Malo se govori o alergiji na lekove i medicinska sredstva, a veoma često se dešava da pacijent sazna za ove alergije već u detinjstvu, ali kasnije tokom života se udruže nove alergije, koje mogu biti udružene sa starim, ali mogu dovesti i do pojave novih alergijskih oboljenja. Sve su to rizici i izazovi pacijenata sa atopijskom konstitucijom.
Priču koju smo izdvojili za ovaj mesec upravo ima veze sa alergijom na lekove, ali je povezana sa inhalatornim alergijama i sa astmom. Svoje iskustvo sa nama podelila je Ružica iz Zrenjanina. Ovo je njena priča.
Imam 52 godine , a sa mojom prvom alergijom, roditelji su se susreli kad sam imala 10 meseci, alergija na penicili. Odrastanjem, počela sam da reagujem na sve veći broj alergena, dok mi već sa deset godina nije dijagnostikkvana i najpre bronhijalna astma, ciji uzroci nisu u početku utvrđeni. Svake godine sam imala napade kijavice i curenja nosa, gde sam u par sati potrošila stotinak maramica, oči su mi suzile i zatvarale se, a potom je počelo i otežano disanje. U tom periodu alergotest je pokazao alergiju na kućnu prašinu i dermatofag. Međutim, razvijale su se alergije i na druge lekove: garamicin, doksicil, kao i alergija na mačiju dlaku, ali i pojedinu pseću.
Alergiju na penicilin su mi konstatovali u uzrastu od 10 meseci, mama kaze da je osip. A alergija na garamicin se ispoljila u dvadesetoj godini, posle osme injekcije koju sam primala zbog upale jajnika i to kolabiranjem i šokom!
Bilo je situacija u trudnoći kad je inače suzen izbor lekova, a astma mi se pogoršala usled prehlade, da sam otišla lekaru i rekla, trudna sam i imam alergiju na penicilin i garamicin. Samo me je pogledala, nije imala rešenje.
Proleću se nisam radovala, jer je to značilo početak mučenja i uzimanja svakodnevne terapije, koja ponekad nije dovoljna pa sam primala i inekcije koje umire alergije na dan dva, ali se posle sve nastavi ispočetka…
Volim ujutru na posao da idem bajsom, ali stignem do destinacije bez vazduha, naduvenih očiju i kijanjem koje ne prestaje, jer ujutru verovatno pokupim alergene usput.
Korona je dodatno oborila imunitet. Maske smo nosili minimum 9-10 sati dnevno, izloženost je bila minimalna i s toga mi se čini da je ova godina gora nego ijedna pre! Sve je počelo prerano, prve simptome sam osetila krajem februara, sa lekovima sam počela u martu , a sada je taj stepen iziritiranosti toliki da mi često curi krv iz nosa, a terapiju za astmu sam pojacala skoro duplo.
Nemam rešenje, a postaje neizdržljivo.
U nekom studentskom periodu, u KC Beograda, Centru za imunologiju su mi na osnovu mojih uzoraka napravili autovakcinu, koja je napravljene na osnovu brisa nosa i grla, to je za mene otkrovenje. Primila sam je u nekim intervalima, nedeljno pa mesečno, bila sam mirna skoro deset godina. Posle višegodisnje patnje sa kijanjem do nefunkcionalnosti, posle vakcina sam bila mirna desetak godina. Nažalost, nisam posle toga išla, a tegobe su se postepeno vratile, čini mi se u svake godine sve jačem obimu. Volela bih da neko podeli slična iskustva, čini mi se da sam sa godinama sve izloženija novim alergijama koje zaista sprečavaju normalan život i blokiraju mnoge aktivnosti, kako fizićke, tako i u prirodi, a alergije na antibiotike sužavaju mogućnosti lečenja.
Čitala sam mnogo i o lečenju akupunkturim, kao i o centru za alergije, ali nisam nailazila na slična iskustva sa istim.
Tekst: Ružica Radovancev
