Ova zima je možda i najvažnija zima u kojoj moramo biti sigurni da će imati zdrav uticaj na naš život. Zbog toga naše Udruženje želi posebnu pažnju da posveti kućnim alergenima obeležavanjem Nedelje kućnih alergena, od 2.do 6. novembra 2020.godine i pozivamo sve da nam se pridruže u Velikom zimskom čišćenju.
Hajde da očistimo domove od alergena i učinimo ih zdravijim za sve! Pridružite nam se!
Ove godine više nego ikada provodili smo u zatvorenom prostoru. Očigledno da ova zima neće biti drugačija, a lečenje pacijenata koji nemaju COVID 19 je sve više otežano. Sa druge strane, simptomi alergija su u porastu, a prevencija u ovom momentu je najvažniji korak u lečenju alergijskih oboljenja.
Pratite nas ove nedelje i saznajte sve o kućnim alergenima i na koji način ih možemo savladati. Saznaćete:
- Koji su najčešći kućni alergeni?
- Koji su simptomi kućnih alergija?
- Kako se dijagnostikuju inhalatorne alergije?
- Koja je preporučena terapija za inhalatorne alergije?
- Kako kontrolisati simptome alergija na grinje?
- Kako kontrolisati simptome alergije kućne ljubimce?
- Kako kontrolisati simptome alergija na buđ?
- Koje su preporuke za prevenciju?
- Koje su ključne tačke velikog zimskog čišćenja?
Koji su najčešći kućni alergeni?
Najčešći alergeni koji se nalaze u našem domu su: grinje, buđ, prašina, kućni ljubimci, a veliki uticaj na opšte zdravlje i pogoršavanje simptoma alergija ima i kvalitet vazduha, o kojem treba sve više govoriti. Kada nabrajamo sve alergene u domu, možemo primetiti da se alergeni mogu naći u svakoj prostoriji u domu i da svaki kutak može biti potencijalni okidač alergijskih simptoma. Zbog toga je od ključnog značaja prevencije alergija – uklanjanje alergena.
Da li ste znali da je grinje najintenzivniji kućni alergen, koji utiče na pogoršanje simptoma atopijskog ekcema, astme i alergijskog rinitisa.
Najveći problem sa kućnim alergijama jeste taj što traje tokom cele godine. Kod polenskih alergija se uvek zna vreme pojavljivanja simptoma, ali i uzrok, dok se kod kućnih alergena simptomi često zanemaruju, upravo zbog toga što takvo stanje postaje svakodnevica i može se reći, prividno kao „normalno stanje“. Takođe, jedan od problema unutrašnjih alergena jeste njihov prikriveni uticaj i neprimetno može prerasti, od blažih simptoma, kao što su zapušen nos ujutru kad ustanemo iz kreveta, u kijavicu, blagi svrab na koži, pa do alergijskog rinitisa, atopijskog dermatitisa i astme.
Gde se sve nalaze kućni alergeni?
Svaka prostorija u domaćinstvu je potencijalni izvor alergena.
Pronađite najčešće alergene po mestu staništa:
Dnevna soba: tepih, zavese, mebl nameštaj, ukrasni jastučići, knjige, klima uređaj
Dečija soba: plišane i krpene igračke, dušek, jastuci, krevet, knjige, tepih, ukrasni jastuci, tekstilne ogradice za krevetac za bebe, ormar sa stvarima
Kupatilo: tuš kabina, zavesa za tuš kabinu, kada, odvodi, mašina za veš, sušilica za veš, zidovi, fugne, plafon, delovi sanitarija
Kuhinja: aspirator, zidovi, deo ispod sudopere, pod
Ostava: zidovi, police sa stvarima
Spavaća soba: dušek, vuneni jastuci, jorgani, navlake za dušeke, krevet, jastuci, posteljina, tepih, zavese, pamučne podne staze,orman sa stvarima
Simptomi kućnih alergija
Simptomi alergija su veoma slični običnoj prehladi. Međutim, ako se javljaju duže od nedelju dana – najverovatnije je da je u pitanju inhalatorna alergija koja se dijagnostikuje kao alergijski rinitis. Sigurni znaci koje ćete lako prepoznati su: učestalo kijanje po nekoliko puta uzastopno, zapušen nos, curenje vodenog sekreta, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje, postnazalno curenje, hronični nadražajni kašalj, grebanje u grlu.
