Šta je intolerancija na gluten i zašto je važno otkriti je na vreme. Gluten, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži, kod nekih ljudi može izazvati različite zdravstvene probleme kao što su alergija, celijakija i intolerancija na gluten.
Celijakija je najteže oboljenje koje povezujemo sa glutenom. To je autoimuna bolest koja može uništiti digestivni sistem, a ako se na vreme ne otkrije i pravilno ne tretira može ozbiljno ugroziti život i zdravlje čoveka. Istupanjem javnih ličnosti koje imaju celijakiju u javnosti, doprinelo je da se o ovom oboljenju sve više govori i zna. Međutim, sada nailazimo na nerazumevanje i slabo razlikovanje celijakije i drugih oblika nepodnošenja glutena. Ljudi su zbunjeni kada vide da neko ko kaže da ne sme da unosi gluten, nekada više pazi šta jede, a nekada pojede i nešto što ima gluten. Što ne pomaže u razumevanju društva prema osobama sa celijakijom i može ih ozbiljno ugroziti.
Šta je to intolerancija na gluten?
Intolerancija na gluten ili necelijačna osetljivost na gluten je oblik nepodnošenja glutenai može izazvati simptome slične ili iste kao kod celijakije, ali za razliku od celijakije, kod intolerancije ne dolazi do oštećenja crevnih resica i imunološki odgovor izostaje. Kod intolerancije na gluten javljaju se određeni simptomi koji se povezuju s unosom glutena i koji često podsećaju na simptome celijakije, poput nadimanja, dijareje, zatvora, bola u stomaku, glavobolje, umora, osipa na koži. Procenjeno je da oko 1% svetske populacije ima celijakiju, dok se smatra da 0,5–13% ljudi ima necelijačnu osetljivost na gluten. Iako se smatra blažim oblikom nepodnošenja glutena, intolerancija na gluten može da izazove puno problema. Ne postoji poseban laboratorijski test koji jasno razgraničava intoleranciju na gluten od drugih poremećaja sa sličnim simptomima (npr. sindrom iritabilnog creva, dispepsija i drugi funkcionalni abdominalni poremećaji). Kliničari ne mogu da razlikuju celijakiju i necelijačnu osetljivost na gluten po simptomima, jer su oni slični u oba. Zbog toga se skrining na celijakiju mora obaviti pre nego što se primeni dijeta bez glutena, pošto kada pacijent započne dijetu bez glutena, testiranje na celijakiju više nije pouzdano.
Postoji nekoliko metoda za dijagnostikovanje celijakije:
1. Serološki testovi: Ovi testovi traže specifična antitela u krvi, kao što su anti-tTG (antitela na tkivnu transglutaminazu) i EMA (endomizijalna antitela).
2. Genetsko testiranje: Testiranje na HLA-DQ2 i HLA-DQ8 gene može pomoći u isključivanju celijakije, jer je kod osoba sa celijakijom uvek pozitivna i genetika, s tim što obrnuto ne važi (neko može imati gen za celijakiju, a da nikada u toku života ne oboli).
3. Biopsija tankog creva: Ako serološki testovi pokažu pozitivan rezultat, može se uraditi biopsija tankog creva kako bi se potvrdila dijagnoza celijakije.
Ako se celijakija isključi, a simptomi i dalje postoje, može se razmotriti necelijačna osetljivost na gluten ili druga vrsta intolerancije na hranu.
Zašto je važno otkriti intoleranciju na vreme?
Uzroci i poreklo necelijačne osetljivosti na gluten još uvek nisu potpuno jasni. Istraživanja pokazuju da ovo stanje nije autoimuna reakcija kao što je celijakija, niti alergijska reakcija poput alergije na pšenicu. Međutim, iako autoimuna antitela karakteristična za celijakiju nisu prisutna, imunološki mehanizmi mogu igrati određenu ulogu. Postoje podaci koji podržavaju ideju da kod necelijačne preosetljivosti na gluten postoji dominantna uloga urođenog imunog sistema. Međutim, dokazi takođe ukazuju na uključivanje adaptivnog imunog sistema, pošto postoji povećanje anti-glijadinskih antitela (IgA) kod približno 50% pacijenata sa ovim poremećajem.
