Kada živite sa alergijama ili intolerancijama, svaki dan je izazov. Ali upravo tu počinje jedno novo poglavlje – poglavlje u kojem svaka odluka, posebno ona koja se tiče ishrane i životnih navika, može značajno da utiče na vaše zdravlje i kvalitet života.
Polenska alergija na hranu
Ako patite od alergije na polen trava ili drveća, izuzetno je važno da saznate na koji tip polena vaš organizam reaguje. Zašto? Zato što mnoge namirnice koje deluju bezazleno mogu da izazovu unakrsne reakcije – posebno sirovo voće i povrće čiji proteini liče na polene koji izazivaju vašu alergiju. Nutricionistkinja Adrijana Miletić Gospić ističe da „osobe alergične na brezu treba da budu oprezne kada jedu svež celer ili jabuke, jer mogu izazvati tipične alergijske simptome, iako ih ranije nisu imali.“
Isto važi i za osobe alergične na ambroziju – one treba da izbegavaju banane, dinju, lubenicu, krastavac, tikvice i artičoke, jer ove namirnice mogu pogoršati simptome u periodu cvetanja. Ako osetite pojačanu reakciju nakon konzumacije ovih namirnica – vaš organizam vam nešto poručuje.
| Alergija na polen | Moguće unakrsne namirnice (reakcije na hranu) |
|---|
| Breza | Jabuka, kruška, breskva, trešnja, šljiva, lešnik, badem, kivi, krompir (sirov), celer (sirov), šargarepa (sirova), soja, kikiriki |
| Ambrozija | Banana, lubenica, dinja, krastavac, tikvica, kamilica, čaj od ehinacee |
| Trave | Paradajz, krompir, narandža, kivi, dinja, lubenica, žitarice (pšenica, raž, ječam – ali retko), kikiriki |
| Pelin | Celer, anis, korijander, komorač, kim, biber, med (posebno ako sadrži polen pelina), kamilica |
| Drveće (leska, hrast, jova) | Lešnik, orah, kivi, jabuka, breskva, trešnja |
| Maslina i čempres | Paradajz, breskva |
Ne izbacujte – prilagodite
Važno je napomenuti da ovo ne znači kraj raznovrsnoj ishrani. Na primer, kuvani celer ili kompot od jabuka ne izazivaju istu reakciju kao njihovi sveži oblici. Termičkom obradom proteini se menjaju i najčešće gube sposobnost da izazovu alergijsku reakciju. Dakle, prilagođavanje – ne izbacivanje – je ključ.
Intolerancija na histamin – skriveni saveznik nelagodnosti
Još jedan važan aspekt u borbi sa simptomima jeste prepoznavanje intolerancije na histamin. Osobe kojima nedostaje enzim diamin oksidaza (DAO) koji razgrađuje histamin, trebalo bi da izbegavaju fermentisanu i dugo stajalu hranu – poput tvrdih sireva, suhomesnatih proizvoda, vina, ribljih konzervi i alkohola. Ova hrana sadrži visok nivo histamina i može izazvati simptome koji podsećaju na alergijske.
Hrana kao prirodna zaštita
Srećom, postoji i druga strana – hrana koja pomaže. Vitamin C je prirodni antihistaminik, a crvena paprika, kivi, peršun i bobičasto voće bogati su ovim vitaminom. Kvercetin iz luka i bobičastog voća smanjuje histaminske reakcije, dok bromelain iz ananasa ima snažno antiinflamatorno dejstvo. “Jačanjem imuniteta pravilnom ishranom, organizam se lakše nosi sa spoljnim alergenima,” naglašava nutricionistkinja Miletić Gospić.
Omega-3 masne kiseline iz tune, skuše i sardina mogu smanjiti učestalost simptoma astme i alergijskog rinitisa, a fermentisani proizvodi poput kefira i kiselog kupusa doprinose zdravoj crevnoj flori, koja igra važnu ulogu u imunom odgovoru.
Početak promene
Promena životnih navika, posebno kada su u pitanju ishrana i svakodnevni izbori, nije uvek laka. Ali kada znamo koliko može olakšati simptome i poboljšati svakodnevni život, postaje jasnije: ovo nije odricanje – ovo je ulaganje u zdravlje.
Zato neka danas bude dan kada započinjete novo poglavlje. Poglavlje svesnosti, prilagođavanja i podrške svom telu kroz prave izbore. Vaše zdravlje to zaslužuje.
Tekst: MP Rapid Gluten Self Test
