Zagađen vazduh u unutrašnjem prostoru jedan je od velikih izazivača alergija. Povodom Međunarodne nedelje kućnih alergena koju naše udruženje obeležava drugi put u Srbiji, na našim profima moćićete da saznate detalje vezane za sve kućne alergene i izazivače simptoma alergija.
Kvalitet ambijentalnog vazduha
Kvalitet vazduha koji udišemo u našim domaćinstvima i radnom prostoru sa dolaskom hladnijih dana sve više privlači našu pažnju. Od kvaliteta vazduha koji udišemo zavisi ne samo naše opšte zdravlje i imunitet, već i da li ćemo moći da kontrolišemo alergije ili će se one pogoršati.
Svetska zdravstvena organizacija je krajem septembra izdala Nove smernice za kvalitet ambijentalnog vazduha u Evropi. Preporučeni su novi dozvoljeni nivoi 5 najvećih zagađivača (a to su partikularne čestice (PM₂.₅ i PM₁₀), ozon (O₃), azot-dioksid (NO₂), sumpor-dioksid (SO₂) i ugljen-monoksid (CO)), kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi.
Prema novijim podacima na kojima su bazirane smernice, zagađenje ambijentalnog vazduha uzrokuje skoro 500.000 smrtnih slučajeva u Evropi godišnje! Zagađenje vazduha u zatvorenom izaziva ozbiljnu i trajnu štetu po zdravlje disajnih puteva, čak i uz nisku izloženost zagađivačima.
Ovo je od posebne važnosti za ljude koji već imaju neko alergijsko oboljenje, jer je imuni sistem u tom slučaju već kompromitovan. Veće zagađenje u prostoru u kome provodimo mnogo više vremena nego napolju dodatno komplikuje astmu, alergijski rinitis, atopijsko dermatitis i može biti okidač za teže oblike ovih oboljenja.
Šta sve zagađuje vazduh u našim domaćinstvima?
Najčešći zagađivači koje pronalazimo u zatvorenom prostoru su:
- Nusproizvodi sagorevanja kao što su ugljen monoksid, partikularne čestice i duvanski dim.
- Supstance prirodnog porekla kao što su radon, perut kućnih ljubimaca i buđ.
- Biološki agensi kao što je buđ.
- Pesticidi, olovo i azbest.
- Isparljiiva organska jedinjenja od raznih proizvoda i materijala.
Koji su sve izvori zagađenja vazduha u zatvorenom?
Neki od izvora zagađenja u zatvorenom prostoru se nalaze u samom unutrašnjem prostoru.
Izvori sagorevanja u zatvorenim prostorima, uključujući duvanski dim, uređaje za grejanje i kuvanje na drvo i ugalj, i kamine, mogu da ispuste štetne nusproizvode sagorevanja kao što su ugljen monoksid i partikularne čestice direktno u okruženje.
Sredstva za čišćenje, boje, insekticidi i drugi često korišćeni proizvodi unose mnogo različitih hemikalija, uključujući isparljiva organska jedinjenja, direktno u vazduh u zatvorenom prostoru.
Građevinski materijali su takođe potencijalni izvori, bilo kroz degradirajuće materijale (npr. azbestna vlakna oslobođena iz građevinske izolacije) ili iz novih materijala (npr. hemijski otpadni gasovi iz presovanih drvenih proizvoda).
Druge supstance prirodnog porekla, kao što su radon, buđ i perut kućnih ljubimaca.
Spoljni izvori su zagađivači vazduha na otvorenom koji ulaze u zgrade kroz otvorena vrata, otvorene prozore, ventilacione sisteme i pukotine u strukturama. Neki zagađivači ulaze u zatvorene prostore kroz temelje zgrada. Na primer, radon se formira u zemlji dok se prirodni uranijum u stenama i zemljištu raspada.
Štetan dim iz dimnjaka može ponovo da uđe u domove i zagadi vazduh u domaćinstvima. U područjima sa kontaminiranom podzemnom vodom ili zemljištem, isparljive hemikalije mogu ući u zgrade kroz isti proces.
