6% stanovništva u Srbiji ima astmu, a broj obolelih od astme tokom poslednje dve decenije stalno raste, naročito kod dece, tinejdžera i u visokorazvijenim zemljama, posebno od alergijske astme, te se ona definiše kao bolest savremenog društva i epidemija 21. veka. Svakog prvog utorkau maju mesecu obeležava se Međunarodni dan astme, a ove godine svuda u svetu, kao i u Srbiji, obeležava se 5. maja 2020.
Astma (šifra J45) je upala disajnih puteva koja dovodi do privremenih ili trajnih simptoma. U najvećem broju slučajeva astma je hronična upala disajnih puteva: otoka sluznice i zadebljanja mišićnog sloja što dovodi do suženja disajnih puteva. Najčešći simptomi astme su zamaranje, kratak dah, otežano disanje, gušenje, a osnovna terapija za astmu je inhalacijska, izuzev pacijenata sa teškom astmom koji koriste i oralne kortikosteroide.
70% pacijenata sa astmom ima slabiju kliničku sliku, ali između 1000 i 2000 ljudi u Srbiji ima tešku astmu.
Međutim, prevalenca astme, kako i alergija, raste.
Sklonost ka bronhijalnoj astmi se nasleđuje. Ako je jedan od roditelja alergičan na tzv. inhalacione alergene, postoji verovatnoća od 30 – 50% da dete oboli od bronhijalne astme. Ako su oba roditelja alergični, deca oboljevaju od bronhijalne astme sa verovatnoćom od 80%.
Astma se ispoljava kroz ponavljanje epizoda šištanja, gušenja, sviranja u grudima i kašlja. Ove epizode se posebno javljaju tokom jutra ili noći ili pri povećanom naporu. Simptomi se mogu smirivati spontano ili uz upotrebu adekvatnih lekova.
Kako se postavlja dijagnoza J45?
Učestale epizode kašlja, gušenja i sviranja u grudima najčešće ukazuju na postojanje bronhijalne astme. Prilikom razgovora sa pacijentom posebna se pažnja obraća na to kada je bolest počela, da li su neki od simptoma prisutni još od detinjstva, da li postoji alergija i ima li obolelih od astme u porodici.
Posle toga se pristupa pregledu slušalicama, pravi se snimak pluća i vrši se spirometrijsko ispitivanje kako bi se definisao stepen suženja disajnih puteva. U slučaju lakšeg oblika bolesti moguće je raditi i alergološke probe.
Postoje mnoge stvari koje nadražuju simptome astme. Praćenjem simptoma astme može se jasnije utvrditi šta izaziva ili pogoršava stanje i to je jedna od ključnih elemenata za dalju dijagnostiku.
Alergo testovi se mogu raditi i kod manje dece i beba, ali su promenljivi i nisu svi relevantni. Kod male dece se obično rade ukoliko su opstrukcije učestale i jakog intenziteta. Od treće godine se može govoriti o značajnijem uticaju alergo testova kod astme, te je zbog toga veoma važno smanjiti i isključiti potencijalne iritante i alergene koliko god je to moguće.
Simptomi astme
Simptomi astme se mogu ispoljiti u različitim životnim dobima i okolnostima. Osobe kod kojih se simptomi astme jave u najranijem detinjstvu imaju naslednu predispoziciju za nastanak bronhijalne astme, ili su često izloženi infekcijama. Takođe, neke osobe mogu ispoljiti astmatične napade na napor ili pak na uzimanje aspirinskih preparata. Najčešći simptomi astme su:
- Sviranje u grudima (vizing)
- Otežano disanje
- Osećaj nedostatka vazduha
- Kašalj
- Iskašljavanje
- Lupanje srca
- Neprijatnost u grudima
- Nesvestica
- Slabost
Šta sve uzorkuje astmu?
Brojni su uzroci njenog nastanka, a dele se na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnji se odnose na okruženje u kojem čovek živi, a unutrašnji na samog obolelog (genetska predispozicija, način života, ishrana bez protektivnih materija, sa upotrebom aditiva i veštačkih materija, tzv. fast fud ishrana, štetna navika pušenja, naročito budućih majki tokom trudnoće, učestale infekcije, prevelika upotreba antibiotika, vakcinacija, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, stalan boravak u kući, a retko u prirodi…). Udruženo delovanje tih faktora izaziva pojavu bolesti.
Glavni faktor rizika za nastanak astme jeste osetljivost na respiratorne alergene tj. supstance iz spoljne sredine, kao što su kućna prašina, grinje, poleni trava, korov, drveće, buđ, životinjske dlake ili duvan.
Smatra se da od ukupnog broja obolelih dve trećine imaju alergijsku astmu.
Ovo je spisak najčešćih izazivača i alergena koji mogu da prouzrokuju ili pogoršaju simptome astme:
- spoljni mirisi i parfemi
- boje ili lakovi
- duvanski dim
- para od kuvanja
- sredstva za čišćenje
- paljevina
- osveživači prostorija
- prašina
- promene vremena
- izloženost aerozagađenju
- uzimanje određenih lekova
- drveće, trava, poleni
- životinje
- grinje
- bubašvabe
- hrana
- virusne infekcije
- gorušica
- napor
- lekovi
- duže plakanje ili smejanje
- hladan vazduh
- dodaci u hrani/aditivi/sulfati/boje
- stres
- infekcija.
