Pre više od 2000 godina Hipokrat je primetio da se kod pojedinaca drugačije ponaša organizam kada pojedu neku namirnicu, koja ostalim ljudima ne pravi nikakve probleme. Tek početkom 20-tog veka austrijski doktor Clemens von Pirqet izmislio je naziv alergija prema grčkim rečima allon ergo – drugačije reagujem.
Pedesetih godina je naučno dokazana alergija na mleko kod dece. Dr Goldman je objavio svoj rad 1963 godine, gde je posmatrao 89 – oro dece za koje je sumnjao da imaju alergiju na mleko. Smatrao je da je dokazao alergiju ako je pacijent nakon prestanka uzimanja mleka ostao bez simptoma bolesti, a tegobe su se pojavile čim bi ponovo popio mleko. To je ponavljao 3 puta pa je ta metoda nazvana Goldmanovim kriterijumom.
Danas postoje različiti testovi dokazivanja alergija na hranu, počinje se sa dobro uzetom anamnezom od pacijenta, do kožnih prick testova, određivanjem IgE na ukupne i specifične alergene i nekim dosta složenijim laboratorijskim testovima.
Alergija na hranu
Alergija na hranu je zapravo imunološka reakcija organizma na proteine određene namirnice. Danas postoje alergije na gotovo svaku namirnicu, kao i na mnoge inhalacione alergene, ali među 8 najčešćih alergena u hrani spadaju: jaja, kravlje mleko, pšenica, soja, riba i morski plodovi, kikiriki i orašasto voće. Simptomi su razičiti, kao i prognoza razvijanja alergijskog marša, ali jedno je sigurno – eliminaciona dijeta je glavna terapija kod alergija na hranu.
Alergija na jaja
Najčešći simptomi kod alergije na jaja su svrab sa simptomima atopijskog dermatitisa, astma, urtikarija, povraćanje, angioedem, konjuktivitis, rinitis, edem larinksa. Procenjuje sa da 50% dece sa ekcemom ima alergiju na jaja, pa se kod terapije atopijskog dermatitisa često isključuju jaja iz ishrane, a dalji tok atopijskog marša razvija se u astmu.
Deca mogu da prerastu alergija na jaja.
Kada se uvodi u ishranu prvo se uvodi žumance, jer proteini belanceta daju jaču alergijsku reakciju i oni su svakako jači alergeni, pa se može desiti da je dete alergično samo na belance. Mada neka nova istraživanja preporučuju uvođenje čak celog jajeta već od petog meseca, kako ističe dijetolog dr Biljana Alimpić, preporuka alergologa i imunologa dr Gordane Petrović je da se žumance uvodi do 9 – og meseca, a belance sa godinu dana. U slučaju da u porodici postoje alergije na hranu onda i kasnije.
U ishrani, tj. pripremi hrane, jaja se mogu adekvatno zameniti bananom, voćnim pireom, mlevenim lanenim semenkama ili čia semenkama, leblebijama, kiselom vodom, kukuruznim ili krompirovim skorobom.
Više o alergiji i zamenama za jaja u receptima pročitajte u ovom tekstu.
Alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je posebno značajna kod odojčadi, jer njima je mleko glavna hrana u tom periodu. Alergija je uglavnom prolaznog karaktera. Na kraju prve godine života 60% obolelih bude bez simptoma, a na kraju druge skoro 98% dece, pa se posle treće godine javlja retko. Važno je napomenuti da se alergija na mleko javlja i kod dojene dece, jer minimalna količina alergena prodire iz digestivnog trakta majke u njenu cirkulaciju, a zatim u majčino mleko i tada dete može da odreaguje veoma burno. Alergija se javlja na alfa-laktoglobuline i beta-laktoglobuline i na kazein. Treba naglasiti da mlečne masti i šećer ne uzrokuju alergijske reakcije, već samo proteini.
