Možda ste sumnjičavi kada vam neko kaže da ne sme da jede neku hranu zbog alergije, a vi mislite da je to sada pomodarstvo? Možda ste do sada mislili da su alergije jedno prosto prolazno stanje koje se javlja u proleće kod nekih ljudi i tera ih da malo češće kijaju? Vreme je da čujete istinu. Na našu veliku žalost, alergije su jedno ozbiljno, dugotrajno odn. hronično, oboljenje, tačnije spektar oboljenja koja zahvataju različite organe i mogu imati i veoma teške simptome i posledice koje značajno umanjuju kvalitet života obolelih, a nekada vode do fatalnog ishoda.
Najteža posledica alergije je SMRT. Teška alergijska reakcija sa potencijalnim smrtnim ishodom, poznata i kao anafilaksa, javlja se češće nego što ljudi misle. Anafilaksa se najčešće javlja kod alergije na hranu, ubod insekta i lekove. Da li ste razmišljali o tome zašto vas lekar uvek pita pri prepisivanju terapije da li ste alergični na nešto? U mnogim ozbiljnim situacijama profesionalci u svom poslu će vam postaviti isto ovo pitanje, zato što je odgovor na ovo pitanje od životne važnosti!
Ljudi umanjuju ozbiljnost alergijskih reakcija
Ne samo da ljudi koji nemaju alergije, već i ljudi koji imaju neki oblik alergije, ali se nikada nisu susreli sa anafilaksom, ne shvataju ozbiljnost alergijske reakcije! Zbog opšteg porasta alergija na hranu kod dece, svi se moramo upoznati sa značajem, simptomima, načinima prevencije i pružanjem prve pomoći kod anafilakse, jer je to način da naša deca budu bezbedna gde god da se nalaze, da roditelji budu manje u stresu, da se ljudi sa alergijom osete priznati i prihvaćeni u društvu, ali može i da spasi život.
Bez brze lekarske intervencije, anafilaksija može dovesti do:
- Blokiranja disajnih puteva
- Srčanog zastoja
- Zastoja disanja
- Šoka
Svaka od ovih posledica može imati smrtni ishod.
Učestalost anafilaksije izazvane hranom varira u zavisnosti od prehrambenih navika stanovništva. Prema podacima Američke organizacije za istraživanje i edukaciju o alergijama na hranu (FARE), svake tri minute zbog alergijske reakcije na hranu jedna osoba završi u urgentnom centru.
Svake godine u SAD-u, 200.000 ljudi potraži hitnu medicinsku pomoć zbog alergijske reakcije na hranu. Broj hospitalizovane dece zbog alergije na hranu se utrostručio između kasnih 1990ih i sredine 2000ih godina.
Više od 40% dece sa alergijom na hranu i više od polovine odraslih sa alergijom na hranu su doživeli tešku alergijsku reakciju kao što je anafilaksa. Medicinske procedure za tretiranje anafilakse do koje je dovela alergija na hranu su se povećale za 380% između 2007. i 2016. godine.
Anafilaksa najprisutnija kod alergije na hranu
U izveštajima se javljaju podaci da alergija na hranu izaziva više od polovine svih teških anafilaktičkih epizoda kod italijanske dece koja se leče u odeljenjima za hitne slučajeve i za jednu trećinu do polovine slučajeva anafilaksije lečenih u odeljenjima za hitne slučajeve u Severnoj Americi, Evropi i Australiji. Dok je studija u Danskoj izvestila o prevalenciji 3,2 slučaja anafilaksije hranom na 100.000 stanovnika godišnje sa stopom smrtnosti od približno 5%.
Studije i istraživanja koja se uglavnom sprovode u Americi i Kanadi, pokazuju tendenciju rasta broja anafilaktičkih reakcija izazvanih alergijom na hranu, kao i broja hospitalizacija usled alergija na hranu kod male dece. Iako se smrtni slučajevi usled anafilaktičke reakcije i dalje smatraju retkim ishodom, zabrinjava podatak da se najveći broj smrtnih slučajeva javlja kod mlađih adolescenata.