Jedan od čestih alergena koji utiču na razvoj alergijskih oboljenja i astme je ambrozja. U toku intenzivnih simptoma osobe sa alergijom na ambroziju spavaju čak tri sata manje! Naše udruženje pokrenulo je akciju #AlarmZaAmbrozijun i peticiju za njeno pravovremeno uništavanje. Pridružite nam se!
Definiši svoju astmu
U projektu koji je započet prošle godine pod nazivom „Definiši svoju astmu“, a u kojoj je učestvovalo i naše Udruženje pacijenata Alergija i ja, međunarodni tim pacijenata, grupa zagovarača i eksperti, lekari – pulmolozi, radili su zajedno kako bi pomogli pacijentima da ‘definišu svoju astmu’ i razvili su novu definiciju ovog stanja, kao i ček-listu koja pomaže pacijentima sa astmom da uoče znake – simptome astme koje su potrebne za razgovor sa lekarom pri sledećem pregledu. Preuzmite vašu ček listu za astmu.
Astma i deca
Svako sedmo dete u Srbiji ima neki oblik astme. Za roditelje je veoma važno da znaju šta je to što može pogoršati stanje u razvoju ove vrste atopijske bolesti kod dece, a svest i edukacija na ovu temu su često zasnovani na sekundarnim izvorima. Ovo plućno oboljenje je jedno od najčešćih hroničnih bolesti dečjeg doba, gde usled dejstva određenih faktora, tzv. okidača dolazi do zapaljenja disajnih puteva.
Dečiju astmu često uzrokuju aktivnosti, spoljašnji i unutrašnji faktori, a svi oni zajedno utiču na pojavu simptoma astme. Oni mogu biti različiti, od konstantnog kašljanja, šištanja, poteškoća u disanju, a prva terapija u lečenju astme je izbegavanje alergena, te je identifikovanje izazivača astme kod deteta od ključne važnosti. Vođenje dnevnika za praćenje simptoma takođe može pomoći, kako vama, a tako i lekaru.
Pročitajte tekst o kontroli dečije astme.
Terapija za astmu
Pumpice predstavljaju prvi i najdelotvorniji lek u lečenju i prevenciji bronhijalne astme. Njihovom upotrebom se ne stvara zavisnost, a mogu da spreče ozbiljna pogoršanja bolesti.
Cilj savremene terapije bronhijalne astme jeste uspostavljanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija bolesti u dužem periodu. Kada se bolest potvrdi, pacijentu se savetuju preventivne mere u smislu smanjivanja koncentracije alergena u okruženju u kojem živi, načina života i ishrane. Takođe se preporučuje primena odgovarajućih antiupalnih preventivnih lekova, sa ciljem temeljne kontrole bolesti.
Idealni način primene lekova protiv astme jeste u vidu aerosola ili pumpica i inhalacija. Na taj način lek dolazi u najdirektniji kontakt sa tkivom bronhija. Pumpice predstavljaju lek izbora za sve bolesnike od bronhijalne astme, uključujući i decu. Koriste se dve vrste pumpica, jedna redovno, tzv. zaštitna, koja mora da se uzima redovno i tako leči zapaljenski proces u bronhijalnom stablu. Druga vrsta pumpica direktno deluje u toku napada gušenja, opuštajući grč – spazam bronhija.
Poslednjih godina se često primenjuju i lekovi u vidu aerosola koji predstavljaju kombinaciju ove dve pumpice.
Pročitajte tekst o pravilnom korišćenju pumpicu za astmu.
Šta raditi u slučaju napada astme?
Ukoliko dođe do napada, započinje se terapija inhalacijama tzv. bronhodilatatorima, koje treba ponoviti na pet minuta. Ako nema poboljšanja stanja, neophodno je javiti se hitno lekaru, jer nije moguće uvek predvideti dalji tok bolesti.
Ne zaboravite pravilno da uzmete lek za širenje disajnih organa, a onda pristupite vežbama disanja – tokom napada, najpre pokušajte da savladate napade straha ili panike; štedite snagu, a svesnim disanjem kontrolišite ritam disanja i pojačajte dijafragmalno disanje – dišite stomakom sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj).
Efikasnu pomoć u asmatičnom napadu može da pruži brzo stomačno disanje kojim se opušta grudni koš: najpre opustite vrat, ramena i mišiće lica, pa snažno izdahnite stežući trbušne mišiće; zatim dok udišete, opustite stomak. Nastavite tako, do prestanka tegoba.
Napadi se često javljaju noću ili pred jutro, zbog ležećeg položaja i unutrašnjeg biološkog časovnika. Međutim, napadi se mogu javiti i ubrzo posle izlaganja alergenima, usled napora ili stresa.
Preporučujemo vam da danas odvojite 13 minuta i pogledate dokumentarni film „Bez daha“,jer svaki je dah važan!
Podržite rad Udruženja tako što ćete podeliti ovaj tekst.
Izvori: alergijaija.com, pulmologija.rs