Međutim, nisu to jedini simptomi koji se mogu javiti usled posledica delovanja kućnih alergena. Inhalatorne alergije mogu uticati i na najveći organ u telu – na kožu. Kućni alergeni mogu biti okidači atopijskog ekcema ili atopijskog dermatitisa, čiji simptomi se mogu javiti na bilo kojem delu tela, najčešće u vidu suve kože i svraba.
Takođe, pogoršavanje simptoma alergija se mogu odraziti na krajnju dijagnozu alergijskog toka – na astmu. Najpoznatiji simptomi astme su: nedostatak daha, otežano disanje, sviranje u plućima, hronični kašalj, zamaranje, stezanje u grudima.
Takođe, kućni izazivači alergija mogu izazvati simptome kod osoba koje već imaju astmu, alergijski rinitis i atopijski ekcem.
Dijagnostika kućnih alergija
Dijagnostikovanje kućnih alergija nije komplikovan proces, ali se može iskomplikovati ukoliko se ne urade sve potrebne analize. Odlazak kod lekara primarne zdravstvene zaštite je prvi korak. Na tom pregledu važno je pomenuti sve simptome koji se javljaju, kao i vreme i učestalost njihovog javljanja. Dobro urađena anamneza lekara opšte prakse svakako će biti dovoljna za uput za lekara specijalistu, alergologa. Obzirom da bolesnik često nije svestan veze spoljnih uticaja i simptoma bolesti, iskusan lekar može ciljanim pitanjima znatno povećati dijagnostičku vrednost bolesnikovog iskaza. Tim postupkom se pokušava utvrditi koji alergen uzrokuje alergijsku reakciju.
Preuzmite ovde DNEVNIK PRAĆENJA ALERGIJA uz pomoć koje ćete na jednostavniji način predstaviti vašem alergologu vaše simptome.
Sledeći korak je susret sa alergologom. Nakon detaljnog razgovora, alergolog može predložiti testove kojima se precizno utvrđuje postojanje alergije.
To su najpre kožne probe – prick test. Međutim, ukoliko je prethodno korišćena terapija antihistaminicima i kortikosteroidima i ukoliko test nije moguće odraditi zbog promena na koži, odnosno prisustva ekcema, ova vrsta testiranja nije moguća. U tom slučaju preporučuje se test iz krvi, u kojem se određuje prisustvo i količina specifičnih imunoglobulina IgE.
Kada decu testirati zbog alergija?
Danas se zna da se i kod beba mogu javiti alergije, najčešće na belančevine kravljeg mleka ili na iritante iz okruženja čiji uticaj se najpre vidi na bebinoj koži. Čak se i beba od par meseci može testiranti na alergene ukoliko lekar proceni da je neophodno.
Laboratorijska dijagnostika korisna je kod dece s težim oblikom atopijskog dermatitisa, kojoj se zbog promena na koži ne mogu izvršiti kožni, prick testovi. Testiranje na inhalacione alergene, među kojima spadaju kućni alergeni, određuje se panel testom specifičnih IgE antitela.
Terapija kod kućnih, inhalatornih alergija
Kao i kod svake alergije, glavni metod lečenja je uklanjanje alergena. Ipak, u slučaju kućnih alergija, veoma je teško u potpunosti odstraniti prisustvo alergena. Kućni alergeni su ipak naš neminovni stanar tokom celog dana i noći i tokom svih godišnjih doba.
Ono što možemo da uradimo je da smanjimo prisustvo svih kućnih alergena.
