Kada pomenemo decu, najčešće nam je prva asocijacija njihov osmeh, neka anegdota iz njihovog odrastanja, igračka s kojom se naviše igraju ili slatkiš kome se najviše obraduju. Kada u svojoj glavi već imate viziju vašeg deteta ili nekog mališana iz vaše okoline, da li bi vas uznemirio podatak da čujete da svako 100-to dete u Srbiji ima celijakiju i da 20% dece predškolskog uzrasta ima alergiju na hranu?
Odatle kreće naša današnja priča, sa čime se sve bore mali heroji sa celijakijom ili alergijom na hranu.
Deca i alergije na hranu
Deca se često bore sa istim psihičkim poteškoćama kao i odrasli.
Različitost s kojom se sreću pri postavljanju dijagnoze, jedan je od glavnih stresora kod dece. Da li će biti prihvaćeni u društvu, kako se nositi sa svakodnevnim iskušenjima pogotovo u školskim danima, budu najčešća pitanja koja izazivaju zbunjenost i neprihvatanje novonastale situacije.
Biti drugačiji, sa sobom nosi i odredjenu težinu.
Primetili ste da vase dete vremenom postaje povučeno, izbegava izlaske sa drugovima iz škole, ne provodi vreme tako često kao ranije napolju, ne želi da ide na rodjendansku proslavu svog druga iz klupe ili sve češće ima lošu koncentraciju, samo su neki od prvih znakova da polako ulazi u začarani krug straha.
Kao i kod odraslih, i kod dece, strah predstavlja osećanje koje se javlja kao jedan od prvih pokazatelja da je došlo do nekih promena i predstavlja prvi korak ka adaptivnom ponašanju.
Svoj strah koriste kao način pripreme za novi stil života, koji život sa alergijama na hranu definitivno nosi sa sobom.
Ujedno, ovo bude pogodno tlo za razvoj strepnje, što često sa sobom povlači oprez, sumnju, zabrinutost, ponekad čak i anksioznost.
Anksioznost kod dece
Anksioznost je emocionalno stanje koje smo svi iskusili u nekom period svog života i karakteriše se našom reakcijom na minimalnu ili gotovo nepostojeću opasnost. U odredjenim okolnostima, anksioznost poprima primesu pozitive, jer u nama najčešće dovodi do odredjene obazrivosti koja je u problemima sa ishranom više nego dobrodošla.
Anksioznost se kod dece manifestuje u vidu problema sa spavanjem, apetitom, izostajanjem iz škole zbog često neobjašnjivih bolesti,kao što su bolovi u stomaku, mučnine ili glavobolje.
Takodje, deca počinju da osećaju različitost u odnosu na drugu decu, koja često može da uslovi promenu slike o sebi,kao i gubitkom samopouzdanja, što dodatno dovodi do povlačenja, a ujedno i odbačenosti od strane svojih školskih drugova.
Prvi korak ka rešavanju problema
I kada ste dovde stigli, volela bi da pre svega odgovorite sebi iskreno na jedno pitanje, koliko često sednete sa svojim detetom da popričate o ovim stvarima?
Iako nam deluje da su oni idalje mali, naša prezaštićenost neće umanjiti njihove problem i potrebu da se uklope. Pojašnjenje situacije u kojoj se nalaze olakšaće da razumeju i prihvate sebe, kako bi ujedno i edukovali svoje školske drugare. Naučićete ih da poštuju tuđe različitosti, da se nose sa svojom dijagnozom i pre svega da vole sebe takvi kakvi jesu.
Na prvi pogled ovo deluje kao veliki teret za jednog mališana, čija briga jedino bude da dobije više vremena za igru, ali upravo iz ovakvih životnih situacija, deca sklona alergijama razvijaju introspekciju koja im omogućava da sebe sagledaju kao jednako vredne društva, pažnje i života.
Tekst: Emilija Tasković, psihoterapeut