40% dece ima problema sa alergijama. U prvoj godini života najčešća vrsta alergije kod dece je alergija na hranu, ali i ostale atopijske bolesti koje su alergijskog karaktera mogu se javiti od najranije dečije dobi.
Alergija kod dece
Alergološko testiranje nužno je kod dece s ponavljajućim prehladama, upalama uha, učestalim curenjem nosa, jutarnjim kašljem, čujnim disanjem (sviranjem u plućima), probavnim i kožnim alergijskim smetnjama u vidu ekcema.
Čak 40% dece sa ekcemom ima alergiju na hranu.
Faktori rizika:
1. Pozitivna porodična anamneza
2. Dete koje nije dojeno
3. Atopijski dermatitis, ekcemi prisutni kod deteta do godinu dana.
4. Česte epizode rinitisa, kašlja, upala uha, bronhitisa.
5. Probavne smetnje koje se pojavljuju nakon određene hrane.
Dijagnostika alergije kod dece
Dijagnoza alegijskih bolesti kod dece u početku se sprovodi na prepoznavanja simptoma alergije. Ključni parametri važni za dijagnostikovanje alergija su lična i porodična anamneza, fizikalni pregled nosa, citološki obrisak nosa i alergološki testovi (kožni test, test iz krvi, ukupni IgE).
U prepoznavanju alergijskih bolesti važnu ulogu igra subjektivni iskaz bolesnika . Na temelju razgovora s bolesnikom postavlja se radna dijagnoza koju je potrebno potvrditi (ili isključiti) različitim dijagnostičkim postupcima. To u slučaju dece nije relevantno, pa su roditelji ti koji moraju pratiti simptome kod deteta.
Obzirom da bolesnik često nije svestan veze spoljnih uticaja i simptoma bolesti, iskusan lekar može ciljanim pitanjima znatno povećati dijagnostičku vrednost bolesnikovog iskaza. Tim postupkom se pokušava utvrditi koji alergen uzrokuje alergijsku reakciju.
Pomoću anamneze se određuje skupina alergena na koju će se ispitivati reakcija. U kontaktu sa nanešenim alergenom javlja se reakcija koja potvrđuje preosetljivost organizma. Nakon pozitivnog kožnog testa nalaz se nadopunjuje (ukoliko lekar smatra da je to potrebno) određivanjem IgE antitela u krvi. Ti testovi se moraju uskladiti. Ako su rezultati protivrečni, dijagnostički postupak se može nastaviti izvođenjem testova izlaganjem organizma alergenima tzv. provokacijskim testovima.
Ostale dijagnostičke metode (određivanje upalnih stanica i njihovih proizvoda u krvi i zahvaćenom organu, merenje plućne funkcije) služe za razvrstavanje u kliničke oblike bolesti. Dijagnostički postupci koriste se i kod praćenja učinaka lečenja ili pogoršanja bolesti.
Kada decu testirati zbog alergija?
Pre se smatralo da se kod dece do treće godine života ne bi trebalo raditi kožne alergijske testove. Danas se zna da se i kod beba mogu javiti alergije, najpre na belančevine kravljeg mleka, pa se alergija može dokazati i kožnim testom. Čak se i beba od par meseci može testiranti na alergene hrane ukoliko lekar proceni da je neophodno.
Laboratorijska dijagnostika korisna je kod dece s težim oblikom atopijskog dermatitisa, kojoj se zbog promena na koži ne mogu izvršiti kožni testovi. Preporučuje se testiranje na manji broj namirnica (kravlje mlijeko, soja, jaja, gluten) uz određivanje specifičnih IgE antitela. Panel nutritivnih alergena uglavnom uključuje 20 – ak namirnica, žumance, belance, raž, pšenica, različite mlečne proteine, ovas, riba, paradajz, kikiriki, jagoda, lešnik, orah… Testiranje na inhalacione alergene može se svesti na grinje iz kućne prašine, skup alergena polena, na dlaku mačke i psa.
Danas postoje sredstva koja olakšavaju uklanjanje grinja sa površinskih delova nameštaja i tepiha u vidu sprejeva protiv grinja ili specijalne medicinske navlake koje ne dozvoljavaju prodiranje grinja u jastuke, dušek ili posteljinu.
Možete li sami prepoznati na šta je dete alergično?
Testiranje na pojedine alergene ne mora značiti sigurne rezultate. Pratite i sami šta je moglo prouzrokovati alergijske simptome, vodite DNEVNIK PRAĆENJA SIMPTOMA ALERGIJA.
