Borba protiv alergijskog rinitisa nije laka, naročito kada mislite da ste uradili sve da suzbijete njegove simptome. Obavezno pročitajte ovaj tekst DOBRO kako biste proverili da niste neke informacije niste propustili. Možda će vam baš neka sitnica pomoći da se rešite ove boljke.
Šta je alergijski rinitis?
Alergijski rinitis je upala sluznice nosa koja nastaje kao imuni odgovor na alergene. Razne materije iz okruženja mogu biti alergeni – od kućne prašine, grinja, kućnih ljubimaca, hrane, pa sve do polena, koji je kod alergijskog rinitisa najčešći iritant.
Organizam reaguje na preosetljivost alergena raznim simptomima.
Verovali ili ne, za sve česšću pojavu alergijskog rinitisa zaslužno je i globalno zagrevanje. Posledica globalnog otopljavanja produžava sezonu cvetanja određenih biljaka, pa sezona alergija sada počinje već od februara i traje do novembra.
Uzroci alergijskog rinitisa
Kod osoba koje su bile izložene dejstvu alergena dolazi do produkcije velike količine antitela (IgE) koji se vezuju za receptore na površini ćelija u tkivima, kao i na ćelije koje se nalaze u krvi. Taj proces se naziva senzibilizacija.
Šta se u stvari dešava sa imunim sistemom?
Imuni sistem reaguje drugačije nego što je to uobičajeno: on identifikuje inače bezopasne supstance kao štetne i počinje da proizvodi veću količinu antitela. Zatim, prilikom ponovnog kontakta sa alergenom, antitela ga identifikuju i javljaju to imunom sistemu. Tada dolazi do oslobađanja histamina, leukotriena i prostaglandina u krvotok koji izazivaju reakciju imunog sistema.
Antitela su proteinske prirode i svaki alergen ih karakteriše.
Primećeno je da je veliki broj pacijenata sa alergijskim rinitisom ima veću osetljivost prema alergenu nakon svakog sledećeg kontakta sa alergenom. Na primer, na početku sezone polena, potrebne su veće količine alergena iz prirode da bi došlo do alergijske reakcije, a tokom vremena pacijent počinje da reaguje čak i na vrlo male količine istog polena.
Simptomi alergijskog rinitisa
Simptomi alergijskog rinisa su veoma slični običnoj prehladi. Međutim, ako se javljaju duže od nedelju dana i u isto doba godine – najverovatnije je da je u pitanju alergijski rinitis. Sigurni znaci koje ćete lako prepoznati su: učestalo kijanje po nekoliko puta uzastopno, zapušen nos, curenje vodenog sekreta, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje, postnazalno curenje, hronični nadražajni kašalj, grebanje u grlu.
Alergijski rinitis se često udružuje sa drugim atopijskim bolestima, sinuzitisom, astmom, ekcemom, alergijskim konjuktivitisom. Česte posledice, kao što je upala srednjeg uha kao rezultat disfunkcije Eustahijeve tube, može doprineti pojavi migrenoznih glavobolja, a posledica pogrešno primenjene terapije može dovesti do anosmie, gubitka čula mirisa. Višegodišnje tegobe mogu da dovedu do oboljenja donjih disajnih puteva, do pojave polipa u nosu, čestih upala sinusa i konjuktivitisa. Takođe, alergije iz prirode mogu biti povezane sa alergijom na određenu hranu i dovesti do pojave ukrštenih alergija.
Kako se razlikuje prehlada od alergijskog rinitisa?
Kod alergijskog rinitisa javlja se vodenasti sekret iz nosa, uglavnom praćen svrabom nosa ili očiju, suzenjem očiju, kijanjem, dok je kod prehlade sekret iz nosa gust i obojen, a od drugih simptoma se javlja temperatura, bol u grlu i kašalj.
Simptomi kod prehlada traju od sedam do deset dana, a kod alergija mogu trajati nedeljama, mesecima ili tokom cele godine.
