Jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju pacijenti lekarima koji su okupljeni oko oblasti atopije je kako izlečiti alergije? Zna se da je osnovni korak ka lečenju alergija izbegavanje samih alergena, a zatim lečenje farmakološkim sredstvima, ali malo se zna o imunoterapiji alergija. Reč je o jedinoj metodi za lečenje alergija koje polazi od uzročnika. Imunoterapija alergija uspešno leči mnoge alergijske bolesti, od alergijskog konjuktivitisa i rinitisa do astme i utiče na ublažavanje simtoma i na smanjenje progresije atopijskog marša.
Imunolog i alergolog sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“, doktorka Gordana Petrović i stručni konsultant Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani – Alergija i ja, odgovorila je na sva pitanja o imunoterapiji alergija, šta predstavlja ovaj metod lečenja, na koji način se sprovodi, u kom uzrastu se može početi sa imunoterapijom i kakve su prognoze za izlečenje atopijskih bolesti.
Šta je imunterapija alergija?
Imunoterapija alergija je priznati i prihvaćeni oblik kauzalnog lečenja alergijskog rinitisa, alergijskog konjunktivitisa i astme. Pun naziv ove metode, allergen specifična imunoterapija (ASIT) pokazuje mehanizam delovanja ovog načina lečenja.
Kada se primenjuje imunoterapija?
Tokom lečenja primenjuju se materije na koje je dete preosetljivo.
Ukoliko je lekar, posle pažljive analize alergijskih tegoba deteta, odlučio da propiše imunoterapiju alergija (poznatu i kao hiposenzibilizacija ili “vakcina za alergiju”), važno je da se roditelji upoznaju sa opštim principima lečenja i pravilima za njenu upotrebu.
Pre svega važno je znati da ne postoji čarobni štapić za alergijske bolesti.
Neki bolesnici postižu veliko poboljšanje sa imunoterapijom. Oni praktično ostaju bez tegoba i bez potrebe za lekovima. Drugi, nažalost, imaju malu korist, ili nemaju nikakvog boljitka od ovog tretmana. Odlučujući se za imunoterapiju, doktor je, na osnovu međunarodnih preporuka i na osnovu svojih saznanja predvideo da će ona biti korisna. Međutim, ukoliko je tretman neefikasan, moguće je da on nakon prve godine bude modifikovan ili ukinut. Vidljivo kliničko poboljšanje očekuje se nakon nekoliko meseci.
Imunoterapja se preporučuje u slučaju alergijskog rinitisa, alergijskog konjuktivitisa i astme. Nije primenljiva kod alergije na hranu.
Najbolji period za alergijsku imunoterapiju protiv alergija na polene trave, drveća i korova je zimski period, dok nema cvetanja ovih biljaka, tj. decembar i januar, dok se imunoterapija protiv prašine i grinja može sprovoditi tokom cele godine.
Na koji način se sprovodi imunoterapa?
Količina alergena koju će dete dobijati vakcinama postepeno će se povećavati do postizanja doze održavanja, koja će se ponavljati u određenim intervalima tokom tri do pet godina. Cilj ove metode lečenja je da detetov organizam i imunološki sistem postane tolerantan na alergene, i tada će moći da toleriše izlaganje alergeneima bez ispoljavanja tegoba.
Takođe, treba znati da je imunoterapija alergija samo jedna terapijska opcija za lečenje alergije vašeg deteta, i da se može primenjivati i uz druge terapijske procedure koje propisuje lekar. Takođe, tokom sprovođenja imunoterapije alergija potrebno je izbegavati izlaganje alergenu, a za uspešan ishod lečenja neophodna je optimalna saradnja sa roditeljima i detetom.
Terapija se sprovodi najmanje tri, a optimalno je pet godina.
Kada se primenjuje specifična imunoterapija kod dece?
Alergijske bolesti kod kojih se primenjuje ovaj vid lečenja su alergijski rhinitis, alergijski konjunktivitis, blagi oblici astme, kao i anafilaktičke reakcije na ubod insekta (pčela, osa, stršljen-opnokrilci). ASIT se primenjuje kod dece sa senzibilizacijom na samo jedan ili nekoliko sezonskih ili perenijalnih alergena i na venom insekata. Pokazano je da, ukoliko se radi o senzibilizaciji na više alergena, imunoterapija nije efikasna.
Imunoterapija ublažava simptome postojeće alergije, kao i sprečavanje i pojavu novih. Takođe, ova terapija sprečava dalje napredovanje alergijskih bolesti, poznatijeg kao atopijski marš.
Imunoterapije se primenjuje kao monoterapija, ili uz druge lekove. To je jedini kauzalni vid lečenja, ali ne isključuje mogućnost primene farmakološke terapije.
Imunoterapiju alergija treba primenjivati u ranom uzrastu, kod dece nakon pete godine života.
Najintenzivnija senzibilizacija je u prvoj deceniji života, te je najveća korist od rane primene ove terapije. ASIT ne treba primenjivati kod dece sa težim oblicima astme ili slabim odgovorom na antiastmatske lekove.
Efikasnost ASIT u dečijem uzrastu
Osim prevencije izlaganja alergenima, imunoterapija je jedina terapijska metoda koja u dečijem uzrastu deluje direktno na uzrok alergijskih tegoba.
Brojnim studijama pokazano je da, osim kratkoročnih pozitivnih efekata, imunoterapija alergija kod dece je značajna zbog:
- mogućnosti da prevenira razvoj polisenzibilizacije
- mogućnosti da izmeni prirodni tok alergijskih bolesti
- prevenira razvoj astme kod dece sa alergijskim rinitisom
- sprečava ponavljanje anafilaktičkih reakcija na venom opnokrilaca. Dokazano je da u 95% do 99% slučajeva pojave anafilakse na venome ovih insekata, imunoterapija alergija (ASIT) dovodi do izlečenja.
Tekst: dr Gordana Petrović, imunolog/alergolog na Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ i stručni konsultant Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani – Alergija i ja
