Posle saznanja da polovina porodice ima celijakiju – započeli su nov život

Da li ste nekada čuli za izraz „gluten free mama„? To su hrabre mame koje svakodnevno brinu da u ishranu svog deteta ne upadne niti jedna čestica glutena.

Svaka se na svoj način nosi sa ovim problemom: jedne to teško preživljavaju, druge sa lakoćom pristupaju izazovima koje izbegavanje glutena donosi, dok treće izlaz traže u kuhinji – ali sve započinju nov život sa svojim porodicama posle saznanja da dete ima neki od oblika intolerancije na gluten.

Briga o prehrani i bezbedna ishrana deteta – životna je posvećenost gluten free mama. Jedna od njih je i naša sagovornica Ermina Huskić koja nam donosi svoju priču – kako je uspela da stane na crtu sa celijakijom i kako na problem sa bolešću uvek gleda kroz rešenje.

Ova gluten free mama, majka dve prekrasne i hrabre devojčice koje boluju od celijakije, je od suočavanja sa bolešću, za koju je često potrebno i do deset godina da bi se otkrila, došla do saznanja da je ovo autoimuno oboljenje pod kontrolom kada gluten nije u blizini. Od neverice do suza, pa do specijalno dizajniranih kecelja, koje su glavni autfit ove tri dame kada rukuju sa bezglutenskim brašnom, ova porodica dolazi do najveće prednosti koje celijakija može da donose – a to je zdrava ishrana.

Gluten free mama

„Život delim na dva dela: pre i posle saznanja da naša mlađa ćerka ima glutensku enteropatiju – celijakiju. To nije bilo tako davno, naš novi početak se desio pre svega godinu i četiri meseca.“

Od tada do danas ova gluten free mama isprobava raznorazne recepte i prilagođava ih bezglutenskoj kuhinji. Najlepše u ovoj priči je to što mama na pravi način uvodi novu ishranu u živote svojih devojčica. Ermina ih uključuje u sve: od nabavke, do pravljenja i osmišljavanja novih recepata.

Uključivanje dece koja su na specijalnim režimima ishrane je višestruko važno. Na taj način deca se, ne samo upoznaju sa namirnicama koje smeju da jedu, već postepeno prihvataju činjenicu da je izbegavanje određene namirnice od ključne važnosti za njihovo zdravlje. To je ujedno najbolji način pripreme za njihovu bezbedniju budućnost. Deca će zavoleti hranu i namirnice koje smeju da jedu, ne obraćajući toliko pažnje na hranu koja im je zabranjena, imaće više samopouzdanja i vere u sebe, što je bitno u  socijalizaciji i odrastanju, kada je borba sa ovim problemom u pitanju.

Alergija i ja: Kako je počelo vaše upoznavanje sa glutenom?

Gluten free mama: „Moja prva reakcija u ordinaciji zvučala je ovako: Celijakija? Šta je to? Gastroenterolog je probao da mi objasni: „To je glutenska enteropatija.“ Za početak, da bi mi lakše pojasnio, rekao mi je da je to alergija na gluten.“ Gluten?! Mislim, čula sam, ali ništa ne znam o tom glutenu, ni gde se nalazi ni kakve veze ima hrana sa simptomima koje je imala moja devojčica.“

Alergija i ja: Kada su počeli da se javljaju prvi simptomi?

Gluten free mama: „Prije samog saznanja da obe devojčice boluju od ove kameleonske bolesti, bolesti sa 100 lica, mnogo puta smo bili kod doktora. Prvi simptomi su se pojavili veoma rano, još dok je bila beba. Lara je imala većinom sve simptome celijakije: stalne viroze, anemiju, neuhranjenost, bolove u zglobovima, hrapavu kožu, bolove u stomaku, zatvor.  Onda smo uradili antitijela koja su pokazala pozitivne rezultate. Gastoenterolog je zatim uradio i biopsiju tankog crijeva i nalaz je bio pozitivan.

Po preporuci lekara, kroz dva mjeseca se i ostali dio porodice testirao. Muž i ja samo bili negativni, a Lamija pozitivna. Kod nje je bolest pokušala da se sakrije. Od svih simptoma celijakije, ona je imala samo hrapavu kožu i ponekad bolove u stomaku. Bili smo u neverici. Raspoloženje nam je promenila naša Lara, koja je čak bila srećna, zato što i njena seka sada ima tu čudnu i dosadnu bolest.

Alergija i ja: Kako ste podneli dijagnostikovanje celijakije kod svojih ćerki?