Prevencija kućnih alergija
Prevencija alergena je najvažniji korak za lečenje alergija. Svesni smo da je veoma teško otkloniti alergene sa odeće, tekstila, uređaja. Izmet grinja je veoma otporan na vodu, temperaturu i hemiju, stoga vam dajemo ključne stvari koje bi trebalo primenjivati redovno:
Kako možemo umanjiti količinu kućnih alergena?
- Ukloniti teške zavese, tepihe, pokrivače, ukrasne jastučiće.
- Smanjiti vlažnost doma na minimum – redovno provetravati prostorije.
- Ne pretopljavati prostorije tokom zimskih meseci.
- Ograničiti prisustvo kućnih ljubimaca u spavaćoj sobi i mebl nameštaju.
- Koristiti specijalne navlake za jastuke i dušeke .
- Redovno okretati dušeke i jastuke, plišane igračke često ih provetravati i čistiti.
- Nositi masku prilikom usisavanja i čišćenja prašine.
- Koristiti usisivače sa HEPA filterima.
- Prati posteljinu, pokrivače i jastuke mašinski, na minimum 60 stepeni.
- Brisanje podova vlažnim krpama.
- Redovno čišćenje klima uređaja, mašina za pranje i sušenje veša.
- Kontrola vlage redovnim čišćenjem kupatila i ostave. Provetravanje prostorija.
- Korišćenje prečišćivača vazduha, koji sprečavaju i kontrolišu pojavu alergena.
Evo još nekih saveta za veliko zimsko čišćenje:
Lečenje kod kućnih alergija
Ponekad izbegavanje alergena nije dovoljno, već je potrebno uključiti i lekove. Kada vaš lekar utvrdi postojanje alergije, prepisaće potrebnu terapiju. Ipak, svaka alergija zahteva individualni pristup kako bi se sa njom izborili na adekvatan način. Sa alergijama na kućne alergene se može živeti vrlo kvalitetno i pored svih tegoba koje izazivaju, ali je neophodno na vreme staviti ih pod kontrolu.
Cilj je umanjiti ili potpuno eliminisati alergijske simptome koji su posledica inflamatornog procesa.
Kod dijagnostikovanja alergija bolest se tretira istovremeno farmakološkim i nefarmakološkim putem, kao i imunoterapijom. Lekovi koji suzbijaju alergijsku reakciju su i lekovi koji se primenjuju u lečenju atopijskog rinitisa. To su: antihistaminici, dekongestanti, kapi za oči, nazalni sprejevi, kreme za negu kože, imunoterapija. Zavisi od preporuke lekara (alergologa, pulmologa, dermatologa, otorinolaringologa) koristiće se jedan ili više od navedenih lekova.
Za lečenje blažih oblika primenjuju se lekovi iz grupe oralnih H1 antihistaminika, dok se kod težih oblika preporučuju lekovi iz grupe oralnih kortikosteroida. Sa njima treba biti veoma obazriv i izričito se pridržavati preporuke lekara, jer mogu imati neželjene reakcije. Kapi za oči i sprejevi za nos ublažavaju rekaciju, ali nije preporučljivo koristiti ih u dužem vremenskom periodu. Inhalacioni kortikosteroidi se primenjuju za lečenje težih oblika rinitisa i astme.
Antihistaminici se koriste i kao profilaksa jer sprečavaju pojavu alergija, ali i kao terapija u lečenju reakcija. Oni su veoma efikasni u lečenju polenske groznice, jer blokiraju formiranje histamina u organizmu.
Imunološka terapija se primenjuje za lečenje nekih ozbiljnijih alergija, a način sprovođenja ove terapije je namerno izlaganje organizma vrlo malim količinama alergena. Plan ove terapije se koristi u kombinaciji sa lekovima za kontrolu simptoma. U periodu od 3 do pet godina pacijent dobija injekcije sa malom količinom alergena koji mu stvara probleme. Na taj način se umanjuje alergijski odgovor i smanjuje reakcija organizma na alergen. Terapija se pokazala delotvornom u slučajevima alergije na grinje, polen, na dlaku kućnih ljubimaca, a kod dece imunoterapija može sperčiti razvoj ostalih atopijskih bolesti, pre svega astme.
