Dr Gordana Petrović, alergolog/imunolog i stručni konsultant Udruženja „Alergija i ja“ odgovarala je na pitanja pacijenata u vezi dijagnostikovanja alergija na hranu kod dece. Ceo video snimak možete pogledati na Instagramu u prvom, drugom i trećem delu IGTV videa u vezi dijagnostikovanja alergija na hranu ili na našem Youtube kanalu.
Alergija i ja: Kako dijagnostikovati alergiju na hranu?
Dr Petrović: Alergija na nutritivne alergene nije retka pojava u najranijem detinjstvu odnosno u odojačkom uzrastu i najčešće se verifikuje kada se krene sa uvođenjem čvrste hrane, mada se može uočiti i pre toga, ukoliko postoji preosetljivost na proteine, na primer, kravljeg mleka. Najpouzdaniji pokazatelj alergije na nutriivne alergene je ispoljavanje osipa na koži, nekada povraćanje, pojave prolivastih stolica, kašlja, neposredno nakon kontakta sa određenom namirnicom ili ubrzo posle. To je najpouzdaniji pokazatelj da dete ima alergijsku reakciju na određenu namirnicu. Rezultati testova često nisu pouzdani i zato je najvažniji pokazatelj klinička manifestacija, odnosno ono što roditelji direktno primete u svakodnevnom životu.
Alergija i ja: Kakvi testovi su najrelevantniji za dijagnostikovanje alergija na hranu?
Dr Petrović: Generalno gledano, u dijagnostikovanju alergija, kožni testovi, odnosno PRICK ili PATCH testovi su pouzdaniji od ispitivanja alergija putem krvi. To je tako zbog mehanizama razvoja alergijskih reakcija. Najbitnije je da li je osoba ispoljila simptome nakon kontakta sa namirnicom.
Glavni simptomi koji ukazuju na prisustvo alergija su: osip na koži, suvi, nadražajni kašalj, suzenje iz očiju i nosa, sekrecija, povraćanje, proliv ili otežano disanje.
Kožni test se radi kao dijagnostički u situacijama kada ne možemo potpuno pouzdano proceniti intenzitet te alergijske reakcije i rezulat testa se tada uklapa u kiničku sliku (u ispoljene simptome). Takođe, rezulati koji dobijamo putem krvi, odnosno preko IgE antitela na određenu namirnicu, manje su pouzdani od kožnog testa, ali i njih uzimamo u obzir samo uz prisustvo simptoma.
Kod testova iz krvi imamo klase od 1 do 6, od najmanje do naviše klase alergija. Visoke klase alergena pouzdano mogu govoriti u prilog alergijske senzibilizacije na određenu hranu, ali kada se radi o nižim klasama, prvoj, drugoj, trećoj, pa čak i četvrtoj klasi – one ne moraju biti mnogo ubedljive, naročito jer postoji ukrštenost osetljivosti između određenih namirnica. Tada savetujemo roditeljima da ukoliko nema nevedenih alergijskih simptoma, ne stavljaju dete na eliminacionu dijetu, bez obzira na rezultat testa.
Alergija i ja: Ukoliko su rezultati IgE testa pokazali visoku klasu, a pacijent nema vidljivih simptoma, da li se paralelno radi i kožni test, kako bi se utvrdila jasna slika odnosno klasa alergija?
Dr Petrović: Sva testiranja s rade nakon prezicno uzetih anamnestičkih podataka. Zato savetujemo pacijentima da pre nego što urade samoinicijativno testiranja odu kod alergologa kako bi se odredilo koji dijagnostički postupak treba primeniti. Lekar je taj koji će podrobno ispitati koje tegobe i uzeti kompletnu kiničku sliku. Zbog toga je jako bitno pre bilo kakvog ispitivanja konsultovati se sa alergologom a onda se određuje kojim će se redom uraditi ispitivanje. Obično je mnogo smislenije prvo uraditi kožni test, a tek onda test uzet iz krvi.
Alergija i ja: Da li treba verovati PATCH ili PRICK kožnom testu, ukoliko ne pokažu iste rezulate?
Dr Petrović: Treba više verovati onom testu iz realnog života. Ukoliko dete u kontaktu sa tom namirnicom (direktni kontakt, isparenja prilikom kuvanja) ispolji alergijsku reakciju, onda možemo govoriti o pouzdanosti rezultata sa testiranja. Dakle sam test, bez toga da je dete ispoljilo alergijsku manifestaciju, ništa ne znači. Vrlo često tokom testirana na nutritivne alergene dobijamo rezulatet da dete ima alergiju na namirnicu koju nikad nije probalo. To još govori u prilog tome da je rezultat testa vrlo relativan i može se tumačiti samo u skopu kiničkih manifestacija. Isto to se odnosi i na kožni test, samo što ćemo kod kožnog testa imati lažne pozitivne odnosno lažne negativne rezultate.
Najvažnije je rezultat testa uklopiti u kliničke manifestacije.
Alergija i ja: Na koji način roditelji treba da izlože dete namirnici na koju se sumnja prisustvo alergija?
