Urtikarija ili koprivnjača česta je alergijska reakcija koja se ispoljava na koži. Pod pojmom fizikalna urtikarija podrazumevaju se koprivnjače nastale usled različitih fizičkih nadražaja kao što su grebanje, kontakt sa različitim predmetima, izloženost sunčevoj svetlosti ili naglim promenama u temperaturi okoline. Upravo poslednji navedeni uzrok izaziva ono što nazivamo alergijom na hladnoću.
Učestalost i simptomi alergije na hladnoću
Često se događa da pojava alergijske reakcije na hladnoću prođe nezapaženo, to jest da bude pripisana normalnom crvenilu usled zime i pojačanoj osetljivosti. Budući da se najčešće javlja kod dece, trebalo bi da roditelji obrate više pažnje prilikom izlaska napolje u zimskom periodu. Procenjuje se da se alergija na hladnoću javlja kod 5% osoba koje imaju alergijske simptome (u smislu svih alergijskih reakcija izazvanih različitim uzrocima). Nije ustanovljena povezanost sa naslednim faktorima, a utvrđeno je da može biti posledica nekih virusnih infekcija. Takođe se povezuje sa stresogenim faktorima i nezdravim životnim navikama.
5% osoba sa alergijama ima alergiju na hladnoću.
Alergija na hladnoću se manifestuje lokalnim crvenilom, koža počinje da pecka i svrbi, moguća je pojava plikova. Događa se da alergičnoj osobi oteknu usne nakon kontakta sa hladnom hranom ili pićem. U retkim situacijama dolazi do burnije alergijske reakcije koja se ispoljava kroz oticanje ekstremiteta, zatvaranje žderela usled otoka i gubitak svesti. Mogu se javiti smetnje u disanju, pad koncentracije, problemi sa krvnim pritiskom.
Do pojave anafilaktičkog šoka može doći u izuzetno retkim situacijama, kada je velika površina kože naglo izložena hladnoći. To bi se moglo desiti, recimo, kada bi alergična osoba skočila u hladnu vodu. Ipak, najčešće se radi o pojavi kožnih simptoma, i to već nekoliko minuta nakon izlaganja hladnoći. Ćelije kože osetljivih osoba na hladnoću reaguju oslobađanjem histamina, koji uzrokuje navedene promene. Moguća je i pojava curenja iz nosa i stvaranja sekreta.
Lečenje i preventiva kod alergije na hladnoću
U najvećem broju slučajeva simptomi se veoma brzo povlače nakon prekida izloženosti hladnoći, to jest čim se osetljiva osoba utopli. Ukoliko primetite da vam se javljaju neki od navedenih simptoma, sa dolaskom hladnih dana obavezno se obratite svom lekaru. Uz preporuke o načinima prevencije, lekar će odrediti da li je potrebna dodatna terapija u vidu primene antihistaminika i po potrebi, kortikosteroidnih krema.
Preventivne mere podrazumevaju da uložite malo više truda u podizanje opšteg imuniteta. U tome vam mogu pomoći brojni vitaminski suplementi i prirodni preparati. O izboru preparata koji vam najviše odgovara konsultujte se sa svojim farmaceutom. Prostorije u kojima boravite tokom zime ne bi trebalo da budu pretople, tako ćete umanjiti temperaturnu razliku prilikom izlaska iz prostorije. Slojevito oblačenje, uz obavezno nošenje rukavica, kapa i šalova sledeći je korak u zaštiti. Izbegavajte hladnu hranu i napitke, a delove kože koji su izloženi spoljnim uticajima zaštitite odgovarajućom kremom (cold krema).
Prevencija alergije na hladnoću
- slojevito oblačenje
- korišćenje prirodnih tkanina
- obavezno pokrivanje svih delova tela (šal, kapa, rukavice)
- smanjiti temperaturnu razliku
- konzumiranje toplih napitaka i tople hrane
- svakodnevno hidriranje kože, naročito pre izlaska napolje
Autor: Vladimir Pantić, betty.rs
