Deca koja u terapiji upotrebljavaju kortikosteroide, deca koja imaju problema sa astmom, čak i deca alergična na hranu – često mogu biti gojazna. Pogoršanju stanja može doprineti nekretanje, povećan apetit, a nekada jednolična nezdrava hrana, često povezana sa psihološkim problemima.
Koji su najveći spoljni uticaji na gojaznost?
1. Brza hrana pored škole i nezdrava užina
Pored skoro svake škole nalazi se nekoliko kioska brze hrane. Bilo da je u pitanju pica, hamburger, pomfrit ili peciva, roditeljima je često brže i jednostavnije da daju novac za užinu, nego da naprave zdraviju varijantu obroka koji će zadovoljiti nutritivne potrebe školarca, a u slučaju da zaobiđu kioske brze hrane, deca uglavnom od novca za užinu kupuju nezdrave grickalice, gazirane i zašećerene sokove.
Rešenje: Užina napravljena kod kuće je definitivno najbolji izbor. Sendvič sa povrćem, tunjevinom, jajima ili piletinom, zatim voćni jogurt, voćka, mafin – zadovoljavaju dečije nutritivne potrebe za užinom.
2. Ekranizacija
Deca provode najmanje 2 sata dnevno pored televizora i kompjutera. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Sidneju, koje je uključilo 2750 dece školskog uzrasta, pokazalo je da deca koja provode 2 ili više sata pored ekrana imaju upola energije pri aktivnostima u odnosu na drugu decu.
Rešenje: Ograničiti vreme koje će dete provoditi pored kompjutera i televizora. Nema drugog.
3. Neaktivnost
Prema pedijatrijskim studijama, deca koja su još uvek bucmasta u petoj godini imaju veću verovatnoću da budu gojazna i da imaju problema sa krvnim pritiskom i šećerom sa devet godina, nego deca koja su bila mršavija u istoj dobi.
Rešenje: Podržavanje aktivnosti u najranijem dečijem dobu: neka park postane prvi sportski poligon vašeg deteta.
4. Skretanje pažnje
Deca koja jedu dok gledaju televizor uzimaju 228 kalorija više od dece koja jedu za stolom. Pažnja usmerana na nešto drugo skreće pažnju sa hrane i sposobnost deteta da zna kada je njegov stomačić pun. Takođe, deca sa alergijama na hranu mogu biti vrlo probirljiva, iako su im mnoge namirnice nedostupne. Njihov izbor pre može biti nešto „slađe“, nego zdravo iskombinovano.
Rešenje: Pravilno iskombinovana hrana najvažniji je izbor za zdravu ishranu, ali i uravnotežen obrok. Obroci treba da budu porodično okupljanje, a ne nesvesni zalogaji dok gledamo u ekran.
- Gosti, babe, dede, tetke
Nisu gosti problem neko pokloni: slatkiši, grickalice, sladoledi i omiljene poslastice koje deca dobijaju.
Rešenje: Predložite gostima da umesto slatkiša donesu sveže voće, a čak i suvo voće je bolja opcija od bombona. Ako baš ne mogu da odole, neka donesu crnu čokoladu.
[hr]
[facebook_like url=“http://www.alergijaija.com/2017/01/23/zbog-cega-su-deca-gojazna/“ width=“300″ layout=“standard“ action=“like“ faces=“false“ share=“false“]
