Za osobe koje se tek susreću sa problemom atopije iskustva nisu samo reči utehe. Svako iskustvo je savet više i dodatan osvrt na problem, bolest koja sa više manifestacija. Kada je dete atopičar, to je naročito vidljivo, jer su promene simptoma i bolesti česte i nastupa takozvani alergijski marš, koji podrazumeva pojavu, razvijanje simptoma u prvih nekoliko godina po rođenju deteta sa atopijskom konstrukcijom.
Iskustvo koje vam danas prenosimo sa nama deli Novsađanka Milena Kostić, mama četvoro dece i petog na putu, autorka bloga Mama iz magareće klupe, na kojem često piše u atopiji svoga deteta. Ne samo što je pre svega izuzetno hrabra mama, Milena je aktivna podrška dojiljama, mamama novosađankama i preduzetnicama, apsolvent medicine i freelance pisac. Priča koju je podelila za portal Alergija i ja upravo govori o suočavanju sa atopijom u porodici, alergijskim simptomima kod deteta i alergijskim maršem sa kojim se godinama bore.
Verujem da svako od vas zna za izreku „Malo dete – mali problem, veliko dete – veliki problem“. Posle ovih skoro 8 godina kako sam postala mama i dok iščekujem svoje peto dete, uverila sam se više no jednom da je to tačno.
Međutim, uverila sam se i da ima mnogo većih problema, a to je imati dete sa nekim hroničnim oboljenjem.
Atopijski dermatitis je upravo to. Hronično kožno oboljenje, koje odlikuju česte upalne faze (tzv. ekcemi), izrazito suva koža i svrab.
I, što je jako bitno, atopijski dermatitis ukazuje na atopijsku konstituciju deteta. Odnosno, ako mislite da je suva koža sve sa čime ćete se suočiti, grešite. Tu su različite alergije, astma, alergijski rinitis.
Iako suprug ima dokazane alergije na par stvari, i alergijski rinitis, nekako se nikad nisam posebno razmišljala o tome da li to i kako može da utiče na našu decu.
Dete atopičar
Onda se pre skoro 6 godina rodio on, naše drugo dete, dečak. Meden, mekan, pufnast, kako samo bebe znaju da budu.
Dok nije napunio 2 meseca. I dobio krljušt na obrazima, nadlakticama, podkolenicama.
Onda uspaničeni, obijali smo pragove ordinacija i kupovali sve što nam je došlo pod ruku.
Doktorima je bio potreban jedan pogled da konstatuju da je u pitanju atopijski dermatitis i daju kortiko kreme za smirenje.
Naravno, kao i svaki verovatno roditelj, sve smo započeli – odbijajući da mažemo kremu redovno. Dovoljno je da vas jednom isprepadaju šta sve mogu da kortikosteroidi učine, pa da sumnjate u sve.
Ali stanje se nije popravljalo. Beba kao beba, bila je stalno razdražljiva, plačljiva, ma užasna. Što nije ni čudno kad imate u vidu da kod ovog oboljenja trpe svrab 24 sata. Samo što tako mali ne znaju da se češu.
Mi smo samo mislili da je – jednostavno teška beba.
Konjuktivitisi se javljaju sve češće, ekcem se širi po grudnom košu. Pošto isključivo dojim, mene stavljaju na eliminacionu dijetu koja – ništa nije utvrdila. Sem što sam brže skinula postporođajnu kilažu.
Sve me je to nateralo da budem disciplinovanija i bez pogovora prihvatim sve lekove i kreme koje su savetovani.
Ali me je nateralo i u potrošačku fazu. Za svaku kremu ili kupku koju sam čula – kupila sam je.
Neke su pomagale pomalo, neke uopšte. Al’ bar nije bilo pogoršanja.
I manje više, do drugog rođendana, činilo se da je prerastao sve.
A onda, negde oko četvrtog rođendana, ulećemo u nivo tornada, opet. Kašalj, stalan, nadražujući, uporan, za koji nam samo odmahnu glavom i kažu da je alergijski. Čak i tada nisam odmah pohvatala da je u pitanju i dalje isto oboljenje, samo što je počelo da se širi. Ekcemi se vraćaju, svrab, bol, rane.
Dijagnostikovane alergije
Konačno nas upućuju na alergo testiranja. A tih par meseci dok čekamo, stvara se i kontakti dermatitis, dobija otvorene rane na šakama, prste ne sme da koristi od bolova.
Mene muči krivica, sebi prebacujem, jer kažu da sve to potiče sa moje strane porodice.
Hteo bi da možeš da sve te muke preuzmeš na sebe, samo da ti dete ne prolazi kroz sve to.
Na žalost, ne može.
Alergo testiranja pokazuju da je alergičan na kikiriki, soju i kafu. Ja očajna kako da eliminišemo soju iz upotrebe (jer, realno, svaki skoro proizvod je sadrži), on očajan kako će piti kafu kad poraste ako je alergičan na nju.
Testiranja pokazuju i da je alergičan na prirodu. Skraćena verzija onoga kad vam kažu da je alergičan na polen stabla, korova i drveća, i to od februara do oktobra.
Saznajte koji su 10 najčešćih alergena u prirodi.
Za ishranu je krenulo izučavanje. Gledanje etiketa pažljivo, čitanje deklaracija, učenje recepata za silne zamene. Usmeravanja roditelja drugara kod kojih ide da on ne sme da jede Smoki.
Al’ kako ograničiti dodir sa prirodom? Kako mu zabraniti da pipa travu, zemlju, drveće? Da se ne igra sa sestrama u parku ili sa drugarima u dvorištu vrtića?
I kažeš mu, moliš, kumiš, a on opet taj dan dođe zelen od trave i prašnjavih prstiju.
I opet rane, čirovi, bolovi. I opet, kampovanje kod lekara, kreme, masti, melemi.
Paziš na vrstu odeće, na praškove i omekšivanje, na mirise, boje, kupke, sapune.
Došla je zima i to je period godine kad je lakše. Većina atopičara muku muči baš tada, jer hladnoća, plus suv vazduh, plus vunena odeća, plus znoj u njoj, pogoršavaju stanje, ali nama je, eto, lakše.
U međuvremenu smo dobili sjajne vesti da je one alergije na hranu prevazišao. Ali i pored toga, postoji oprez koji ne možeš tek tako da prevladaš.
Za sada nam ostaje samo da čekamo proleće i da se nadamo. Da se nadamo da će sezona proći manje burno. Da se nadamo da neće biti alergijske sezone.
Piše: Milena Kostić, autorka bloga Mama iz magareće klupe
Svako preuzimanje, kopiranje ili korišćenje tekstova i fotografija u bilo koje svrhe nije dozvoljeno.
