Iako je celijakija u mnogim zemljama na listi retkih bolesti, pretpostavlja se da je broj obolelih u razmeri 1:100, isti svuda u svetu, te se smatra da oko 70.000. u Srbiji, a oko 90.000 u Hrvatskoj boluje od celijakije. Da ovaj zdravstveni problem ne sme biti na margini zdravstvene zaštite govore činjenice o glutenu, ne samo o simptomima bolesti koje ozbiljno mogu ugroziti zdravlje, već i poteškoćama pri dijagnostikovanju i učestalosti celijakije kod dece.
Činjenice o celijakiji
- Celijakija je autoimuno oboljenje, isto kao dijabetes tip 1, multipleks skleroza, lupus, reumatoidni artritis, vaskulitis.
- Postoji preko 300 simptoma celijakije. Najčešći simptomi su bol u stomaku i nadutost, povraćanje, krvava stolica i dijareja, a neki od neuobičajenih simptoma su anemija, hronični umor, depresija, osteoporoza, bolovi u kostima i zglobovima.
- Testiranje celijakije može pokazati negativnan rezultat, ali prisustvo gena određuje mogućnost razvijanja ove bolesti kasnije u životu.
- Smatra se da 1 od 100 ljudi u svetu ima celijakiju. To je više od Hronove bolesti, kolitisa i cistične fibroze zajedno. Brojke su iste kada se posmatraju deca: 1 od 100 dece ima celijakiju i ona spada u jedno od najčešćih oboljenja kod dece.
- Celijakija je nasledna. Rizik da se razvije celijakija sa roditelja na dete je 1 prema 10. Testiranje na celijakiju bi trebalo raditi svake treće godine kada je u pitanju prvo koleno.
- Između 20 i 25% obolelih ima dermatitis herpetiformis, vrstu dermatitisa koji izaziva osip, svrab i bol.
- Ukoliko se ne leči može imati veoma ozbiljne posledice, kao što je pojava drugih autoimunih bolesti, raka, osteoporoze, depresije, sterilnosti, pobačaja, anemije, epilepsije, migrene…
- Što se kasnije dijagnostikuje – to je veća šansa da osoba sa celijakijom razvije još neko autoimuno oboljenje. Jedna studija je pokazala da je mogućnost za pojavu drugih autoimunih bolesti tri puta veća ukoliko se celijakija dijagnostikuje nakon dvadesete godine.
- Nije samo hrana ta koja sadrži gluten. Mnogi kozmetički proizvodi, naročito su kritični ruževi i sjajevi za usta, paste za zube, suplementi, lekovi, pseća hrana i Play-Doh plastelin mogu izazvati probleme nakon korišćenja, stavljanja ruku u usta, ljubljenja.
- Jedini lek za celijakiju je isključivanje glutena iz ishrane. Čak i prisustvo najmanje čestice glutena (veće od 0,002ppm) ili jedna hlebna mrvica kod nekih obolelih šteti crevnoj sluznici i može uzrokovati digestivne probleme. Lečenje celijakije zahteva dijetu bez glutena za ceo život.
- Na jednog obolelog ima još 10 nedijagnostikovanih.
- Smatra se da je potrebno 6 do 10 godina da se dijagnostikuje celijakija. Uzrok težeg dijagnostikovanja su simptomi koji se razlikuju od osobe do osobe. Štaviše, neki oboleli čak i nemaju nikakve simptome.
- 92% osoba na bezglutenskoj dijeti i dalje ima probleme zbog unakrsne kontaminacije glutenom. Najčešće kontaminacije su u prehrambenim proizvodima, ishrani van kuće, u restoranima, na putovanjima.
- 3 godine je potrebno da bi se organizam u potpunosti oporavio od problema izazvanih glutenom.
- Broj obolelih od celijakije se znatno smanjio tokom Drugog Svetskog rata zbog nestašice pšenice, ali je broj povećan nakon rata, kada su proizvodi od pšenice bili lako dostupni. Danas, istraživanja idu u smeru pronalaženja uzroka celijakije, u virusima ili lekovima, a novosti sa poslednje Konferencije o digestivnim bolestima ukazuju na mogućnost kontrolisanja glutena u organizmu.
