Alergije nisu ni malo jednostavan problem. Pored manjih reakcija koje nastaju usled kontakta sa alergenima, osobe alergične na hranu, insekte, polen ili lekove strahuju od najtežeg oblika reakcije – anafilaksije.
Šta je anafilaksija?
Anafilaksija je najteža forma alergijske reakcije. To je akutni tip reakcije koji može imati neočekivan, dramatičan i fatalni ishod.
Odmah zovite 194 čim se prvi simptomi pojave.
Uzrok anafilaksije
Uzrok anafilaktikog šoka mogu biti hrana, lekovi i otrovi insekata. Čak 36% reakcije anafilaktičkog šoka je poreklom od hrane, zatim slede lekovi (17%), a 15% reakcija izazvano je otrovima insekata.
Ponekad i mala količina određenih namirnica može izazvati anafilaktični šok. To su namirnice koje spadaju u 8 najčešćih alergena hrane, a one sa najjačim reakcijama su: kikiriki, jaja, mleko, morski plodovi, pšenica, riba, soja i drugi orašasti plodovi.
Kada jedete van kuće postarajte se da prethodno najavite osoblju u restoranu da imate alergije. Sastavili smo prava pitanja koja je potrebno postaviti menadžerima ili kuvarima u restoranu. Pročitajte ih ovde.
Kontaktna reakcija sa alergenom
Kada su jake alergije u pitanju, čak i kontakt sa alergenom može izazvati reakciju organizma. Ponekad je i dodir dovoljan da do reakcije dođe.
Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom – alergenom, koji izaziva peckanje, svrab ili metalni ukus u ustima, zatim otok usana, jezika i ždrela. Ukoliko je reč o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se može razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiču, a disanje postaje otežano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni pritisak počinje da pada, kolabira i gubi svest. Ovi simptomi se javljaju već nakon 5-15 minuta od konatakta sa alergenom, ali i nakon 2 sata.
Dešava se da se razvoj i produbljivanje tegoba može razvijati i satima nakon početka. Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon 3-4 časa tegobe ponovo jave.
Alergija na kikiriki
Alergija na kikiriki je jedna od najjačih alergija. Kikiriki je jedan od najčešćih uzroka smrti koje su povezane sa alergijom na hranu. On može izazvati anafilaksiju – reakciju koja može biti fatalna ako se ne tretira na pravi način. Simptomi se obično počinju nakon svega par minuta od korišćenja, ali mogu početi i posle par sekundi. Mada, ponekad se dešava da se prvi simptomi anafilakse mogu javiti i posle par sati. Među prvim znacima anafilakse je oticanje usana, ubrzan puls, oticanje jezika, očiju, nesvest.
Alergija na ribe i školjke
Statistike kažu da je više od pola slučajeva anafilakse uzrokovano hranom. Školjke, škampi, jastozi, rakovi su jaki izazivači kod osoba koje imaju alergiju. Oni mogu biti toliko opasni da samo para od kuvanja može dovesti do alergijske reakcije. Reakcija može dovesti do oticanje tkiva, blokade disajnih puteva, problema sa krvotokom i srčanih problema.
Alergije na susam, orašaste plodove, soju
I jedno maleno seme ovih alergena seme može izazvati alergijsku reakciju. Mahunarke kao što su sočivo, grašak, soja, pasulj takođe mogu izazvati reakciju imunog sistema. Orasi, lešnici, indijski orasi spadaju u orašaste plodove koji rastu na drveću i nisu slični sa kikirikijem, koji raste u zemlji i u rodu je sa mahunarkama, ali je njihova sličnost velika kada su alergije u pitanju.
Alergija na mleko, pšenicu i jaja
Zajedno sa alergijom na kikiriki, česte alergije, naročito kod dece, sreću se kod pšenice, mleka i jaja. Ove tri namirnice su mogu pojaviti već u prvim mesecima života. Ukoliko postoji atopija u porodici obazrivost treba da postoji i kod dojenih beba. Bebe su najpre sklone alergiji na mleko, a uvođenje namirnica kao što su jaja i pšenica se prolongira do navršenih osam meseci. Srećom, postoji mogućnost da deca još u periodu najranijeg detinjstva prerastu ove alergije na hranu. Ali, prognoza nema. Kada je alergija na jaja u pitanju, na primer, dešava se da alergija na žumance nestane, ali da celog života imaju jaku alergiju na belance.
Pšenica, mleko i jaja su često skriveni u mnogim prehrambenim proizvodima, tako da se savetuje obavezno čitanje etiketa. Po zakonu, osam najčešćih alergena u hrani: mleko, jaja, morski plodovi, soja, mleko, pšenica, kikiriki, orašasti plodovi – i sastojci napravljeni od ovih namirnica, kao što je sojin lecitin (soja) ili surutka (mleko) treba da budu navedeni na etiketama.
