda dodati brašno i dobro sjediniti. Zatim, pustiti da testo odmori jedno 5 minuta, a onda na radnoj površini posutoj brašnom oblikovati testo po želji i premazano uljem, ubaciti u rernu, prethodno zagrejanu na 200 stepeni i peći testo 40 minuta. Ukoliko premažete testo uljem i na kraju pečenja, dobićete braonkasto pecivo, koje izgleda kao pravi domaći hleb.
Dodatna napomena: Od samo 140 grama brašna Safi Free možete napraviti čak 3 zemičke ili 3 bageta ili jedan hleb i tako sedam puta!
Sjajno je što celu paletu proizvoda bez glutena možete pronaći u njihovoj zvaničnoj web prodavnici.
I to nije sve!
Lako bez glutena POKLANJA 50 paketa proizvoda za školarce povodom početka nove školske godine, koji sadrže: mešavinu brašna bez glutena, mešavne za puding i pakovanje mešavine za krofne bez glutena! Potrebno je samo da se javite na njihov mail: office@lakobezglutena.com i ostavite vaše podatke i dijagnozu deteta.
Hvala Lako bez glutena što je izabrao uvoz Safi Free proizvoda i svim osobama koji su na ishrani bez glutena i alergena olakašao živote!