Svaki put kada se pojave znaci preosetljivosti, treba odmah zapisati što je dete jelo, šta je dotaklo, što su pomirisali. Upoređivanjem beleški moguće je opaziti da se neka stvar, jelo, voće ili cvet uvek pojavi na spisku kad nastupi alergijska reakcija. Tu štetnu stvar koja se ponavlja smatrajte uzrokom preosetljivosti, te je potrebno eliminisati je iz jelovnika ili izbegavati kontakt s njima.
Šta su provokacijski testovi?
Provokacijski testovi rade se s ciljem da se kod bolesnika izazove blaži alergijski odgovor. U tim testovima se uzročni alergen stavlja u kontakt na sluznici nosa, bronhija, očiju ili želuca. Na taj način se izazivaju simptomi alergijske kijavice, konjunktivitisa i astme. Pozitivan rezultat je najsigurniji dokaz preosetljivosti na određeni alergen. S obzirom na vrstu testa, ti testovi nose određeni rizik neželjenih posledica koje su katkada i vrlo ozbiljne te se izvode samo kada je neophodno i u specijalnim, bolničkim uslovima.
Čemu nam služe krvne pretrage?
Za konačnu dijagnozu alergije na neku stvar često je nužno određivanje antitela imunoglobulina E (IgE). Zbog svoje praktičnosti, tačnosti, pouzdanosti i osetljivosti ti testovi su postali rutinski u dijagnostici alergija. Međutim, treba istaknuti da određivanje IgE nije neophodno ako su anamnestički podaci, klinička slika i rezultat kožnog testa u skladu, a odgovor na terapiju primeren.
Određivanje ukupnog IgE i specifičnog IgE, koji je usmeren protiv nekog konkretnog alergena, naročito je vredno u slučajevima nesklada između anamneze i kožnog testa ili nezadovoljavajućeg terapijskog odgovora.
Ukupni IgE se izražava količinski, a specifični najčešće u razredima (1-4 ili 1-6), što omogućuje procenu jačine osetljivosti i praćenje učinka lečenja.
Povećan broj eozinofilnih leukocita obično karakteriše hroničnu alergijsku upalnu reakciju. Stoga se u dijagnozi alergijskih bolesti često određuje njihov broj u obrisu nosne sluznice (alergijska kijavica), iskašljaju (astma) ili u perifernoj krvi.
Šta sve spada u kožne testove?
Obzirom na jednostavnu primenu i brze rezultate, kožni testovi se vrlo često rade u dijagnostici alergijskih bolesti. Pozitivni kožni testovi, usklađeni sa tipičnim anamnestičkim podacima i kliničkom slikom, često su dovoljni za postavljanje precizne dijagnoze i odabir lečenja.
Savremene dijagnostičke smernice tačno određuju odabir pribora, način testiranja i očitavanja testa.
Kožno testiranje može se izvesti na različite načine: test ubodom lancetom (prick), test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test), test grebanjem (scratch) i test kontaktnim načinom (patch). Uobičajeno mesto primene kožnih testova je unutarnja strana podlaktice, a izuzetak su kontaktni testova koji se izvode na koži leđa.
Lečenje alergija kod dece
Mnoga deca prerastu određene alergije. Najvažnija terapija je eliminacijska dijeta, primena antihistaminika, a nekad i kratkotrajna primena kortikosteroida. Od 30% ukupnog stanovništva, 7 – 18% dece školskog uzrasta ima alergije.
Eliminisanje alergena, kako nutritivnih, tako i inhalacionih, u velikoj meri pomaže pri ublažavanju svih atopijskih simptoma. Ukoliko se radi o alergiji na hranu, pažljivo uvođenje namirnicama u prvim mesecima je od presudnog značaja. Ukoliko se u prvim mesecima pojavi ekcem ili se dijagnostikuje alergija na hranu, odlaganje konzumiranja određenih namirnica je ključno, naročito najčešćih 8 alergena hrane: jaja, mleko, pšenica, riba, kikiriki, morski plodovi i soja.
Prevazilaženje alergija kod dece je individualno i zavisi, kako od genetskih faktora, tako i od stila života i načina ishrane. Za sada, lečenje alergija nije dovoljno istraženo, ali se zna da postoji mnogo faktora koji utiču na razvoj alergija. Česta upotreba antibiotika, nezdrava ishrana i stres samo su neki od faktora kojima se alergija pospešuje.
Izvor: www.cybermed.hr