Simptomi polenske groznice, kako se još naziva alergijski rinitis, nisu bezazleni i utiču i na psihički poremaćej izazvan nesanicom i depresijom. Studije su pokazale da je najteže onima koji imaju polinozu, alergiju na polen biljaka, koja je praćena kijanjem i zapušenim nosem. Dešava se da osobe koje imaju alergijski rinitis gube koncentraciju, lako upadaju u depresiju, a deca usled nervoze popuštaju u školi. Umor, nesanica, poteškoće u radu i komunikaciji takođe su prateći simpotomi ove bolesti. Detaljnije o razlici alergijskog rinitisa i prehlade možete pročitati ovde.
Faktori rizika za atopijski rinitis
- porodična istorija atopije
- muški pol češće oboleva
- viši socijalnoekonomski status
- rođenje u periodu polena
- prvorođeni status
- rano uvođene veštačkog mleka i hrane
- rana primena antibiotske terapije
- izloženost kućnim alergenima
- izloženost duvanskom dimu
- serumske vrednosti IgE > 100 IU/Ml pre šeste godine života
- prisustvo alergena, specifičnih IgE
Dijagnostika alergijskog rinitisa
Zanimljivo je da se prvi simptomi polenske groznice razvijaju pre 20.te godine života, ali se može javiti u bilo kom starosnom dobu. Ipak, dokazano je da se prvi simptomi najčešće javljaju od 8. do 11. godine.
Dijagnostikuje se fizičkim i laboratorijskim pregledom. Kao i kod dijagnoze alergija, i rinitis se utvrđuje:
- analizom ukupnih i specifičnih antitela,
- imunoglobulina E (IgE), analizom iz krvi,
- alergološkim testiranjem na koži i
- nazalnim provokacionim testovima.
Bolest se dijagnostikuje kao hronična ako traje duže od četiri nedelje, a kada je intenzitet reakcija umerenog do jakog intenziteta. Rizik se povećava ukoliko su prisutne druge atopijske bolesti, ukoliko blizak rod (to podrazumeva rođake prvog kolena, kao što su roditelji ili brat/sestra) ima dijagnostikovane atopijske bolesti. Izloženost alegenima takođe povećava rizik.
Za bolju dijagnostiku može vam pomoći DNEVNIK PRAĆENJA ALERGIJSKOG RINITISA.
Vrste alergijskog rinitisa
Sezonski rinitis
Sezonski rinitis se javlja uvek u određeno doba godine, kada je polen drveća, trava ili korova prisutan u vazduhu u najvećoj meri. Na primer, s proleća počinje polen drveća, u kasno proleće i leto najveća koncentracija polena je od trava, u periodu jeseni nastupa ambrozija, najalergeniji korov trava, dok je leto najpogodnije za razvoj gljiva i plesni.
Pratite KALENDAR POLENIZACIJE kako biste se na što bolji način borili protiv cvetanja određenih drveća i trava.
Nesezonski rinitis
Nesezonski rinitis se pojavljuje tokom cele godine, a najčešći uzroci ove vrste rinitisa su prašina i grinje, kućni ljubimci, bube, spore iz gljivica i plesni. Uzroci se međutim mogu naći i u radnom okruženju (pekari imaju alergiju na brašno, medicinski radnici na latex, veterinari na životinjsku dlaku), a može biti posledica primene lekova.
Povremeni rinitis
Simtomi ove vrste rinitisa se manifestuju nakon kontakta sa alergenom, na primer u kontaktu sa određenom hranom ili dlakom životinja.
Lečenje alergijskog rinitisa
Cilj tretmana alergijskog rinitisa je umanjiti ili potpuno eliminisati alergijske simptome koji su posledica inflamatornog procesa.