Gluten free mama: „Biopsija tankog crijeva se radi pod totalnom anestezijom. Nista strašno, najviše muči to iščekivanje da li će doći pozitivan nalaz. Dan prije biopsije, navečer od 22 h se ne smije ništa jesti. Biopsija traje nekih 10 min, ukupno sa pripremom. Lamija je bila nervozna poslje anestezije, ali ništa strašno. Isti dan se izlazi iz bolnice, a u toku dana treba jesti laganu hranu. Ali roditelj kao roditelj, još ako je kao ja, pretjerani emotivac, svih 24 h sam, dok smo bili u bolnici, samo plakala. Kada me neko i sada pita zašto, ne bih znala odgovor, jednostavno kao sto se u našem narodu kaže, skupilo mi se. Prvi put je dete pod anestezijom, a onda iščekivanje rezultata, nije lako. Deca to mnogo bolje podnose nego mi. Oni su naši heroji.“

Posvećenost koja je dovela do savršenstva

Alergija i ja: Kako je krenuo vaš put ka ozdravljenju?

Gluten free mama: „Kada smo došli iz bolnice, bili smo svesni da moramo okrenuti nov list. Zato i kažem da je to naš novi početak. Tek po povratku kući, krenuli smo da se suočavamo sa celijakijom i da se svi zajedno upoznajemo sa glutenom i kontaminacijama. Lagano smo krenuli da uvodimo nov način ishrane u našu kuhinju. Izbacili smo gluten iz kuće i očistili smo kuhinju nekoliko puta da bismo bili sigurni da je svaka čestica glutena izbačena. 

Drugi korak je bio upoznavanje sa receptima. Ne mogu reći da nisam bila potpuno zbunjena.  Koje brašno koristiti, koje začine, namirnice, a najgore od svega, ono što deca najviše vole – šta od slatkiša? Naš prvi hljeb?! Za sve one koji se nose sa istim problemima – nema potrebe da pišem da je naš hleb bez glutena bio tvrd i nejestiv. Bezglutensko brašno nema lepak koji spaja u kompaktnu smesu i daje testu rastresitost. Zbog toga je potrebno znati kako umesiti testo i napraviti hleb bez glutena.

Alergija i ja: Na koji način ste se najbolje informisali i dolazili do recepata?

Gluten free mama: „Recepte iskreno, pronalazim na internetu. Internet mi je i najviše pomogao u periodu kada smo se upoznavali sa celijakijom i sa receptima. Čitala sam, saznavala, prilagođavala recepte. Sada, kad smo se ispraksovali, imamo čak i sopstvene recepte. I onda malo, po malo i evo sad nakon više od godinu dana smo se toliko usavršili da je, kako su me nazvali, neznalica postao učitelj!

Napravile smo čak i svoj logo, svoje majice i kecelje, smišljamo nove recepte. To je naš način da se borimo. Zna se koliko je ishrana bez glutena skupa, tako da sam počela da pravim gluten free peciva i za druge. Na taj korak sam se odlučila jer sam htela da potpomognem našoj finansijskoj situaciji, ali Gračanica je malen grad i samo njih 10-tak ima dijagnozu. Doduše, zna se da na 1 otkrivenog celijakičara ide otprilike 7 neotkrivenih. A gde su oni koji su alergični i intolerantni na gluten?“

Glavna caka je u pripremi bezglutenskog testa

Pita bez glutena

Sastojci: brašno bez glutena, mlaka voda, malo praška za pecivo i so.

Način pripreme: Miksati nekih 10-15 min da testo bude elastično. Podeliti smesu na loptice i svaku lopticu pojedinačno razvijti u što tanju koru. Staviti nadev po želji. Uvijati svaku koru kao savijaču i praviti pužiće.

2.5 dcl vode

1 kašika šećera
125 grama maslaca
150 Mix B brašna
4 jaja

Sastojci za krem:

1/2 mlijeka
5 kašika gustina
2 žumanceta
250 grama šećera

Šlag

Priprema: U 2.5 dcl vode staviti prstohvat soli, 1 veliku kasiku šećera, 125 gr maslaca da provrije. Kad se maslac istopi, dodati brašno, mješati sve dok se ne oblikuje kugla. Kad se malo ohladi, dodavati jaja (jedo po jedno). Kad se sve izmiješa staviti u vrećicu sa nastavkom,  špricati na pek papir. Peći u dobro zagrijanoj rerni na 180 stupnjeva 40 minuta. Nikako otvarati rernu dok se ne bude gotovo. Kad se ohadi , rezati na pola, filovati sa kremom, a zatim staviti šlag, poklopiti i posuti sa šećerom u prahu.

Ovo je prva priča u našoj novoj rubrici Moja priča, napravljenoj u cilju podrške i pomoći osobama koje se suočavaju sa alergijama, atopijskim dermatitisom, celijakijom ili astmom. Gluten free mamu možete pratiti i na Facebook stranici, a ukoliko i vi želite da vaše iskustvo podelite sa nama, možete nas kontaktrati na info@alergijaija.com.