Međunarodni dan celijakije se svuda u svetu obeležava na današnji dan.
Nekada je celijakija bila u registru retkih oboljenja. Nažalost, razvojem industrije i željom za što većim prinosom žitarice, a posebno pšenica, su se ukrštale kako bi bile otpornije na vremenske uslove i razne bolesti.
Možda su žitarice prestale da se razboljevaju, ali su naša tela počela da se muče.
Ukrštanjem 6 sorti pšenice, naš organizam jednostavno ne može da se izbori sa svim njenim proteinima. Gluten čine proteini gliadin i glutenin. Najznačajniji i najčešći je gluten (sekalin u raži i hordein u ječmu su mu slični, pa su i te žitarice takodje uvršćene u problematične). Procenjuje se da sada od celijakije u Srbiji boluje svaki stoti građanin, svako stoto dete. Celijakija ne spada više u retko boljenje, iako se u javnosti slabo spominje i iako i danas ljudi malo šta znaju o ovoj bolesti. Još uvek nas gledaju kao da smo razmaženi, kada pitamo na koji način i od kojih tačno sastojaka je napravljeno naše jelo.
Kako je gluten neka vrsta „lepka“ ima sve veću primenu, kako u prehrambenoj (hleb, slatkiši, pića, suhomesnati proizvodi), tako i u drugim industrijama (lepak na kovertama, kozmetika, plastelin, u poslednje vreme i tanjirići za jednokratnu upotrebu) zbog svoje niske cene. Zbog toga osobe koje imaju celijakiju moraju da vode računa o bukvalno svakom industrijskom proizvodu. Svakom.
Kako kod nekih osoba zbog prevelike doze unešenog glutena kroz raznu vrstu namirnica dolazi do imunološke reakcije, jedini način za vraćanje organizma u ravnotežu je bezglutenska ishrana. Kod osoba sa intolerancijom ili alergijom na gluten, posebno kod osoba sa celijakijom, jedini lek je ishrana bezglutenskim namirnicama. Bez pšenice, raži, ječma i ovsa (nekima smeta i ovas, odnosno njegov protein koji je sličan glutenu, avenin), čak ni u tragovima.
Zbog visokih cena, uvoza većine namirnica, loših deklaracija na hrani, lekovima i kozmetici, bezglutenska ishrana ume da bude prava mala detektivska akcija.
Zato, dignimo glas da nas čuju!
Da rešimo ishranu u vrtićima i obrazovnim ustanovama, smanjimo porez na naš „lek“ ne na luksuznu hranu koju jedu bogati. Hajde da vide svi koliko nas ima, i da bezglutenska ishrana za nas nije moda.