Bolest se javlja u prvim mesecima života, a reakcije se dele u 3 grupe.
- Brze reakcije koje se javljaju u prvih 45 minuta od uzimanja hrane (simptomi su: otok usne i jezika, bolovi u stomaku, povraćanje, proliv, urtikarija…)
- Kasne reakcije (kod ovakvog tipa javljaju se masne i obilne stolice, anemija, atrofija crevnih resica koja se vidi na biopsiji.) Ovi simptomi su vrlo slični simptomima celijakije.
- Mešovite reakcije (I i II tip gde se obično javljaju respiratorne tegobe)
Nakon utvrđivanja dijagnostike i potvrđene alergije na mleko, mleko i mlečni proizvodi se isključuju iz ishrane. To su mleko, jogurt, kefir, sirevi, pavlaka, mlečni namazi, maslac, svi konditorski proizvodi koji ih sadržže, torte, slatkiši… Najvažnije je čitati deklaracije vrlo pažljivo.
Odojčetu se daju hipoalergene formule, po savetu pedijatra, a ako je dete starije, onda se mogu upotrebjavati i biljna mleka, ali najbolje da ih pripremate sami, kod kuće, jer su kupovna bilja mleka uglavnom prepuna šećera i dodataka. Biljna mleka se mogu praviti od ovsa, badema, pirinča, heljde, prosa….
Alergija na pšenicu
Alergija na pšenicu se uglavnom javlja kod osoba koje imaju i druge alergije na hranu. Retko je prisutna kao jedina vrsta alergije. Alergija se javlja na gluten, tačnije na glijadin, jer se gluten deli na 4 grupe – glutelin, glijadin, albumin, globulin. Alergija na gluten kod beba i dece nije lako uočljiva u ranim fazama, jer se teško dijagnostikuje. Prvi simptomi se otprilike javlaju između 9 i 18 meseca zivota. Takođe, treba razlikovati intoleranciju i alergiju na pšenicu.
Simptomi su: nemir, nervoza, dijareja, slabo dobijanje na težini ili brz gubitak težine, nadimanje, bolovi u stomaku. Takođe , često se javljaju i urtikarija, rinitis, astma, ekcem… Alergija na pšenicu se može dobiti u bilo kojoj životnoj dobi, a lečenje se sprovodi samo izbacivanjem pšenice iz ishrane, kao i drugih žitarica koje sadrže gluten. Iz ishrane se isključuju konditorski proizvodi, neki mlečni napici, napici na bazi žita, suhomesnati proizvodi, panirana mesa, ribe, majonez i umaci, sladoled, alkoholna pića na bazi glutena….
Preporuka je da se koriste proizvodi koji imaju precrtanu pšenicu, odnosno deklarisani proizvodi bez glutena, ali kako je to retko u našoj zemlji i etikete po zakonu o deklarisanju hrane često zbunjuju potrošače, važno je kontaktirati proizvođače i raspitati se o prisutnosti glutena u samim proizvodima, odnosno o kontaminaciji glutenom u proizvodnoj sredini. Takođe, grupe podrške osoba sa istim problemima netolerancije na gluten u tome mogu dosta pomoći početnicima u bezglutenskoj ishrani. Danas na tržištu ima mnogo proizvoda koji su bez glutena, zato je potrebno pazljivo čitati deklaracije.
Alergija na soju
Soja je biljka koja je danas veoma rasprostranjena u industriji hrane. Sojino mleko se obično preporučuje u ishrani dece koja su alergična na kravlje mleko, ali i na ovo mleko postoji veliki broj reakcija. Najčešći simptomi alergije na soju su kožne reakcije, svrab, crvenilo, urtikarija, pa sve do anafilaktičkog šoka.
Soja se nalazi u mnogim proizvodima: suhomesnatim, zatim konditorskim, raznim sosovima, viršlama.