Bolest se tretira istovremeno farmakološkim i nefarmakološkim putem, kao i imunoterapijom. Ukoliko nije moguće izbeći alergene, primena terapije je neophodna. Lekovi koji suzbijaju alergijsku reakciju su i lekovi koji se primenjuju u lečenju atopijskog rinitisa. To su: antihistaminici, dekongestanti, kapi za oči, nazalni sprejevi, imunoterapija. Zavisi od preporuke lekara (alergologa, otorinolaringologa) koristiće se jedan ili više od navedenih lekova.
Za lečenje blažih oblika primenjuju se lekovi iz grupe oralnih H1 antihistaminika, dok se kod težih oblika preporučuju lekovi iz grupe oralnih kortikosteroida. Sa njima treba biti veoma obazriv i izričito se pridržavati preporuke lekara, jer mogu imati neželjene reakcije. Kapi za oči i sprejevi za nos ublažavaju rekaciju, ali nije preporučljivo koristiti ih u dužem vremenskom periodu. Inhalacioni kortikosteroidi se primenjuju za lečenje težih oblika rinitisa i astme.
Antihistaminici se koriste i kao profilaksa jer sprečavaju pojavu alergija, ali i kao terapija u lečenju reakcija. Oni su veoma efikasni u lečenju polenske groznice, jer blokiraju formiranje histamina u organizmu.
Važno je znati: antihistaminici su lekovi koji otklanjaju simptome trenutno (dok ih koristite), dok kortikosteroidi mogu imati štetne posledice.
Imunološka terapija se primenjuje za lečenje nekih ozbiljnijih alergija, a način sprovođenja ove terapije je namerno izlaganje organizma vrlo malim količinama alergena. Plan ove terapije se koristi u kombinaciji sa lekovima za kontrolu simptoma. U periodu od 3 do pet godina pacijent dobija injekcije sa malom količinom alergena koji mu stvara probleme. Na taj način se umanjuje alergijski odgovor i smanjuje reakcija organizma na alergen. Terapija se pokazala delotvornom u slučajevima alergije na grinje, polen, na dlaku kućnih ljubimaca, a kod dece imunoterapija može sperčiti razvoj ostalih atopijskih bolesti, pre svega astme.
Medicinske navlake za dušeke, jastuke i prekrivače protiv grinja i alergena poručite ovde.
Prirodno lečenje
Udruživanje više načina lečenja pomaže u ublažavanju simptoma. Komplamentarna medicina se sve češće preporučuje i od strane samih lekara. Homeopatija i akupunktura su se pokazale kao efikasne, a i fitoterapija, lečenje biljkama, je sve češći način lečenja alergijskog rinitisa. Dobre rezultate u terapiji dali su crni luk, kopriva, crni kim.
Kako napraviti napitak protiv simptoma alergijskog rinitisa od koprive?
Priprema: Svežu koprivu samleti i ostaviti u frižider na dve nedelje. Kada je odletite, pomešajte je sa medom i koristite 2 – 3 kašike ove smese dnevno.
Upotreba: Koristite napitak od koprive tokom perioda polenizacije, dva puta dnevno.
Ulje crnog kima
Kao prirodni antihistaminik, upotreba ulja od crnog kima preporučuje se pre početka perioda alergija, kako bi organizam napravio svoju ravnotežu na vreme. Kada počne sezona, nastavite sa uzimanjem kašičice ulja tri puta dnevno. Ulje možete pomešati sa medom. Ulje crnog kima smanjuje simptome alergijskog rinitisa i dovodi do smanjenja alergija.
Prirodne metode uključuju i uklanjanje alergena fiziološkim rastvorom.
Čišćenje sluznice fiziološkim rastvorom ili destilovanom vodom je veoma značajno u izbacivanju alergena iz nosne duplje. Na taj način se smanjuju simptomi koji mogu dovesti i do spuštanja alergena na donje disajne puteve i prouzrokovati otežano disanje.
U smirivanju nadražaja vam može pomoći inhalacija čajem od kamilice i žalfije.
