“Alergijska epidemija” je pojam koji se sve češće upotrebljava za opisivanje velikog optrećenja društva ovim oboljenjima.
Sa učestalošću od preko 30% alergijske bolesti predstavljaju najčešća hronična oboljenja dece i adolescenata. Prema velikoj internacionalnoj studiji o epidemiološkim karakteristikama alergijskih obolejnja preko 20% odojčadi i male dece pati od atopijskog dermatitisa (ekcema), sa tendencijom globalnog porasta prevalence.
Atopijski dermatitis ili atopijski ekcem je najčešće hronično oboljenje kože relapsno-remitentnog tipa koje se karateriše svrabom, crvenilom, oticanjem i sitnim plikovima.
Važne činjenice o atopijskom ekcemu
Za razliku od drugih alergijskih bolesti (hipertenzije, dijabetes melitusa, metaboličkog sindroma) alergijske bolesti počinju u najranijem detinjstvu i to najčešće simptomima i znacima atopijskog dermatitisa.
U preko 85% slučajeva atopijski dermatitis se javlja do 5.godine života, kod preko 90% dece promene se povuku do puberteta. Sa druge strane atopijski ekcem u najranijem periodu života može biti jedan od glavnih faktora rizika za pojavu alergijske astme i alergijske kijavice u predškolskom i školskom uzrastu.
Naše udruženje Alergija i ja već četvrtu godinu obeležava Međunarodni dan atopijskog ekcema i bori se za zdravstvena prava pacijenata sa atopijskim dermatitisom. Ove godine, od 14.09 do 17.09. organizovaćemo veliki broj aktivnosti i BESPLATNIH PREGLEDA. Spisak svih dešavanja i rezervaciju besplatnih pregleda možete videti na ovom LINKU.
Uzrok atopijskog ekcema
Uzrok AD još uvek nije sasvim istražen, ali se zna da nasledni faktori, okolina i poremećana barijerna funkcija kože imaju značajan doprinos u njegovom razvijanju. Interesanta je činjenica da ukoliko oba roditelja imaju AD deca će patiti od istog oboljenja sa verovatnoćom od preko 80%, dok je šansa da dete oboli 40% ukoliko je majka ta koja pati od AD.
Kada govorimo o nastanku alergijskih bolesti posebno mesto već više decenija zauzima tkz “higijenska hipoteza” koja objašnjava epidemiju alergijskih bolesti promenom stila života pre svega manjem izloženošću infekcijama (pre svega bakterijskim) koje podtiču razvoj imunskog sistema u pravcu toleranacije. U modernom svetu deca su od životinja jedino izložena psima i mačkama, veoma često se nekritički propisuju antibiotici, koža se tretira “agresivnim” kozmetičkim preparatima prepunim parabena i hemikalija. Sve to dovodi do oštećenja zaštitne funkcije kože i nastanka različitih alergijskih bolesti, a posebno atopijskog dermatitisa.
Prevencija razvoja atopijskog ekcema
Novorođenčad sa pozitivnom porodičnom anamenzom (posebno sa majčine strane) vrlo često već u prvim danima života imaju suvu i osetljivu kožu, sa znacima tkz toksoalergijskog egzantema. Kod starije dece najčešće su zahvaćeni lice, vrat, teme glave, laktovi i kolena jako svrbe, pa dete češanjem često izaziva sekundarnu infekciju, koja je uglavnom bakterijske prirode.
Atopijski ekcem ima faze mirovanja i pogoršanja, a simptomi se mogu pojaviti bilo kad.
Važno je znati da se adekvatnom terapijom i preventivnim merama ekcem može ublažiti i držati pod kontrolom.
Da deca stvarno budu deca
Vaginalni porođaj, kontakt “koža na kožu”, podoj u prvom satu po rođenju, dojenje su veoma važni koraci u prevenciji nastanka alergijskih bolesti. Zbog toga se savetuje, naročito mamama koje imaju neku bolest iz spektra alergija, prirodan porođaj, kontakt sa bebom i dojenje.
Shodno “higijenskoj hipotezi” preporuka je pustiti decu da stvarno budu deca, da se povremeno valjaju po podu, jedu prljavim rukama, čupkaju travu u prirodi, puze po podu, maze životinje…
Preventivne mere kod atopijskig ekcema
Veoma je važno roditelje savetovati pravilnoj nezi bebine kože koja se sastoji u redovnom kupanju beba u mlakoj vodi čija temperatura ne prelazi 36-37C (ne duže od 5-10 minuta). Najbolje da se bebe kupaju svakodnevno mlakom vodom i blagim kožmetičkim sredstvima najčešće namenjim za poseban tip kože (sindeti).
Izbegavati Kreme i kupke sa bojom i mirisom ili parabenom, a posebno omekšivače. Posle kupanja je obavezna hidratacija kože u vidu emolijantnih krema ili u težim slučajevima balzama, izbegavati vodenaste losione i neproverene kreme koje nemaju sertifikat da su za bebinu kožu.
Uz adekvatnu negu kože odgovarajućim emolijentima u pojedinim slučajevima kada to nije dovoljno potrebna je lokalna kortikosteroidna terapija, kao i sistemska primena antihistaminka, a u slučaju infekcije kože i antibiotika.
Kako bi se preveniralo dalje pogoršanje i dalji napredak bolesti u pravcu respiratornih alergija – preporuka je korišćenje probiotika. Takođe, Zn i vitamin D3 takođe zauzimaju značajno mesto, jer treba zapamtiti: “prevencija je pola zdravlja”.
Tekst: Dr sci med Ivana Filipović, pedijatar
Kao što znate, u saradnji sa Hiper online marketom omogućili smo svim našim članovima, čitaocima i pratiocima da uz PROMO KOD: alergija5 dobiju 5% na izabrane proizvode iz njihovog asortimana. U skladu sa ovim tekstom i preporukama izdvojili smo Bebicol probiotske kapi koje možete poručiti sa popustom na ovom LINKU.
Takođe, svakom kupovinom uz promo kod alergija5 činite dobro delo i pomažete radu udruženja, jer će Hiper od svake poružbine navedenih artikala sa ovim promo kodom donirati 5% od vrednosti porudžbine!
Na koje sve brendove imate popust u Hiper online marketu i detaljno uputstvo za poručivanje možete saznati na ovom LINKU.