Necelijačna osetljivost na gluten može pokrenuti gastrointestinalne i/ili ekstraintestinalnesimptome.
Ovo su glavni simptomi necelijačne osetljivosti na gluten:
1. Nadimanje: Osećaj otečenosti ili nadutosti nakon jela je vrlo čest simptom. Studija je pokazala da 87% ljudi sa sumnjom na ovo stanje redovno oseća nadimanje.
2. Dijareja: Redovna dijareja može biti simptom osetljivosti na gluten zbog upale u crevima. Više od 50% ljudi sa osetljivošću na gluten ima redovnu dijareju.
3. Zatvor: Manje čest od dijareje, ali oko 25% ljudi sa osetljivošću na gluten pati od zatvora.
4. Bol u stomaku: Jedan od najčešćih simptoma necelijačne osetljivosti na gluten, pogađa do 83% obolelih.
5. Glavobolje: Ljudi koji ne tolerišu gluten skloniji su migrenama od drugih.
6. Umor: 60% do 82% osoba koje ne tolerišu gluten doživljavaju čest umor.
7. Problemi sa kožom: Necelijačna osetljivost na gluten može doprineti problemima kao što su psorijaza, alopecija i hronična urtikarija.
8. Bol u zglobovima: Gluten može izazvati upalu i bol u zglobovima kod osetljivih osoba.
9. Utrnulost: Utrnulost ili peckanje u rukama i nogama je iznenađujući simptom necelijačne osetljivosti na gluten, verovatno povezan sa antitelima koje proizvodi imuni sistem.
10. Magla mozga: Magla mozga je nesposobnost da se jasno razmišlja i osećaj mentalnog umora. Pogađa otprilike 40% ljudi sa intolerancijom na gluten. Tačan uzrok pojave magle mozga je nepoznat.
11. Mučnina: Može se pojaviti u kombinaciji sa drugim simptomima.
Simptomi se mogu pojaviti u različitim kombinacijama, što umanjuje kvalitet života osoba kod kojih se javljaju, ali i otežava preciznu dijagnozu. Ako sumnjate da vam gluten izaziva simptome, preporučuje se razgovor sa lekarom za dalje testove
Kada se konzumiraju komponente žitarica koje izazivaju intoleranciju na gluten, kliničke manifestacije stanja mogu se pojaviti nakon nekoliko sati ili dana. Trenutni dokazi nisu dovoljni da se utvrdi individualna predispozicija za intoleranciju na gluten,
iako bi ovo stanje moglo biti češće kod žena nego kod muškaraca. Osim pola, ostaje pod debatom da li je necelijačna preosetljivost na gluten češća kod osoba sa kliničkom istorijom autoimunih i funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja. U stvari, autoimune bolesti su prisutne kod 24% do 25,3% ispitanika sa dobro definisanom dijagnozom necelijačne osetljivosti na gluten, od kojih je autoimuni tiroiditis najčešća autoimuna bolest (69,5% do 100%). Druga istraživanja su pokazala da je intolerancija na gluten povezana sa mikroskopskim kolitisom (11 od 22 pacijenta, 50%), neurološkim poremećajima, poremećajima u ishrani, neželjenim reakcijama na hranu (npr. alergije na hranu i intolerancije na hranu), prisustvom anti-nukleusnih antitela i kod osoba koje imaju srodnike u prvom stepenu sa celijakijom. Važno je ne započinjati sa eliminacijom glutena ili hrane sa povišenim sadržajem FODMAP-a iz ishrane pre obavljanja kompletne dijagnostike, jer je postavljanje prave dijagnoze veoma važno.