Alergija na ribu
Kod alergije na ribu, simptomi mogu biti jako izraženi, ponekad već pri udisanju mirisa ribe može nastati astmatički napad ili neka slabija alergijska reakcija. Uglavnom se alergija javlja na više vrsta riba, a ne samo na jednu.
Najčešće se javljaju reakcije na pastrmku, lososa, belu ribu, sardelu, tunu. Alergijske reakcije se češće javljaju kod odraslih, kod osoba koje konzumiraju veće količine namirnica od ribe. Od simptoma se javljaju mučnina, povraćanje, grčevi, urtikarija…
Alergija na morske plodove
Alergija na morske plodove može da se javiti na sve vrste morskih plodova – škampe, rakove, ostrige, školjke, dagnje, puževe, lignje… Reakcije alergije na morske plodove su iste kao i kod alergije na ribu.
Alergija na kikiriki
Alergija na kikiriki je jedna od najčešćih alergija. Simptomi mogu biti blaži, ali može da se javi i i anafilaksija, burna alergijska reakcija koja zahvata više sistema organa i zahteva hitno lečenje. Teške alergijske reakcije se mogu javiti u bilo kom uzrastu, kako kod dece, tako i kod odraslih. Najčešći simptomi su mučnina, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, koprivnjača, angioedem, gušenje, pad pritiska. Dešavaju se, nažalost i smrtni ishodi.
Može se javiti i unakrsna alergijska reakcija između graška i kikirikija, kao i soje i kikirikija, jer sve ove namirnice pripadaju leguminozama. Alergija na kikiriki može da se preraste, ali i da se vrati ponovo, najbezbednije je izbegavati ga, jer i nema neka nutritivna svojstva bitna za ishranu kod čoveka.
Inače, kikiriki se nalazi u mnogim prehrambenim proizvodima, pa ga je jako teško izbeći. To su razni kolači, smoki, kremovi, grickalice, slatkiši…
Alergija na orašasto voće
Osobe koje imaju alergiju na orašaste plodove mogu imati i alergiju na kikiriki, mada se ove alergije odvajaju zbog mesta rasta ovih plodova (kikiriki raste pod zemljom). U orašasto voće spadaju badem, lešnik, orah, indijski i brazilski orah, makadamija, pistaći, pinjoli, kesten.
Ovi alergeni se najčešće nalaze u slatkišima, tortama, čokoladama, raznim salatama i umacima. Alergija na jednu vrstu orašastog voća povećava rizik od alergije i na druge vrste orašastih plodova, zato je bitno izbegavati sve vrste orašastog voća. Osobe alergične na orašaste plodove su takođe alergične i na njihove proizvode, kao što su maslac, brašna, kremovi.
Inače, nutricionisti preporučuju da se orašasto voće ne uvodi u ishranu dece pre treće godine.
Ishrana bez alergena
Lečenje nutritivnih alergija odnosno alergija na hranu jeste eliminaciona dijeta. Treba utvrditi koja je namirnica uzročni alergen i koju hranu osoba sa alergijom ne sme koristiti. Sve ove namirnice mogu da se zamene nekim drugim namirnicama u receptima i da se dobiju vrlo ukusna jela. Potrebno je samo da se edukujete, informišete i isprobavate. Nacionalno Udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunimoboljenjima sa ograničenjima u ishrani nudi podršku kroz Savetovalište za atopiju i besplatne humanitarne kulinarske radionice koje organizuju.
Najbitnija stvar kod bilo koje alergije na hranu je pažljivo čitanje deklaracija, jer se u mnogim namirnicama nalaze neki od ovih alergena.
Ukoliko želite da naučite sve o ishrani bez glutena i alergija na hranu možete se prijaviti za jedinstvenu Školu kuvanja bez glutena i alergena i naučite kojim namirnicama možete zameniti alergene u hrani.
Piše: saradnik portala Alergija i ja, nutricionista – dijetetičar Anita Alterov
Photos: Pixabay
