Potrošači danas imaju širok izbor kada su u pitanju sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, jer na tržištu postoje razne vrste deterdženata i sredstava za čišćenje. Ukoliko govorimo o deterdžentima za pranje veša, u ponudi su različiti tipovi: tečni, praškasti, za obojen ili beli veš, za osetljive tkanine itd, ali sastav im je najčešće sličan.
Šta sadrži klasičan deteržent za pranje veša?
Deterdžent je sredstvo za pranje na bazi površinski aktivnih supstanci (surfaktanata), uz dodatak pomoćnih komponenata. Deterdženti za veš koji se koriste u domaćinstvima sadrže oko 20 – 25 % površinski aktivnih supstanci i do 75 – 80 % dodataka. Najčešći sastojci su: natrijum tripolifosfat, kalcijum karbonat, mirisi, enzimi, optička sredstva za beljenje, konzervansi, natrijum sulfat, natrijum karbonat i razni drugi. Neki od ovih sastojaka mogu imati štetan uticaj kako na ljudsko zdravlje, tako i na životnu sredinu.
Treba naglasiti da u našem zakonu postoji ograničenje što se tiče sadržaja fosfata u deterdžentima.
Za izbeljivanje veša neki proizvođači dodaju npr. natrijum hipohlorit koji je klasifikovan kao opasan, može izazvati ozbiljno oštećenje očiju i teške opekotine kože, a ima i negativan uticaj na vodenu životnu sredinu. Natrijum tripolifosfat nije klasifikovan kao opasna supstanca, ali generalno fosfati deluju štetno po životnu sredinu, izazivaju eutrofikaciju, tzv. ”cvetanje algi”. Radi se o prevelikom množenju algi usled zagađivanja vode, naročito nitratima i fosfatima.
Koje supstance u deterdžentu mogu izazvati alergije na koži?
U sastav deterdženata često ulazi veliki broj različitih supstanci, kako bi se dobio odgovarajući miris. Kada pogledamo te sastojke, vrlo često ćemo pročitati limonen ili geraniol, koji su klasifikovani kao alergeni (mogu dovesti do alergijske reakcije na koži). Nije retkost da proizvođači napišu i samo „parfem“ – tek nam je onda misterija šta se sve nalazi u samom sastavu mirisa. Svi ovi sastojci koje smo pomenuli su naravno dozvoljeni za upotrebu u određenim koncentracijama, proizvođači i uvoznici su dužni da najbitnije informacije naglase na deklaraciji, a odluka o izboru deterdženta je na nama.
Šta umesto klasičnog deterdženta za pranje veša?
Na našem tržištu se prošle godine pojavilo jedno novo, britansko sredstvo za pranje veša koje se izdvojilo među drugima jer sadrži 0% toksicnih hemikalija. U pitanju je ECOEGG 2u1 ekološki deterdžent i omekšivač za pranje veša zanimljivog oblika. U pitanju je eko-jaje u koje se stavljaju deterdžent i omekšivač u obliku kuglica. Najveći deo sastava ECOEGG-a su surfaktanti, koji su zaslužni za sam proces pranja i koji se nalaze u belim deterdžent-kuglicama, dok su crne kuglice 100% prirodni kamen turmalin, koje služe da oslabe vezu između nečistoća i tkanine i u kombinaciji sa deterdžent-kuglicama daju najbolji efekat.
Ono što nama kao korisnicima treba da bude najbitnije, a to je da ne sadrži toksične sastojke, poput enzima, konzervanasa, izbeljivača, fosfata, alergena, mikroplastike itd.
Moja topla preporuka, kao savetnice za hemikalije, su proizvodi kao što je to ECOEGG, jer predstavlja bezbedniju varijantu i ono što je takođe veoma važno – nema štetan uticaj po životnu sredinu. Ambalaža u obliku jajeta je višekratna, može da se koristi veoma dugo, potrebno je samo dopuniti je kada se deterdžent potroši čime se znatno smanjuje upotreba jednokratne plastike. Svi delovi ovog proizvoda su reciklabilni, uključujući samo eko-jaje, kesice u kojima dolaze deterdžent i omekšivač kuglice kao i kartonska ambalaža.
ECOEGG je takođe hipoalergijski, jer ne sadrži sastojke koji su klasifikovani kao alergeni. Za one koji imaju posebno osetljivu kožu, ovi proizvodi se takođe preporučuju, jer su hipoalergijski, dermatološki i klinički testirani, a postoji čak i verzija bez mirisa (što znači minimum sastojaka).
Svi bi trebalo da razmislimo o korišćenju proizvoda koji su na prirodnoj bazi, sa što manje sastojaka i bez negativnog efekta po naše zdravlje, ali i životnu sredinu. Za početak, dovoljno je da počnemo da čitamo deklaracije na proizvodima. Jer, kada ćemo početi da mislimo na sebe i planetu – ako ne sad?
Tekst: Ivana Španović, savetnica za hemikalije
