Nacionalno udruženje pacijenata „Alergija i ja“ pridružilo se projektu Globalne platforme za alergije i bolesti disajnih puteva (GAAPP) koji ima za cilj da informiše pre svega pacijente pogođene zapaljenskim bolestima tipa 2 i olakša im put do izlečenja, ali i da upozna širu javnost o tome da neki nelečeni zapaljenski procesi u telu mogu dovesti do pojave više oboljenja.
GAAPP je kreirala Virtualnu konferenciju gde možete da otkrijete najnovija istraživanja o alergijskoj inflamaciji (zapaljenskim bolestima tipa 2). Na ovoj platformi možete naći pristup Navigatoru za pacijente i opisane sve bolesti koje se podvode pod zapaljenske tipa Th2 odgovora.
Koje su to bolesti alergijske inflamatorne bolesti i zašto nam je važno da ih upoznamo?
Eozinofilni ezofagitis (EOE)
EOE je alergijsko/imunološko stanje koje utiče na jednjak – cev koja uzima hranu iz usta u vaš stomak. Iako nije životno ugrožavajuća bolest, to je hronično stanje koje se ne prerasta i treba ga pravilno lečiti.
Ako imate EOE, veliki broj određene vrste belih krvnih zrnaca – eozinofila – nalazi se u sluznici jednjaka.
Eozinofili su normalni deo imunološkog sistema tela, ali kada se nagomilaju u jednjaku, oslobađaju supstance koje izazivaju zapaljenje sluznice jednjaka. Vremenom ova upala i oštećenja mogu izazvati bol, otežano gutanje ili povećati rizik od zaglavljivanja hrane u grlu.
Možda zato što se radi o alergijskoj bolesti, EOE se ponekad naziva „ezofagealna astma“. Iako je moguće imati i EOE i astmu zajedno, to su zasebne bolesti koje utiču na različite delove tela.
Veći rizik od razvoja EOE imaju oni koji već imaju drugu alergijsku bolest, poput astme, ekcema, polenske kijavice ili alergije na hranu. Takođe je verovatnije da ćete ga razviti ako imate nekoga u porodici sa ovim stanjem. Tri puta više muškaraca ima EOE nego žene.
Ne znamo tačno šta uzrokuje EOE, ali se smatra da je to imunološki odgovor na određene alergene u hrani – često, ali ne uvek mleko, pšenicu, orahe, soju, ribu i jaja. Takođe je verovatno izazvano nečim što udišemo, a možda postoji i genetska komponenta.
Atopijski dermatitis ili ekcem
Ako ste vi ili vaše dete ikada imali ozbiljno pogoršanje ekcema (atopijski dermatitis), upoznati ste sa upaljenom, suvom, zadebljalom kožom i stalnim, intenzivnim svrabom i češanjem. Na sreću, postoje načini za ublažavanje simptoma.
Procenjuje se da oko 20% dece i 10% odraslih u opštoj populaciji ima simptome atopijskog dermatitisa, što znači da je ova kožna bolest češća među decom. Simptomi obično počinju u prvih 5 godina života, često u prvih 6 meseci. S vremenom i lečenjem, kako deca sazrevaju, ekcem će često nestati – ali ponekad se nastavlja i u odrasloj dobi.
Mnogi različiti faktori doprinose pogoršanju simptoma ekcema, uključujući alergene iz hrane i okoline, prekomernu suvoću kože, povrede od češanja i upalu od bakterija na koži. Rešavanje svakog od njih je od suštinskog značaja za kontrolu stanja.
Iako ekcem nije nužno alergijska bolest, alergeni mogu odigrati ulogu.
Među odojčadi i malom decom sa umerenim do teškim ekcemom, to je često alergija na hranu. Dok su uobičajeni alergeni u zatvorenom prostoru koji utiču na ekcem grinje i perut.
Hronična spontana urtikarija
Ako simptomi urtikarije – crvenilo, osip i svrab – traju mnogo duže od 6 nedelja, to se naziva hronična spontana urtikarija. Nelagoda može trajati nekoliko meseci ili godina, ponekad čak i decenijama. Takođe se može javiti angioedem, posebno u predelu lica ili na šakama i stopalima, i u genitalnom području. Sada je vreme da se temeljnije istraže uzroci, pa s tim u vezi lekar i pacijent ne moraju striktno da se pridržavaju ograničenja od šest nedelja već se mogu rukovoditi i težinom nelagodnosti.
Urtikarijalna nelagoda uvek je u osnovi uzrokovana aktivacijom mastocita. Zbog toga se nelagodnost može pojaviti bilo gde u telu gde su prisutne mastocite. Mastociti se nalaze uglavnom u koži i sluznicama respiratornog i gastrointestinalnog trakta. Aktiviranje mastocita u sluznicama respiratornog trakta može dovesti do disfagije i dispneje, dok aktivacija mastocita u gastrointestinalnom traktu može uzrokovati bol u trbuhu, mučninu i dijareju. Mnogi pacijenti takođe prijavljuju slabost, umor, glavobolju i bol u zglobovima koji se mogu javiti tokom teškog napada urtikarije.
Među identifikovanim uzrocima takve hronične spontane urtikarije, u vezi sa kojom se koprivnjača/angioedem može javiti svakodnevno, nedeljno ili ređe, nalaze se hronične infekcije ili zapaljenski procesi (poput Helicobacter pilori), nealergijske reakcije preosetljivosti na hranu, aditive u hrani i lekove (pseudo-alergije) i autoreaktivnost uključujući autoimune reakcije (reakcije izazvane autoantitelima).
