Odlazak na izlet ili na ekskurziju je jedno stresno iskustvo za sve roditelje dece sa alergijom na hranu. Pored alergena u hrani koji se mogu naći kod druge dece, a tu je naročito opasan kikiriki, roditelj mora da brine da li je škola obavestila restoran ili hotel o alergijama na hranu i da li su oni to obezbedili kako treba. Roditelj mora da brine da dete ne ostane gladno, da su ispunjeni svi uslovi da obrok bude bezbedan i nekontaminiran alergenima, bilo da je gluten u pitanju ili bilo koji drugi alergen iz hrane. Na žalost, dešava se i da je sve savršeno organizovano, a da se ipak desi omaška i da dete ne dobije svoj obrok.
“Mama, idem na ekskurziju!“
Iako izgleda strašno, nije. Vašem detetu trebate jaki, smireni, sa osmehom i uverene da ga šaljete u dobre ruke. Ako sa prevelikim strahom i oprezom nastupite možete proizvesti kontraefekt i prema detetu i prema putovanju uopšte. Vaš strah prenećete i na okolinu (učiteljicu, drugare, njihove roditelje…) i umesto da dete bude srećno i bezbedno, biće, od prevelikog straha i brige, možda odbačeno. Jer, lakše je onda izbeći problem, sprečiti ga. Kako? – Suočavanjem sa njim.
Brinite, ali se ne plašite. Prenesite drugima da jeste ozbiljno – ali se živi sa tim, a to ćete najlakše postići prvo edukacijom, a onda zajedničkim pronalaženjem rešenja.
Dete može takođe upiti Vaš strah, i samo se iz tog straha osamiti/izolovati od drugih, vaš strah mu može otežavati i druženje i kao takvo biće lakša meta za zadirkivanja i diskriminaciju, a to Vam nikako nije cilj. Zato, osmeh na lice, dete za ruku, i živite punim plućima.
PRIPREMITE DETE NA NOVO OKRUŽENJE
Ako je dete suočeno sa na primer, bezglutenskim načinom ishrane od skoro samog rođenja, onda je to dete već uveliko ovladalo “pravilima ponašanja”, i mnogo ćete smireniji krenuti na ekskurziju.
Ali šta sa decom kojoj je skoro postavljena dijagnoza? Šta sa ukusima na koje su navikli, a koje sada treba zameniti novim? Kako se suočiti sa izazovima pred hranom?
Najvažnija stvar koju morate uraditi i to mnogo pre samog polaska na izlet ili ekskurziju jeste naučiti dete da biti “drugačiji” nije lako i da je “ponašanje po pravilima” neophodno, kako bi bili zdravi. Ne zaboravite, ono je “samo” dete. Potrebno je puno rada i vremena kako bi dete naučilo da brine o sebi, i preko noći postalo “odraslo” po pitanju shvatanja svog zdravlja.
Deca već i sama znaju kako se osećaju kada pojedu gluten ili alergen i sigurno ne žele da opet dožive u to stanje.
Treba im objasniti, da to što Vi niste tu, ne treba da ga plaši. Da drugari ne smeju da ga nagovore da pojede nešto zabranjeno, jer ih Vi ne vidite. Dete treba naučiti kako da se izbori za sebe i svoje zdravlje u situacijama kada ga druga deca zadirkuju ili kada treba reći „ne“ drugoj hrani.
Zamoliti drugara sa kojim dete sedi tokom vožnje da ne jede hranu sa alergenima. Ukoliko je u pitanju alergija na kikiriki, zamoliti vaspitače da zabrane unos bilo kikirikija i smokija, grisina sa kikirikijem i drugih grickalica koje sadrže ovaj alergen.
Jedan od najboljih saveta je da podeli obrok sa njima i time im pokaže da su u suštini ISTI. Samo je njegov/njen obrok bez alergena .
Ako to ne pomogne, možete s detetom igrati igru zamene uloga, gdje ćete vi biti dete, a dete će biti drugar. Kroz interakciju ćete ga naučiti kako da se nosi sa provokacijama. Objasnite mu da bi zbog svoje posebne ishrane druga deca mogla da mu se rugaju, ali da tada ne sme da ćuti i da odmah kaže učiteljici/učitelju i obavezno Vama. Ako posumnjate u zlostavljanje, razgovarajte o tome sa učiteljicom. Upravo je ovde roditeljska uloga najvažnija, da pruži psihološku podršku, a ukoliko zatreba, može se uključiti i stručno lice.
Sve je u navikama
Navike koje bi dete trebalo u najkraćem roku da stekne su:
- pranje ruku pre jela;
- pažnja prilikom konzumiranja obroka u glutenskom okruženju (čist sto, stavljanje čistog ubrusa ispod posude sa hranom, dalje od mrvica i “prašine” glutena – npr. sa somuna);
- tuđa hrana se ne uzima;
- pravilno rukovanje sa svojom hranom, ako je deli – tako da dete samo vadi iz svoje posude/kese i da u dlan ili izvadi u posebnu posudu, da ne daje “griz” sendviča ili gutljaj vode iz svoje čaše/flaše…;
- pravilan odabir namirnica;
- čitanje deklaracija i prepoznavanje oznaka;
- naučiti ga koji su proizvodi u bilo kojoj prodavnici/kiosku sigurni za njega/nju (žvake, sok, bombone, grickalice…).
Šta vam je sve potrebno za jedan izlet ili ekskurziju?
Nakon što ste rešili emotivni deo, najlakši deo je spakovatistvari koje su detetu potrebne za jedan izlet. U zavisnosti od tipa izleta ili ekskurzije pripremili smo nekoliko saveta koji će detetu olakšati ishranu i koji će osigurati njihovu bezbednost:
- Termo torba – ima u prodavnicama i sa gelom koji se zaledi preko noći u zamrzivaču, za dane kada je vruće i kada je grejanje u autobusima, kako se obrok ne bi pokvario;
- Posuda za hranu sa jednom ili više pregrada za ručak. Ukoliko nema mogućnosti podgrevanja, dobro bi bilo da je termos posuda za tople obroke. Obeležite je i imenom deteta i oznakom „Bez alergena“;
- Plastične posude ili kesice sa zatvaranjem na zip za užinu i grickalice/slatkiše. Najbolje da su kesice jednokratne, budući da ih nije zgodno prati od eventualno zalepljenog glutena na njima;
- Vlažne maramice za brisanje stola – možete ih, pored ranca, ostaviti i u školi samo za tu namenu, za slučaj da jedne potroši. Ako se učiteljica složi i ima mogućnosti, odnesite bocu za sprej sa 70% alkoholom (on donekle uništava jednu frakciju belančevine glutena);
- Papirnati ubrusi za brisanje ruku, stavljanje na sto radi dodatne sigurnosti, stavljanja ispod posude u kojoj se zagreva u mikrotalasnoj (ukoliko je imaju i koriste i za druge namene);
- Jednokratni pribor za jelo;
- Tečni sapun za pranje ruku pre i posle obroka, kao i sredstvo za dezinfekciju ruku.
Piše: Ana Nikolić
