Korona virus, poznat i kao COVID-19 i 2019-nCoV je danas najvažnija vest. Sada, kada je proglašena pandemija, svi se pitaju da li treba da budemo zabrinuti. To jeste respiratorni virus, što znači da napada pluća. A šta je to što ljudi sa astmom treba da znaju?
ŠTA JE KORONA VIRUS (COVID-19)?
Korona virus je vrsta virusa koja se često javlja kod životinja. Ponekad, mada retko, se može preneti na ljude.
U decembru 2019. godine, novi korona virus je počeo da se širi. Naučnici smatraju da su se prvi ljudi zarazili na ribljoj pijaci i tržnici životinja. Sada se virus širi sa čoveka na čoveka.
Prema Cenru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), simptomi infekcije korona virusom mogu biti:
- groznica
- kašalj
- kratak dah
Centar smatra da se simptomi mogu javiti 2 do 14 dana nakon kontakta sa virusom.
Do 10. marta 2020. godine, potvrđeno je 113.851 slučaj obolelih od ovog virusa u svetu. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je to globalnom vanednom zdravstvenom situacijom.
KAKO SE ŠIRI COVID-19?
Virus se širi kašljem i kijanjem. Virus se nalazi u kapljicama koje se iskašlju ili iskijaju u vazduh. To su krupne,teške kapljice koje brzo padaju na tlo.
Ljudi na udaljenosti 1 do 2 m od zaraženog mogu biti u zoni dosega ovih kapljica. Ako vam zaraženi kašlje i kija u lice, možete biti inficirani. Zato se i preporučuje kašljanje i kijanje u lakat ili u maramicu koja se odmah baca, a ruke se operu. Oboleli bi trebalo da nose i zaštitne maske kako bi pomogli zaustavljanju širenja bolesti.
Korona virus može takođe preživeti na površinama prema kojima su oboleli kašljali ili kijali. Ako dodirnete površinu na kojoj ima virusa, a potom dodirnete svoja usta, nos ili oči, možete se razboleti.
KO JE POD RIZIKOM OD KORONA VIRUSA?
U ovom trenutku se ne zna mnogo o tome kako korona virus utiče na ljude sa astmom. Jedna studija sa 140 slučajeva nije dokazala povezanost sa astmom. Prema CDC i SZO, grupe sa najvećim rizikom su:
- ljudi koji neguju pacijenta sa korona virusom
- stariji od 60 god
- ljudi sa hroničnim oboljenjima, kao što su visoki krvni pritisak, srčana oboljenja, dijabetes, astma.
Ljudi sa astmom treba da preduzmu mere predosrožnosti pri širenju bilo koje respiratorne bolesti u njihovoj zajednici.
KAKO DA IZBEGNEM KORONA VIRUS I DRUGE RESPIRATORNE INFEKCIJE?
Koraci koje preduzimate za izbegavanje gripa, će vam takođe pomoći u zaštiti od korona virusa:
- često perite ruke sapunom i toplom vodom u trjanju od 20 do 30 sekundi, obavezno nakon kašljanja i kijanja. Ako nemate u tom trenutku vodu, koristite gelove ili rastvore za ruke koji sadrže najmanje 60% alkohola
- ne dirajte oči, nos i usta
- izbegavajte bolesne ljude
- ne delite šminku, hranu, posuđe i pribor za jelo
- redovno uzimajte svoju terapiju za astmu, kako bi je držali pod kontrolom.
Ne postoji vakcina za novi korona virus. Primite vakcinu za sezonski grip ukoliko je niste primili – nije kasno da se zaštitite od gripa., jer sezona gripa može potrajati do maja.
Nošenje hirurških maski ne preporučuju ni CDC, ni Svetska zdravstvena organizacija. Samo oboleli ili negovatelji obolelih treba da ih nose.
ŠTA ASTAMTIČARI TREBA DA ZNAJU O NOVOM KORONA VIRUSU?
Prenosimo vam intervju sa Mičelom Grejsonom, alergologom – imunologom Nacionalne dečije bolnice i predsedavajućim Medicinskog naučnog veća. On je odgovorio na često postavljana pitanja o korona virusu od strane obolelih od astme.
Da li su oboleli od astme u većem riziku od zaraze korona virusom?
- Koliko znamo, nisu; ali se podaci stalno obrađuju.
Da li su astmatičari u većem riziku od lošeg ishoda infekcije korona virusom?
- Do sada, nema mnogo informacija o obolelima od korona virusa sa astmom. Postoji najmanje jedan naučni rad koji sugeriše da korona virus nema uticaja na astmu. Ali, važno je napomenutu da postoje drugi korona virus sojevi koji normalno cirkulišu i izazivaju siptome nalik prehladi/gripu. Ovi virusi izazivaju epizode i napade astme. Tako, ostalo je da se vidi da li korona virus COVID- 19 može izazvati astmatične napade.
Zašto CDC i SZO preporučuju da samo oboleli od korona virusa i njihovi negovatelji nose maske?
- Nošenje maske blago štiti. Mnogo je važnije često pranje ruku, najbolje sapunom i vodom 20-30 sekundi. Umesto vode i sapuna, mogu se koristiti gelovi i rastvori za dezinfekciju. CDC i SZO žele da maske nose inficirani kako bi sprečili širenje infekcije, ili oni u dugom kontaktu sa inficiranima. Ako bi svi nosili maske, istrošile bi se rezerve maski, a neophodne su zdravstvenim radnicima. U zdravstvenom sistemu su one potrebne, ne samo za korona virus, već i za druge infekcije.
