„Godinama sam imala problema sa stomakom. Večito na nekoj dijeti, jer sam na svake dve nedelje imala dijareju i užasne, neopisive, bolove u stamaku. Moj tata ima ulcerozni kolitis i pretpostavili su da ga imam i ja. Međutim, gastroskopija nas je iznenadila. Promene na crevima bile su totalno drugačije od očekivanih.: atrofija crevnih resica – dijagnoza: celijakija.
Do tad je to bila bolest od koje je bolovao Novak Djoković. Većina ljudi u mojoj okolini, pa i moj bivši suprug mislili su da preterujem. Nije to ništa samo ne jedeš hleb – ponavljali su. To da nije ništa, prouzrokovalo je da imam 47 kilograma sa 28 godina, da mi opadne kosa, a hemoglobin bude 87. To da nije ništa pokazivalo je i to da posle svakog obroka u roku od 15 minuta trčim u toalet.
Kad sam dobila dijagnozu prvo što sam uradila, sela sam i čitala, a onda sam promenila sve sudove u kući, ali i kod mame u kući. Poćela da jedem samo ono što sam ja lično spremila ili moja mama, jer jedino tada nisam imala problema sa stomakom.
Moj sin ima razvijenu alergiju na nutritivne alergene, tako da je kuhunja prilagođena i njemu i meni. Ćerka se solidariše, jer smo shvatili da jedino neunošenjem glutena i drugih alergena u kuću, možemo bezbedno i opušteno da živimo.
4 godine živim sa dijagnozom celijakije Naučila sam sama da razvlacim kore, mesim testo, ali mi jako fali onaj mastan burek sa sirom. Kad me pitaju šta mi se najviše jedem i kad kažem da je to burek, mnogi misle da nisam baš normalna.
Ove godine prvi put sam se upustila da putujem. Moj sin ima 5 godina i nikad nismo isli nigde. Ove godine smo prvi put probali. Mesecima sam istrazivala hotele koji bi nam obezbedili hranu tako da nijedno od nas nema reakcija. Pisala sam upravnicima hotela, dobijala odgovore – potvrdne i odrične. Bilo je mnogo razočarenja u njihovim odgovorima.
Želela sam da kad već idem prvi put na letovanje, da ne kuvam ja nego da se posvetim deci. Ppotpuno. Da ne nosim šerpe, lonce, poklopce, već da sednem za sto kao svi i po završetku jela ustanem.
Izbor je pao na Vrnjačku banju – hotel Breza. Bojala sam se. Kad smo stigli išla sam odmah na razgovor sa glavnim kuvarem koja je zapisivala sve sto sam joj govorila, jer iako imam samo celijakiju moja creva ne podnose još puno stvari, pa mi je ishrana dodatno ograničena. Došao je trenutak za večeru. Ne mogu reći da nisam isla sa strepnjom. Deci sam odmah rekla da posle večere budemo u okolini hotela da ukoliko budem imala problem mogu brzo do toaleta. Zamislite moju radost kad nisam imala nikakvu reakciju! Kad sam shvatila da nema simptoma i da ih neće ni biti. Da u odmoru mogu da užiam sa svojom decom, a ne da se bojim i vezujem za prostor blizu toaleta. Tako je morao onda i moj sin.
Prvi put od kako imam dijagnozu, ja sam uživala u kuhinji koju ja nisam spremala. Uživala sa svojom decom. Rekli su da im je ovo najbolji odmor, a ja se nadam da će biti još takvih.
U novom modernom vremenu ljudi ne shvataju da zaista postoji bolest koja se zove celijakija, koja jako puno utiče na osobe obolele od iste. Kako fizicki zdravstveno tako i socijalno.
Većina misli da je to bolest koju je izmislio Novak Djokovic da bi propagirao svoj restoran i ne žele da prihvate činjenicu da ja kao i svi drugi ne ne smemo da jedemo samo supu kojoj su se kuvali obični rezanci. Da ja kad idem negde na ceo dan nosim i dorucak i rucak i veceru i pribor za jelo ne zato sto sam razmazena pratim modu nego zato sto i najmanja kolicina glutena izazove najburnije reakcije a ja ne mogu vise da provodim dane prikovana blizu toaleta.
Izgleda da samo onaj ko je doživeo sve ovo može da razume kroz šta prolaze porodice čiji članovi imaju celijakiju i nutritivne alergije.“
Piše: Sabo Eleonora
Ova priča je druga pobednička priča ove godine u konkursu Hrana pod lupom, koji smo započeli prošle godine, kako bismo razvijali svet o nutritivnim alergijama i intoleranciji i približili različitost u specijalnim dijetetskim potrebama ljudima koji ove probleme nemaju. Hvala svima koji ste deo naše aktivnosti, učestvujete i čitate priče. Nadamo se da ćete prepoznati vrednosti za koje se zalažemo i da ćete nam pomoći da razvijamo svest o ovim društveno značajnim problemima, zarad ravnopravnijeg i odgovornijeg društva.
Skrećemo pažnju na sve probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju osobe sa zdravstvenim ograničenjima u ishrani:
- 20% dece predškolskog uzrasta ima nutritivne alergije. Najčešće prisutne alergije su na jaje, proteine mleka, glutenskih žitarica, kikiriki, lešnik, soju, ribu i morske plodove. ispravno navođenje alergena može nekome spasiti život.
- Procenjuje se da čak petina dece zbog nutritivnih alergija i intolerancije na hranu u predškolskim i školskim ustanovama u Srbiji ne dobija ishranu kakva im je potrebna.
- Deklaracije na prehrambenim proizvodima su veoma važne osobama sa alergijama na hranu i ispravno navođenje alergena može nekome spasiti život.
- Restorani, hoteli, pekare, poslastičarnice, prodavnice brze hrane nisu dovoljno upoznati ili zanemaruju ovaj problem, ne ističu alergene u jelima, a zaposleni često i ne znaju odgovore o tačnom sastavu jela i bezbednoj pripremi istog.
- Deca sa alergijama na hranu se osećaju izopšteno, stigmatizovano i često razvijaju depresiju.
- Adrenalinski injektor (Epinefrin) koji može spasiti život pacijentu pri najtežem obliku alergijske reakcije – anafilaksi nije dostupan pacijentima.
- Ljudi sa alergijama na hranu provode mnogo više vremena u planiranju i nabavci hrane, kao i u pripremi obroka, planiranju putovanja ili samo izlaska u restoran sa prijateljima.
- Ishrana bez alergena je i do 4 puta skuplja!
- Po evropskom istraživanju, samo 10% proizvoda na kojima je na deklaraciji naznačeno “može sadržati tragove…” zapravo i sadrži te tragove.
- Alergije na hranu često su udružene sa još nekim atopijskim oboljenjem ili autoimunom bolešću što može uticati na sposobnost ljudi da rade i učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, razvijaju socijalnu izolaciju, depresiju.
