Iskustvo netolerancije glutena nedijagnostikovanog na vreme može izazvati različite vrste tegoba koje se odražavaju na različitim organima.
Svake srede do 2018. Ankica Milić sa nama deli svoje životno iskustvo nelečene nepodnošljivosti glutena koje opisuje na svojoj Facebook stranici. Ove srede priča nam o problemima sa kostima i promeni ishrane koja je dovela do znatnih poboljšanja.
Pored svih tegoba koje su me pratile već godinama, pojavile su se i neke nove boljke. Podrazumeva se da ih nismo povezali sa glutenom, kao nikada ni jedne do sada.
Počelo je sa glavoboljom
Imala sam jake glavobolje. Toliko jake, da sam mislila da i ljudi oko mene osete koliko boli moja glava i bar još pola metra oko nje. Jasno je, roditelji su me vodili kod lekara, jer sam već počela da skupljam oči dok gledam. Mislili su da ne vidim dobro. Oftalmolozi su zaključili da je vid dobar, ali glavobolje nisu posustajale.
E onda su neki drugi ljudi u belim mantilima zaključili da imam problem u školi, i da mi se ne ide na kontrolne zadatke ili odgovaranja, pa me zato boli glava. To već nije bilo tačno, jer sam imala naviku da učim i da imam pristojne ocene. Nisam bila baš neki talenat za matematiku, fiziku i hemiju, ali sam zato volela da čitam, pa su shvatili da ustvari, čitam do kasno noću i da nemam adekvatno svetlo.
Tata je došao sa puta, kupio mi novu lampu, sa sijalicama najnovije generacije. Ali nije do svetla, glava me je i dalje bolela. I onda su, konačno rekli da je to migrena, da mi smeta svetlost, jaki zvukovi, nagli pokreti, itd. Sve ono što sam im već govorila da mi smeta. Otkrili smo Ameriku!
Rekli su nam da se migrena ne leči i da kad dođu napadi, samo moram da mirujem dok ne prođe. A onda sam već navikla da živim sa njom i nisam ni primetila kada je prestala.
Kostobolja – novi simptom
A u međuvremenu, pritajila mi se malaksalost u udovima, bolele su me kosti. Osećala sam se kao baba neka, a tek sam gazila dvadesete. Najpre sam osetila zategnutost mišića u vratnom delu kičme, potom u rukama i nogama, a onda i u donjem delu kičmenog stuba.
Lumbago. Išijas. Baba.
Jao, kad se samo setim koliko to boli. Vrat boli kao kad sedite u prostoriji ispod klima uređaja, koji vam duva ravno u mali mozak, pa posle dan ili dva budete ukočeni. A onda se ta bol spušta i lagano širi na ramena. Onda počinju da prolaze trnci kroz ruke i nemate osećaj sa koliko snage raspolažete. A ne raspolažete ničim, ni trunke snage u vama. Sve vam ispada iz ruku, pa se ljudi zapitaju kad si postao šeprtlja.
E, a kada takav bol pređe u noge tj. u kosti koje vas nose, pa hodate polako i nesigurno, shvatite da više nikada nećete reći nekoj starijoj osobi da požuri, jer nema požurivanja. Svesno hodate najbrže što možete, a puževi vas mogu prestići.
Skupi lekovi samo oštećuju želudac, a malo pomažu, valjda se brzo naviknete na njih, ne znam. Ili sam samo ja tako reagovala. Uglavnom, da boli, da. Boli. Jako.
Postala sam potpuno nepokretna
Tri puta sam ležala nepokretna.
Hranili su me na slamčicu pasiranim povrćem, mlekom i keksom, grizom i svime što može proći kroz rupicu na slamčici. A kad mama ne ispasira dobro, pa se zaglavi komadić hrane, uh. Nemate dovoljno snage da vučete, niti da vičete, ni da pomerite slamčicu. Jao, kad se samo setim. Ležim, a jedem.
Mada, mnogo je teže bilo okupati se, umiti se i oprati zube, nego jesti. Vukli su me do kupatila, pomerali kao saksiju sa cvećem, ali onim osetljivim na promaju, što počne da suši listove čim ga pomaknete sa starog mesta.