Nazalni polipi
Polipi u nosu su meke, nekancerozne izrasline koje se pojavljuju u sluznici prolaza ili sinusa u nosu. Nosni polipi mogu biti različite veličine. Ako su mali, možda neće izazvati nikakve simptome i možda niste svesni da ih imate. Međutim, veliki polipi ili više grupa polipa mogu izazvati simptome, pa čak i blokirati vaše nosne prolaze.
Kada ih pregleda lekar, polipi u razvoju izgledaju kao izrasline u obliku kapi u nosu. Sazrevanjem počinju da liče na oljušteno grožđe. Oni mogu izazvati neprijatne simptome, ali su obično bezbolni.
Nosni polipi su uzrokovani upalom i razvijaju se u upaljenom tkivu nosa. Unutar nosa nalazi se vlažni sloj koji se naziva sluznica, koji štiti unutrašnjost nosa i sinuse. Ako imate infekciju sinusa ili alergijsku reakciju, sluznica može postati otečena i crvena i može početi proizvoditi tečnost koja ističe. Ako imate mnogo iritacije i upale, posebno tokom dužeg perioda, tada se može formirati polip.
Nosni polipi najčešće pogađaju odrasle osobe starije od 40 godina i češći su kod muškaraca nego kod žena. Statistika sugeriše da između 19-36% ljudi koji imaju hronične infekcije sinusitisa takođe imaju nosne polipe. Oko 7% ljudi sa astmom takođe ima hronični sinusitis sa nosnim polipima.
Ne pokušavajte ignorisati polipe u nosu, nadajući se da će sami proći, jer nažalost rizikujete da razvijete stalne infekcije sinusa, pogoršanje astme, pa čak i opstruktivnu apneju u snu, u kojoj polip utiče na vaše disanje.
Samterova trijada (AERD)
Aspirinom pogoršana respiratorna bolest (AERD) poznata i kao Samterova trijada, složeno je hronično zdravstveno stanje koje uključuje kombinaciju tri ključna faktora – astme, ponavljajućih polipa u nosu i osetljivosti na aspirin i druge nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID) kao što su ibuprofen, naproksen ili diklofenak.
Kada ljudi sa AERD -om uzimaju aspirin ili druge NSAIL -e, doživljavaju neželjenu reakciju koja izaziva probleme gornjih i donjih disajnih puteva. Reakcija se obično javlja između 30-120 minuta nakon uzimanja aspirina i može biti ozbiljna.
Neki ljudi sa AERD -om takođe doživljavaju slične blage do umerene reakcije kada konzumiraju alkohol, poput crnog vina ili piva.
Oni sa AERD -om često imaju istoriju hroničnih sinusnih infekcija i ponavljajućih polipa u nosu. Kao rezultat toga, neki ljudi osećaju gubitak mirisa i njihovi simptomi možda neće dobro reagovati na konvencionalni tretman.
Neće svi sa astmom razviti AERD. Istraživanja pokazuju da odrasli astmatičari imaju 7% šanse da dobiju AERD, dok ljudi sa teškom astmom imaju 15% verovatnoću da imaju AERD. Oni koji imaju i astmu i nazalne polipe imaju verovatnoću da je imaju do 40%.
Znaci i simptomi će se najverovatnije prvi put pojaviti kada ljudi budu stari između 30 i 40 godina.
Teška astma
Teška astma je vrsta astme koja ne reaguje dobro na standardne tretmane astme. Simptomi su po definiciji intenzivniji od uobičajenih simptoma astme i mogu trajati duže vreme. Pacijenti sa teškom astmom često smatraju da su njihovi simptomi uporni i da ih je teško kontrolisati.
Teška astma može imati veliki uticaj na svakodnevni život, utičući na svakodnevne navike, rad i društveni život. Može uticati i na decu i na odrasle, i može se razviti u bilo kom dobu. Međutim, to je mnogo ređe od standardne dijagnoze astme, pogađa manje od 10% ljudi.
Iako može biti teško nositi se sa tim i potrebno je vreme da se pronađe odgovarajuća kombinacija lečenja, njime se može efikasno upravljati. Važno je da pažljivo pazite na sebe uzimajući lekove tačno onako kako je propisano, redovno kontroišete astmu, razumete uzroke astme i komunicirate sa svojim zdravstvenim timom, kako bi znali kada i kako da prilagode vaš režim lekova.
Ako iznenada doživite ozbiljan napad astme, možda ćete doživeti jedan ili više sledećih simptoma:
- Plavičastu nijansu na usnama, licu ili noktima
- Osećaj da morate da ustanete ili sednete da biste pokušali da lakše dišete
- Osećaj zbunjenosti ili uznemirenosti
- Nemogućnost govora punim rečenicama
- Osećaj nedostatka vazduha i nemogućnost potpunog udisanja ili izdisaja
- Ubrzano disanje
- Simptomi koji se ne poboljšavaju nakon upotrebe inhalatora.
Uz vrlo ozbiljan napad astme, uobičajeni simptomi piskanja ili kašljanja se možda neće pogoršati. To je zato što vaši disajni putevi mogu biti toliko pogođeni da ne možete unijeti dovoljno vazduha u ili iz pluća da izazovete zviždanje ili da naterate kašalj.
Neophodna je hitna medicinska pomoć i morate odmah otići u bolnicu. U poređenju sa blagim napadima astme koji mogu trajati samo nekoliko minuta, teški napadi astme mogu trajati satima do jednog dana i mogu biti opasni po život ako se ne leče.
Pročitajte detaljno Navigator za pacijente i saznajte više o alergijskim inflamatornim bolestima tipa Th2 odgovora: GAAPP
