Sklonost ka alergijama je u najvećoj meri nasledna. Međutim, i sredina u kojoj pojedinac živi ima velikog udela u njihovom razvoju, koji nazivamo alergijski marš. Stres, klimatski uslovi i infekcije su samo jedan mali deo spoljašnjih uticaja koji imaju veliki značaj u razvoju alergija. Zato je najbolje reći da su one posledica zajedničkog dejstva ova dva faktora.
Atopija
Kad kažemo da je neko atopičar, pod tim pojmom podrazumevamo njegovu predispoziciju za razvitak različitih alergijskih stanja, odnosno njegovu naslednu ili stečenu sposobnost da proizvodi IgE antitela, kao reakciju na neki alergen. Na ove alergene, drugi ljudi, koji nisu atopičari, uopšte i ne reaguju.
Alergijski marš – začarani krug atopije
Mnoga stanja spadaju u grupu atopijskih. Nabrojaćemo samo neka od njih:
- Atopijski dermatitis – ekcem
- Rinitis
- Konjuktivitis
- Alergijska bronhijalna astma
- Alergije na hranu
Ova gorenavedena stanja obično se međusobno nadovezuju. Jedno stanje koje se razvije čini nas sklonim za razvoj drugog. I, obično imaju svoj redosled. Otud ovakva situacija ima i svoj stručni naziv – alergijski marš. Ipak, postoje mnogobrojni slučajevi kada se taj uobičajeni redosled preskače i kada se ova stanja i simptomi koji ih prate razvijaju individualno.
Tako, na primer, dete koje ima alergiju na neku vrstu hrane može da razvije alergiju na inhalatorne alergene čak i pre nego što preraste nutritivnu alergiju. Dakle, nema pravila.
Prvi stupanj – atopijski dermatitis
Ipak, najčešće se dešava da se kod pojedinca kao prvi stadijum alergijskog marša prvo razvije atopijski dermatitis – ekcem. On se kod najvećeg broja ljudi prvi put javlja između drugog i dvanaestog meseca života. Odlikuje ga jak svrab praćen crvenim pečatima na koži. Pojavljuje se i nestaje, premešta se sa mesta na mesto, javljajući se bez nekog posebnog reda. Predilekciona mesta (mesta na kojima se najčešće javlja) za ekcem su prevoji na potkolenicama i podlakticama, usne, obrazi, glava.
Ekcem ne može da se izleči. Jedino što možemo da uradimo je da ga stavimo pod kontrolu. Emolijentne kreme i, na kraju krajeva, i kortikosteroidne kreme i masti su glavno oružje protiv ovog dosadnog neprijatelja. Ovim, na primer, smanjujemo mogućnost da se na kožu oštećenu češanjem nadoveže i bakterijska infekcija, pritom omogućavajući atopičarima miran san.
Krajnji ishod alergijskog marša – alergijski rinitis i astma
Alergijski marš je u najvećem broju slučajeva lako predvideti. Kada dete ima dijagnostikovan ekcem, postoji 85% verovatnoće da će razviti alergiju na inhalatorne alergene. Alergija na polen, grinje, kućnu prašinu ili dlaku pasa i mačaka, kao najčešće alergije koje udišemo, javljaju se između prve i pete godine života. Uobičajeni simptomi koji ih prate su curenje nosa ili zapušen nos i crvene i suzne oči. Ljudi kojima je dijagnostikovan alergijski rinitis najčešće odlaze kod alergologa na redovne kontrole. Tako na vreme počinju sa terapijom antihistaminicima, pa periode kada je njihov alergen u zenitu, podnose mnogo lakše.
Na kraju alergijskog marša, oko 50% dece sa ekcemom razvija bronhijalnu astmu koja se javlja između treće i pete godine života, iako može da se javi i kasnije u životu. Ova bolest predstavlja hroničnu bolest disajnih organa koja se manifestuje reakcijom na alergene na sledeći način: javlja se upala disajnih puteva koja može biti praćena i njihovim sužavanjem. Nastaju karakteristični simptomi kao što su kašalj, teško disanje, a oboleli se žale na kratak dah. Najčešći okidači za napad astme su hladan vazduh ili veliki napor.
Najbolji test za astmu je spirometrija kojom se utvrđuje njeno postojanje, ali i prati uspešnost njene kontrole.
Terapija pre svega podrazumeva izbegavanje alergena. Uz ovaj primarni korak, ordiniraju se i lekovi koji mogu biti brzodelujući – u akutnim stanjima, i sporodelujući – koji se primenjuju u redovnoj kontroli astme.
Alergije na hranu
Jedno od stanja koje se očekuju kod atopičara sa izraženim ekcemom su alergije na hranu. One se prvi put javljaju između šestog i dvanaestog meseca života. Simptomi koji ih karakterišu su koprivnjača, oticanje usana i kapaka, povraćanje i otežano disanje. Svi oni mogu da vode i najtežem obliku alergijske reakcije – anafilaktičkom šoku. Najčešći alergeni kada je u pitanju hrana su: mleko i mlečni proizvodi, gluten, jaja, soja, morski plodovi, orašasto voće i crveno bobičasto voće.
Ove alergije se najsigurnije dijagnostikuju kožnim probama i testovima iz krvi kojima se utvrđuje prisustvo IgE antitela. Vrlo je važno ne mešati ih sa intolerancijom na pojedine namirnice, kod kojih se u krvi javlja prisustvo IgG antitela.
Smatra se da neke alergije na hranu mogu biti prolaznog karaktera, ali se ne može sa sigurnošću odrediti kada će, ni da li će one nestati. Iz ovih razloga, alergični na pojedine namirnice su stalno na oprezu, ali su i u stalnom iščekivanju da probe pokažu da je alergija konačno nestala.
Kako sprečiti alergijski marš?
Postoje brojna istraživanja na temu alergijskog marša. Verovatno je da ćemo biti svedoci još dosta novina na ovom polju, s obzirom na to da u današnje vreme čak 30% svetske populacije ima neki oblik alergije.
Razne su teorije o tome šta sve može da spreči nastanak atopijske bolesti. Tu se navode blagotvornost izbegavanja alergena u ishrani trudnica, prednosti produženog dojenja ili upotrebe hidrolizovanih formula kod odojčadi (mlečne formule kod kojih su svi proteini hidrolizovani – razloženi na aminokiseline koje ne izazivaju alergije).
Ipak, danas postoje i nova istraživanja koja idu u prilog tome da postepeno uvođenje alergena na tačno određeni način i u tačno određenim količinama, a u kontrolisanim uslovima dovodi do prestanka alergija. Posebno kada je reč o alergijama na hranu.
Šta će nam doneti budućnost, ostaje da vidimo. Ono što je sigurno je da nam predstoji duga borba sa alergijama u kojoj je najvažnije da budemo istrajni i da ne gubimo nadu.
Sve o atopiji, simptomima, dijagnostici, terapiji, prevenciji atopijskih stanja i alergijskom maršu možete saznati u Savetovalištu za atopiju koje otvara Nacionalno udruženje za pomoć i podršku osobama sa alergijama,celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani Alergija i ja.
Informišite se o sledećim terminima savetovališta ili nam postavite pitanja na e-mail: info@alergijaija.com.