Inhalacije eteričnim uljima
Kupanje, masaža i inhalacija eteričnim uljima dali su dobre rezultate pri ublažavanju simptoma alergijskog rinitisa. Ne samo da umiruju čitav organizam opuštajućim efektima, već i pospešuju prohodnost nazalnih kanala.
- Lavanda – umiruje i deluje kao prirodni antihistaminik
- Nana – smiruje glavobolje, otvara sinuse i čisti disajne puteve
- Čempres – olakšava tegobe sa disanjem i suzbija nagon za kašljanjem
- Đumbir – prirodni antiseptik, umiruje zapaljenske procese, umiruje donje disajne puteve
- Eukaliptus – podstiče izbacivanje sluzi, umanjuje začepljenja.
Upotreba: Nekoliko kapi eteričnog ulja sipajte u prokuvanu vodu i prekriveni peškirom, dišite nad posudom.
Saveti za svakodnevno ponašanje osoba alergičnih na polen
- Smanjiti boravak na otvorenom, naročito ujutru i uveče kada je koncentracija alergena iz vazduha najveća.
- Tuširati se i prati kosu nakon boravka napolje.
- Ne sušiti veš na otvorenom da se polen ne bi kontaminirao.
- Zatvarati prozore (u stanu, na radnom mestu, u automobilu) u istom periodu.
- Prostorije provetravati u kasnim večernjim satima ili posle podne.
- Ispirati slanim rastvorima sluzokožu nosa.
- Nositi naočare kako bi se smanjio kontakt sa alergenima.
- Pratiti vrednost polena u mesecima kada imate probleme i kada je najveće cvetanje: KALENDAR POLENIZACIJE
- Takođe pratite izveštaje o aktivnosti polena na nedeljnom nivou za specifičnu lokaciju.
Dodatni savet: Tokom perioda kada je vrednost polena koji vama smeta najveća, planirajte odmor.
Promena mesta boravka znatno može ublažiti simptome.
Preporuka za alergične na kućnu prašinu i grinje, kućne ljubimce, buđ, bube
- Ukloniti tepihe, zavese, plišane igračke, višak jastuka.
- Koristiti jake usisivače sa hepa ili vodenim filterima.
- Smanjiti vlažnost prostorija.
- Koristiti filtere za vazduh.
- Upotrebljavati antialergijske materijale.
Alergijski rinitis kod dece
Pozitivna roditeljska anamneza jedan je glavnih od uzroka razvoja alergijskog rinitisa. Ako jedan roditelj ima alergije, verovatnoća da dete ima neku atopijsku bolest je 30%. S druge strane, ako oba roditelja imaju alergije, mogućnost da je dobije dete je 50%.
Drugi faktor koji utiče na pojavu alergijskog rinitisa kod dece je i socioekonomski standard. Naime, istraživanja su pokazala da deca koja žive u okruženju višeg ekonomskog standarda imaju veće šanse da imaju atopiju, nego deca nižeg standarda.
Deca koja su u većoj meri izložena kućnim alergenima, kao što su prašina i kućni ljubimci imaju veće šanse da dobiju polensku groznicu. Zbog toga je neophodno odstraniti sve tepihe i zavese i pridržavati se adekvatne higijene koja će sprečiti gomilanje alergena.
Preuzmite DNEVNIK PRAĆENJA SIMPTOMA ALERGIJA
Duvanski dim je svakako jedan od zagađivača, ali i iritanata što se alergijskog rinitisa tiče. Izbegavanje pušenja u prostorijama u kojoj borave deca je neophodno, jer znatno mogu povećati simptome.
Deca iz grada češće imaju alergijski rinitis nego deca iz grada, iako je količina polena veća u selu.
Alergijski marš
Alergijske bolesti koje se javljaju u detinjstvu danas imaju popularan naziv – „alergijski marš“. On podrazumeva pojavu prvih simptoma atopije u prve dve godine života, kao što su alergija na hranu i atopijski dermatitis, da bi se razvila alergijska astma, a paralelno sa astmom javlja se i alergijski rinitis. Naravno, scenario nije uvek ovakav, i uz adekvatnu terapiju i profilaksu, alergijski marše se može zaustaviti.