Jedna studija koja je izučavala sve objavljene podatke o alergiji na hranu i anafilaksi u periodu dužem od 10 godina došla je do nekoliko bitnih zaključaka:
- pod najvećim rizikom od fatalnog ishoda su mladi ljudi sa istorijom astme (loše kontrolisane), ranije poznatom alergijom na hranu, posebno na kikiriki i orašaste plodove;
- u nekim zemljama kravlje mleko i morski plodovi riba takođe postaju uobičajeni pokretači fatalnih reakcija;
- odložena injekcija adrenalina povezana je sa smrtnim ishodima;
- ali ni blagovremeni adrenalin sam po sebi često nije dovoljan.
Međutim, sve ove faktore rizika treba posmatrati i u odnosu na postojanje različitih kofaktora (konzumacija lekova i/ili alkohola, povećana fizička aktivnost, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, akutna infekcija, stres i perimenstrualni status mogu smanjiti nivo tolerancije na alergene i pojačati anafilaktičku reakciju).
Određeni faktori koji se odnose na same pacijente, a koji utiču na pojavu anafilakse i fatalnog ishoda su:
- godine: kod odojčadi je povećan rizik jer je teško prepoznati simptome, a malo dete ne ume da ih artikuliše; kod tinejdžera i omladine taj rizik je povezan sa zanemarivanjem opasnosti, pa oni ne izbegavaju poznate uzročnike alergije i ne nose injekcije epinefrina sa sobom;
- komorbiditeti: odrasli sa hroničnim oboljenjima poput astme i kardivaskularnih bolesti, zbog terapije beta-blokatorima i inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima dolaze u povećan rizik;
- poremećaji mastocita, uključujući mastocitozu, i teške atopijske bolesti, uključujući alergijski rinitis, takođe mogu povećati rizik od teške ili fatalne anafilaksije.
Zaključci i preporuke
Pored upoznavanja javnosti sa opasnostima anafilaksije, sa načinima prevencije i lečenja, najveći značaj ovih studija je u zaključcima kojima se stručna javnost dalje treba rukovoditi u praksi, a za koje se i naše udruženje pacijenata zalaže na svim institucionalnim nivoima.
- Zaključak je da opšte strategije treba da uključuju optimizaciju klasifikacije i kodiranja anafilaksije (novi ICD 11 kodovi anafilaksije)
- Zaključak je da treba širiti međunarodne preporuke o lečenju anafilaksije
- Zaključak je da treba poboljšati prevenciju u prehrambenim i ugostiteljskim objektima
- Zaključak je da je potrebno širenje specifičnih politika za decu alergičnu u školama.
Dok se od preporuka za prevenciju predlaže da ljudi koji znaju da su imali ozbiljne alergijske reakcije treba da nose medicinsku legitimaciju, kako bi ljudi koji se zateknu u njihovoj blizini u trenutku teške alergijske reakcije znali kako da reaguju i spreče teške posledice.
Takođe, ako ste u prošlosti imali ozbiljne alergijske reakcije, nosite uvek sa sobom lekove za hitne slučajeve (poput antihistaminika za žvakanje i injekciju epinefrina ili pribor za ubod pčela), koje primenjujete u skladu sa uputstvima vašeg lekara.
Važno nam je Vaše mišljenje! Koliko Vam je koristio ovaj tekst? Da li ste znali da kod alergijske reakcije na hranu može da se javi smrtni ishod? Podelite sa nama vaše iskustvo sa anafilaksom, pomozite da što više ljudi sazna za ozbiljnost alergije na hranu i načine da se fatalni ishod spreči.
Pišite nam na: info@alergijaija.com.
Izvori:
https://www.foodallergy.org/resources/facts-and-statistics
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30288817/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6016602/