Da li bi osobe sa astmom trebalo da nose maske za jednokratnu upotrebu kada su na javnim prostorima?
– Ne baš. Mnogo važnije je uraditi sledeće:
- perite često ruke sapunom i vodom
- izbegavajte ljude koji kašlju ili kijaju i imaju simptome nalik prehladi
- redovno uzimajte svoju terapiju za astmu
- ako već niste, vakcinišite se protiv sezonskog gripa.
Ako osoba sa stmom dobije temperature i kašalj, šta treba da radi?
- Pijte svoju redovnu terapiju i pozovite lekara. Najverovatnije nije u pitanju korona virus, ali ih svako obavestite o svojoj bolesti. Ako je moguće, a to podržavam, ne idite na posao ili u školu, ili na javna mesta, ako ne biste širili zarazu.
Neki ljudi brinu da kortikosteroidi u preparatima za inhalaciju oslabljuju njihom muni sistem. Šta bi trebalo ljudi da znaju o kortikosteroidima, kao što je prednizon?
- Morate biti sigurni da držite svoju astmu pod kontrolom. To često zahteva uzimanje kortikosteroida inhalacijom ili oralno. Inhalatorni kortikosteroidi ne slabe vaš imuni sistem ali oralni mogu. Važno je da preduzmete navedene korake da zaštitite sebe i ograničite izlaganje bilo kojem respiratornom virusu.
CDC i SZO su naveli da su osobe starije od 60 godina u najvećem riziku. Ima li preporuka za starije sa astmom kako da izbegavaju korona virus?
- Preporuke su iste. Izbegavati boravak sa mnogo ljudi. To se odnosi, kako na korona virus, tako i na druge uzročnike respiratornih infekcija. Takođe, ne preporučujem rukovanje, grljenje, ljubljenje… Ako je moguće, budite udaljeni 2-3 metra od onih sa simptomima prehlade- iako je mnogo ljudi sa korona virusom zarazno i pre posedovanja simptoma.
Ako se korona virus širi sličnom brzinom kao i grip, možemo li očekivati slične brojke?
- To je stvar javnog zdravstva. Samo će vreme pokazati da li će biti slično.
Da li preporučujete stvaranje zaliha lekova za astmu?
- Uvek preporučujem astmatičarima da imaju redovnu zalihu. Sve što sam video o korona virusu, ne zahteva stvaranje dodatnih zaliha. Predlažem zalihu za 14-dnevni karantin, ako vam se dogodi.
Ako su ljudi primili vakcinu protiv pneumokoka, da li ih štiti od razvoja upale pluća kod infekcije kororna virusom?
- Ne. ova vakcina štiti od bakterijske pneumokokne upale pluća, i neće vas zaštititi od upale pluća izazvane korona virusom.
Da li antihistaminici slabe imunosistem i čine vas pogodnijim za infekciju virusom ili bakterijom?
- Antihistaminici ne slabe imuni sistem. Neće vam njihovo korišćenje povećati šansu od infekcije bakterijom ili virusom.
Da li bi osobe sa astmom trebalo da se socijalno distanciraju (ostanak kod kuće) kada je moguće? Da li se saveti razlikuju u zavisnosti da li živite u gradu/oblasti gde se pojavio korona virus?
- Socijalno distanciranje je uvek dobra ideja za svakoga u jeku sezone gripa ili prehlade. U ovom trenutku, ne vidim razlog za izostanak sa posla ili iz škole ukoliko se to ne nalaže drugačije. Za velika okupljanja, procenite rizik na osnovu mesta gde živite i broja obolelih od korona virusa. Gde je veći broj obolelih i preminulih, izbegavajte gužve. Ali svakako preporučujem izbegavanje rukovanja. I trudite se da budete udaljeni najmanje 2-3 metra od svakoga sa respiratornim simptomima.
Šta da rade astmatičari, ako imaju simptome groznice ili kašlju?
- Ako imate ove simptome, pozovite svog lekara. Pitaće vas par pitanja koje će im pomoći da odluče da li da odete u ordinaciju ili u hitnu pomoć, ili da ostanete kod kuće.
Ako lekari ne dozvoljavaju ulaz u zdravstvenu ustanovu bolesnima, kako će zanti da li bolesni imaju grip, korona virus ili neku drugu respiratornu bolest?
- Generalno, većina lekara će proceniti rizik od korona virusa i odlučiće da li da vas prime. Ako ste bolesni, a lekari sumnjaju na korona virus, uputiće vas na nadležnu instituciju. Na putu ka toj instituciji, izbegavajte kontakt sa drugim ljudima, nosite masku i držite distance. Zbog viskog broja obolelih od gripa, trenutno, većina ljudi sa simptomima gornjih disajnih puteva imaće grip, a ne krorona virus.
Da li treba praviti velike zalihe lekova, za 30/60/90 dana?
- Mislim da ne treba, a i to bi izazvalo nestašicu za druge ljude. Ako želite da budete sigurni, imajte jednomesečnu zalihu. Nema potrebe za više od toga.
Izvor: Asthma and Allergy Foundation of America
Prevela: dr Zorica Smiljkić
Prilagodila: Snežana Šundić – Vardić