Insekti
Pčele, stršljeni, bumbari i ostali leteći insekti najčešće mogu izazvati anafilaksiju. Ukoliko sumnjate na alergiju i ukoliko imate reakciju na ubod, javite se alergologu. Izbegavajte korišćenje parfema i svetle boje odeće, jer mogu da privuku insekte.
Pročitajte detaljno o alergijskim reakcijama na ubod insekata.
Puzeći insekti mogu izazvati reakciju isto kao leteći. Ubod crvenih mrava na primer ubrizgavaju otrov više puta. Izbegavajte njihova staništa i nosite zatvorenu obuću i čarape, duge rukave i nogavice kako biste izbegli ubod ovih malih insekata.
Alergija na lekove
Od lekova, najčešći izazivači anafilaksije i anafilaktičkog šoka jesu beta laktamski antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici (najčešće mišićni relaksansi), jodna kontrastna sredstva. Lekovi za hemoterapiju, boje u lekovima, lekovi koji se koriste u anasteziji mogu takođe izazivati probleme. Ukoliko se posumnja na alergiju na lekove, lekar će predložiti testiranje ili primenu drugih lekova. I lekovi protiv bolova, kao što su aspirin, brufen kod dece i ljudi mogu izazvati alergijsku reakciju.
Alergija na lateks
Anafilaksija koja je uzrokovana lateksom je retka. U najvećem riziku su lekari i osobe koje koriste rukavice i druge predmete napravljene od lateksa. I nemedicinski predmeti kao što su baloni i kondomi mogu izazvati alergijsku reakciju.
Vežbanje
Neki ljudi su stvarno alergični na vežbanje. U retkim slučajevima, fizička aktivnost, šetnja, đuskanje, plivanje može izazvati reakciju. Ponekad je reakcija povezana sa hranom ili lekovima koji su uneti u organizam pre fizičke aktivnosti. Vežbanje po toplom, vlažnom i hladnom vremenu može pokrenuti alergijsku reakciju.
Simptomi anafilaksije
Najčešći simptomi koji se javljaju prilikom anafilaksije su oticanje, otežano disanje, ubrzan puls, koprivnjača i gubljenje svesti.
Obratite se za medicinsku pomoć ukoliko primetite neke od ovih simptoma:
- otežano disanje
- nizak krvni pritisak
- otežano gutanje
- bol u grudima
- svrab na koži
- oticanje
- osip na koži
- dijareja
- grčevi u stomaku
- vrtoglavica
- povraćanje
| Faza | Jačina reakcije | Karakteristični znaci i simptomi AŠ po fazama |
|---|---|---|
| 0. faza | Lokalna reakcija |
|
| I. faza | Lagana opšta reakcija |
|
| II. faza | Izražena sistemska reakcija |
|
| III. faza | Teška sistemska reakcija |
|
| IV. faza | Smrtni ishod |
|
Astma i anafilaktični šok
Astma takođe može prouzrokovai anafilaksiju. Da biste smanjili rizik od anafilaktične reakcije potrebno je kontrolisati astmu. Profilaksa, praćenje simptoma i terapija koju vam je prepisao vaš alergolog ili pulmolog od ključne je važnosti za kontrolu bolesti. Takođe, izbegavanje alergena i drugih izazivača je veoma važno.
Šta možemo uraditi kako bismo sprečili anafilaktični šok?
Pored izbegavanja alergena, možete i sami sprečiti nastanak anafilaksije tako što ćete preuzeti određene korake:
Čitanje etiketa
Preosetljive osobe moraju voditi računa o tome šta sadrže namirnice koje kupuju i konzumiraju. Posebnu pažnju treba obratiti na postojanje ovih supstanci u tragovima, koji se najčešće nalaze u nekim konditorskim proizvodima.
Pisani trag
Insistirajte da se u zdravstvenu knjižicu i karton upiše podatak o alergiji.
Komunikacija
Potrudite se da vaši najbliži ukućani i prijatelji znaju na šta ste alergični. Oni treba da znaju gde su smešteni lekovi u kući ili na poslu koje treba da vam daju i šta treba da rade tom prilikom. Ukoliko se radi o detetu obavezno naglasiti osobi koja će voditi brigu o njemu: kod drugara, na rođendanu, izletu, ekskurziji, u školi, vrtiću.
Putna apoteka
Ne zaboravite da uvek sa sobom nostite lekove (antihistaminike, kortikosteroide) kojima nije prošao rok.
Terapija
Šta raditi dok čekate hitnu pomoć?
Nazovite 194 i obavezno naglasite da mislite da je u pitanju anafilaktički napad.
Izvor: www.webmd.com, www.stetoskop.info, ivamilosevic5.wordpress.com