Kada se testiranjem isključe celijakija i alergija na pšenicu, onda se može pristupiti eliminacionoj dijeti koja će, ako se pravilno sprovede, utvrditi da je zaista gluten uzrok zdravstvenih smetnji. Iako se oba stanja leče ishranom bez glutena, razlikovanje između celijakije i necelijačne osetljivosti na gluten je važno za dugotrajnu terapiju. Pacijente sa celijakijom treba pažljivo pratiti zbog pridržavanja ishrane, nedostataka u ishrani i razvoja mogućih komorbiditeta. Da li je gluten dežurni krivac za sve
gastrointestinalne probleme Neka istraživanja sugerišu da gluten možda nije glavni uzročnik simptoma povezanih sa necelijačnom osetljivošću na gluten. Umesto toga, moguće je da FODMAP (fermentabilni oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli), grupa teško svarljivih ugljenih hidrata, može izazvati simptome intolerancije. FODMAP su kratkolančani ugljeni hidrati koji se inače slabo apsorbuju u tankom crevu. Kada dospeju u debelo crevo, fermentišu ih bakterije, što je uobičajeni fiziološki proces, ali kod osetljivih osoba može izazvati različite probavne simptome. Pšenica, ječam i raž – žitarice koje sadrže gluten – bogate su FODMAP-om.
Druga mogućnost je da inhibitori amilaze-tripsina (ATI), molekuli prisutni u pšenici, ječmu i raži, mogu izazvati reakciju kod osoba sa intolerancijom na gluten. Rezultati nekoliko kliničkih ispitivanja sugerišu da necelijačna osetljivost na gluten postoji kao klinički entitet, ali ima još mnogo toga da se nauči o njegovoj patogenezi i epidemiologiji. Bez obzira na to, i dalje postoje značajne kontroverze o tome da li je gluten stvarni okidač u ishrani koji uzrokuje gastointestinalne simptome. Drugi elementi ishrane su predloženi kao izvor tegoba, kao što su druge komponente u proizvodima od pšenice, FODMAP ili inhibitori amilaze-tripsina koji su prirodni pesticidi u pšenici. Jedna od studija je uključivala i dvostruko slepo ukršteno ispitivanje na 37 pacijenata sa necelijačnom osetljivošću na gluten i sindromom iritabilnog kolona. Pacijenti su dobijali 2 nedeljnu ishranu sa smanjenim FODMAP-om, a zatim su nasumično raspoređeni u grupu sa visokim sadržajem glutena (16 g/d), niskim sadržajem glutena (2 g/d glutena i 14 g/d proteina surutke) ili kontrolnom (16 g/d samo proteina surutke) dijetom 1 nedelju. Gastrointestinalni simptomi su se poboljšali kod svih učesnika sa dijetom sa smanjenom FODMAP. Međutim, gastointestinalni simptomi nisu reprodukovani pri izlaganju glutenu, podržavajući teoriju da FODMAP, a ne gluten, može biti okidač za gastointestinalne simptome. Pored FODMAP-a, podaci sugerišu da inhibitori amilaze-tripsina, koji su prirodni pesticidi, mogu da izazovu gastointestinalne simptome jer služe kao moćni stimulansi urođenog imunog sistema in vitro. Kontroverze u vezi sa necelijačnom osetljivošću na gluten nisu do kraja razrešene.
Izbegavanje glutena
Simptomi preosetljivosti na gluten mogu se minimizirati, ili čak potpuno sprečiti, ako se iz ishrane izbaci hrana koja sadrži gluten. Za razliku od ljudi sa celijakijom, oni sa osetljivošću na gluten ne rizikuju oštećenje creva, neispravnu apsorpciju hranljivih materija i ozbiljne komplikacije ako jedu malo glutena. To znači da ljudi sa osetljivošću na gluten imaju malo više slobode da eksperimentišu nego ljudi sa celijakijom. Mogu da testiraju da li bi mogli da jedu hranu poput soja sosa koja ima minimalnu koncentraciju glutena ili da povremeno uživaju u zalogaju kolača bez većih posledica. Svakako nećete moći svakodnevno unositi veće količine hrane sa glutenom, jer će se simptomi vratiti. Takođe, kao što smo videli, necelijačnu osetljivost na gluten mogu provocirati i druge supstance, poput FODMAP, pa je potrebno stručno vođenje kroz proces eliminacije hrane, provokacijskih testova i ponovnog uvođenja namirnica.
Tekst podržan od: MP Rapid Gluten Self Testa
Korišćeni izvori:
Non-Celiac Gluten Sensitivity: An Update – PMC (nih.gov)
Assessing of Celiac Disease and Nonceliac Gluten Sensitivity – PMC (nih.gov)
Nonceliac gluten sensitivity: an approach to diagnosis and management – PubMed