Isparljive hemikalije u zalihama vode takođe mogu ući u unutrašnji vazduh kada stanari zgrade koriste vodu (npr. tokom tuširanja, kuvanja).
Konačno, kada ljudi uđu u zgrade, mogu nenamerno da unesu zemlju i prašinu na svoju obuću i odeću sa spoljašnje sredine, zajedno sa zagađivačima koji se zalepe za te čestice.
Nekoliko drugih faktora, takođe utiče na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, uključujući brzinu razmene vazduha, spoljašnju klimu, vremenske uslove i ponašanje stanara.
Efekti na ljudsko zdravlje
Zdravstveni efekti povezani sa zagađivačima vazduha u zatvorenom prostoru uključuju:
- Iritacija očiju, nosa i grla.
- Glavobolje, vrtoglavica i umor.
- Bolesti disajnih puteva, bolesti srca i rak.
Veza između nekih uobičajenih zagađivača vazduha u zatvorenom prostoru (npr. radon, zagađenje partikularnim česticama, ugljen monoksid, bakterija legionela) i uticaja na zdravlje je vrlo dobro utvrđena.
Radon je poznati kancerogen za ljude i drugi je vodeći uzrok raka pluća.
Ugljenmonoksid je toksičan, a kratkoročno izlaganje povišenim nivoima ugljen monoksida u zatvorenim prostorijama može biti smrtonosno.
Epizode legionarske bolesti, oblika upale pluća uzrokovane izlaganjem bakteriji legionele, povezuju se sa zgradama sa loše održavanim sistemima za klimatizaciju ili grejanje.
Brojni zagađivači vazduha u zatvorenom prostoru – grinje, buđ, perut kućnih ljubimaca, duvanski dim, alergeni bubašvaba, partikularne čestice i drugi – su „okidači astme“, što znači da neki astmatičari mogu doživeti napade astme nakon izlaganja ovim zagađivačima.
Dok se štetni efekti na zdravlje prepisuju nekim specifičnim zagađivačima, naučno razumevanje nekih pitanja o kvalitetu vazduha u zatvorenom prostoru nastavlja da se razvija.
Jedan primer je „sindrom bolesne zgrade“ koji se javlja kada stanari zgrade dožive slične simptome nakon ulaska u određenu zgradu, sa simptomima koji se smanjuju ili nestaju nakon što napuste zgradu. Ovi simptomi se sve više pripisuju različitim karakteristikama vazduha u zatvorenom prostoru.
Kako da smanjite izloženost kućnim alergenima?
Što više znamo o kvalitetu vazduha u zatvorenom prostoru i mogućim okidačima za alergije, to ćemo lakše moći da ih držimo pod kontrolom.
Određena rutina čišćenja i provetravanja prostora je neophodna. Takođe, imamo sve veći izbor prečišćivača i drugih aparata za poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru.
Neki naši predlozi koji mogu biti od pomoći su:
- Uklanjanje ili smanjenje alergena – redovnim čišćenjem, usisavanjem i korišćenjem neutralizatora alergena.
- Redovno provetravanje prostorija u najtoplijem delu dana – pa čak i kada je vazduh napolju zagađen, vazduhu je neophodno cirkulisanje.
- Korišćenje aspiratora (naročito u kuhinji i kupatilu, kako bi se sprečilo stvaranje vlage i buđi).
- Izbegavanje korišćenja mirisnih sveća i sličnih proizvoda koji bi prikrili neprijatne mirise vlage ili nekih drugih gasova.
- Nekonzumiranje duvanskih proizvoda u zatvorenom.
- Izbegavanje proizvoda za čišćenje u spreju i proizvoda na pumpicu, jer najviše raspršavaju štetne čestice.
Izvori:
- www.epa.gov/report-environment/indoor-air-quality
- www.efanet.org/news/news/4067-new-who-air-quality-guidelines-alarming-evidence-on-health-effects-of-air-pollution