ALERGIJA NA HRANU + ATOPIJSKI DERMATITIS + ASTMA + ALERGIJSKI RINITIS
Alergijski rinitis jeste jedno od čestih atopijskih bolesti u dečijoj dobi, ali on se ne javlja kod veoma male dece. Da bi se razvila klinička slika dete mora biti barem dve sezone izloženo alergenima da bi se pokrenuo proces senzibilizacije, o kojem smo pričali na početku teksta, u opisu alergijskog rinitisa.
Simptomi alergijskog rinitisa kod dece
Nije teško prepoznati simptome alergijskog rinitisa kod dece. Problem u dijagnostikovanju se javlja kod dece koja imaju simptome tokom cele godine i kada je alergija vezana za grinje, kućnu prašinu ili kućne ljubimce. Jedan od znakova da dete ima alergijski rinitis, a ne prehladu je karakterističan pokret, koji se naziva „alergijski pozdrav“, kada dete dlanom struže nos odozdo prema gore, čime pokušava otčepiti nos, briše ga od vode i češe se.
Treba obratiti pažnju na decu koja često imaju probleme u respiratornom traktu, upale uha, šmrcaju, kašlju, otežano dišu, bleda su i imaju podočnjake. Takođe, deca sa alergijskim rinitisom mogu slabije čuti.
Preuzmite besplatno DNEVNIK PRAĆENJA SIMPTOMA ASTME.
U nekim slučajevima dijagnoza se može postaviti samo na osnovu kliničke slike. Rutinska dijagnostika je anamneza i pregled, ali i citološki bris nosa na eozinofile. Dodatne alergološe analize se primenjuju kada se radi o simptomima koji duže traju i jačeg su intenziteta ili kada se kombinuju sa simptomima drugih atopijskih bolesti.
Alergološko testiranje na manjem detetu često može dati nepouzdane rezultate.
Postoje mnoga pravila koja bi trebalo da se pridržavaju roditelji dece koja su sklona atopijskim bolestima:
- Posteljinu prati na 60 stepeni jednom nedeljno je neophodno za uništavanje grinja. Potrudite se da uklonite grinje. Danas postoje sredstva koja olakšavaju uklanjanje grinja sa površinskih delova nameštaja i tepiha u vidu sprejeva protiv grinja ili specijalne medicinske navlake koje ne dozvoljavaju prodiranje grinja u jastuke, dušek ili posteljinu.
- Izbegavanje kontakta sa alergenima što je više moguće.
- Pridržavajte se pravila higijene kako stana, tako i odeće. Redovno prati igračke.
- Kada je koncentracija polena velika, odeću staviti na pranje posle svakog boravka u prirodi.
- U periodu polenizacije neophodno je tuširati dete i prati kosu svaki dan kako bi se tragovi polena u potpunosti odstranili.
- Sprovođenje higijene nosa je od izuzetnog značaja za čišćenje od alergena. Ispiranje nosa tečnošću na bazi fiziološkog rastvora važno je za čišćenje sluznice od alergena.
- Pratite redovno KALENDAR POLENIZACIJE kako biste sprečili kontakt sa određenim biljkama u cvatu.
Alergijski rinitis nije teška i ozbiljna bolest, ali može značajno uticati na kvalitet života. Adekvatno lečenje, kako tradicionalnom metodom, ali i alternativnim načinima, može ublažiti simptome kod odraslih, i sprečiti dalji razvoj atopijskih bolesti kod dece.
Izvori: adiva.hr (prof.dr.sc.Tomislav Baudoin), pharmamedica.rs (mr ph.spec. Jelena Marković)
[hr]
[facebook_like url=“http://www.alergijaija.com/?p=1419&preview=true“ width=““ layout=“standard“ action=“like“ faces=“false“ share=“true“]