Po preporuci doktora, zamenili smo krevet. Taj novi krevet bio je tvrd kao da spavate na parketu ili na novom asfaltnom putu. Da smo znali da neće biti rezultata, ne bi trošili novac na novi krevet, mogla sam spavati i na podu, imali smo fino gradsko grejanje, stan ispod nas, tako da i nije bilo naročito hladno.
Godinama nisam spavala na jastuku i zaboravila sam već kakav je osećaj spustiti lice na jastuk, ali i kakav je osećaj probuditi se i pomerati sve, a ne samo oči, levo-desno.
Kada su lekovi delovali i kada sam ponovo postajala pokretna, hodala sam kao loše sastavljen robot. Pridržavala sam se za sve, za svakoga, ma i zubima za vazduh. Samo da me puste da sama odem do kupatila, da sama sipam čašu vode, ili sednem za sto, a da ispred mene stoji tanjir sa kašikom, da se sama poslužim.
Koraci su bili teški i tromi, a iz mene su izlazili različiti krici, kukanje i znoj. Nikako nisam mogla da shvatim kako ljudi hodaju sa štapom, na koju se nogu oslanjaju i kako se ne sapletu i ne padnu. Meni nije bilo lako upoznavanje sa ortopedskim pomagalom, ali sam ipak bila odlučna da šetnju, dok se ne naviknem na svoje noge, svedem na kuhinju, dugačku svega nekoliko metara, a onda sam vremenom, već počela i u krivine da ulazim, polako i kroz ostale prostorije. Na ulicu nisam izlazila, samo sam gledala kroz prozor, oslanjajući se na stari, tučani radijator.
Bol koji me je slamao, bio je oštar, kao vrh noža, samo se zarije negde između kostiju i mišića, samo vam klecne koleno i imate osećaj da propadate, a ne znate gde. Kao tuđe noge da su mi prikačili na moj trup. Mozak daje znak, ali one se ne pomeraju ili jedva primetno. I onda je opet lakše ležati i odmarati kosti, nego ih naprezati, a već su dovoljno slabe.
Promena ishrane
Veliki uticaj na moje današnje stanje ima celokupna ishrana. Neke namirnice mogu pojačati bolove, grčeve, kontrakcije mekih tkiva. A onda sam počela da istražujem oko hrane i da menjam režim ishrane. U početku su svi bojkotovali moje ideje.
Odavno je poznato da mediteranski način ishrane može pomoći u smanjenju reumatskih tegoba, npr. riba umesto crvenog mesa, jer je bogata omega-3-masnim kiselinama, maslinovo ulje, koje blogotvorno deluje kod upalnih procesa, morske alge, onda orašasti plodovi koji sadrže selen, posebno brazilski i indijski orah, ovas, integralni pirinač, lisnato, zeleno povrće, sočivo i tako dalje.
Sve mi je to pomoglo da ustanem iz kreveta i počnem da živim koliko – toliko normalno.
A kada sam utvrdila da je u pitanju alergija na gluten, potpuno sam se oporavila od reumatskih bolova. Brzo sam se vratila u kolosek, stajala sam čvrsto i stabilno, kao da imam četiri, a ne dve noge. Počela sam čak i štikle da nosim.
Pročitajte sve o uvođenju u ishranu bez glutena
Zato, u sledećoj priči možete saznati koliki uticaj ima hrana na dobro ili loše stanje organizma.
Saznaćete da, bez obzira što ljudi ne veruju u ono u šta verujete vi, treba da slušate sebe.
Shvatićete da, kada neko ne želi promenu, ne želi je za sebe, a ne za vas. I to ne treba da vam bude obeshrabrenje, nego podsticaj.
Zapamtite, sve što radite, radite kako najbolje umete trenutno, a iz toga će proizaći neka naučena lekcija. Jer, ništa u životu nije slučajno.
Piše: Ankica Milić
Ako i vi želite sa nama da podelite vašu priču u rubrici Moja priča, pišite nam na info@alergijaija.com ili nam pošaljite poruku preko naše Facebook stranice.