Dr Petrović: Ukoliko je test već indikovan i urađen i dete već imalo reakcije na namirnicu. dakle kada već imamo detektovanu alergiju na namirnice, a naročito ako su u pitanju namirnice koje su veoma alergogene, u nekom periodu života jaja ili orašasti plodovi, onda se treba konsultovati sa lekarom. Ukoliko lekar proceni da je bezbedno izvesti u kućnim uslovima onda je to bezbedna varijanta, ali se mnogo češće ovakvi testovi sprovode u bolničkim uslovima i to najčešće nakon perida eliminacije ove namirnice iz ishrane. Ponovna reakcija u kontaktu sa namirnicom može biti i intenzivnija, zbog toga je bolje testove opterećenja sprovoditi u boničkim uslovima uz nadzor lekara i stručnog medicinskog osoblja.
Alergija i ja: Da li alergija na kikiriki može vremenom da prestane i kako?
Dr Petrović: I na kikirkiki kao i na druge nutritivne alergene, alergija se može ponašati različito od osobe do osobe, ali kako se radi o veoma intenzivnoj namirnici ona nekada moze biti doživotna. Za razliku od mleka, ova rekaicje se ređe prevazilazi odrastanjem. Još uvek nema biološke ili imunoterapije koja može 100% izlečiti ovakve alergija. Radi se na tome da se usavrši oralana imunoterapija, ali za sada nisu postignuti savršeni ili željeni efekti. Mehanizmi određenih namirnica su kompleksni i oralna imunoterapija nije toliko uspešna kao imunterapija kod respiratornih alergija. Ali radi se na tome da se oralana imunoterapija kod alergija na hranu usavrši, naročito kada su u pitanju alergeni jačeg intenziteta.
Alergija i ja: Ukoliko ne postoje reagensi na određenu namirnicu, kako se utvrđuje da li postoji alergija na tu namirnicu?
Dr Petrović: Svaka osoba može ispoljiti alergijsku rekaciju na mnoge namirnice, kao i na druge supstance. Ne možemo se testirati na sve, a naročito zbog toga što se alergijska reakcija može ispoljiti na kombinaciju nekih namirnica sa, na primer, fizičkim naporom. Recimo, adolesceti mogu ispoljiti alergijsku rekaciju nakon što pojedu kikiriki ukoliko su imali trening, a takođe, izlaganje toploti ili hladnoći i nekim inhalacionim alergenima se može desiti nakon konzumiranja određene namirnice. Međutim, najčešće se dešava da dete ispolji alergijsku reakciju odmah nakon konzumiranja te namirnic.e, Tada se preporučuje eliminacija te namirnice iz ishrane nekoliko meseci, pa ponovoviti namirnicu nakon toga.
Alergija i ja: Kako prepoznati da li je u pitanju alergijska rekaicja ili su to simptomi atopijskog dermatitisa?
Dr Petrović: Prava alergijska reakcije se ispoljava pojavom urtika (urtika – kopriva). Kožne promene imaju odredjenu distribuciju i ta koža je suvlja, crvenij, nadražajnija i izrazito svrbi. Koprivnjača se ispoljava kratkrotrajnim pečatima, dok se kod ekcema fiksira, dok ga god ne izlečimo. Kod ekcema kožne promene ostaju i više dana, dok kod alergijke reakcije one manjaju mesto, i veoma su kratkrotrajne, ugavnom nestaju u roku 24 sata.
Alergija i ja: Da li uzrok suvlje kože može biti namirnica?
Dr Petrović: Najčešće uzrok ekcema nije u alergiji na hranu. Kada se savetuje eliminacija odredjene namirnice? Samo kada je u kontaktu sa tom namirnicom došlo do simptoma, odnosno pogoršanja ekcema. Ali razmišljanja da na duže staze treba eliminisati namirnicu zbog ekcema, treba odbaciti, jer uzrok nije bila hrana. Dok se ne potvrdii alergija – ne treba izbacivati namirnicu iz ishrane.
Alergija i ja: Kako se utvrđuje alergija na penicilin?
Dr Petrović: Prvo treba obaviti vrlo prezican razgovor sa alergologom koji će procenti dalje aktivnosti. Roditelj treba da odgovori lekaru kakve su se reakcije ispljile i kada u odnosu na uzimanje leka. Najbitnija je pouzdana anamneza.
Kada je u pitanju reakacija na lekove, reakcije koje se ispoljavaju ubrzo nakon konzumiranja leka, u prvih sat vremena su najbitnije, a ukoliko se ispoljavaju kasnije u odnosu na uzetu dozu leka, one ne govore u prilog pravoj alergijskoj rekaciji na lek, već je moguće da je u pitanju kombinacija sa virusnom infekcijom, namirnicom ili drugim lekovima. Precizno uzeti anamnestički podaci su osnova za dalje planiranje i donošenje zakjučaka i ono što je najvažnije da se roditelji prisete podataka što detaljnije, kada su primetili osip ili druge simptome alergijske reakcije.
Alergija i ja: Na koji vremenski rok treba ponavljati testove ako postoji već dijagnostikovana alergija na hranu?
Dr Petrović: Test opterećenja se planira u dogovoru sa dijetologom i gastroenterologom koji prate dete. Test se može ponavljati nakon 4, 6 meseci ili godinu dana, zavisno od kliničkih manifestacija, odnosno tegoba koje je dete imalo. Ukoliko je dete imalo burne reakcije, ne treba ga stavljati na test bez precizno uzetih podataka alergologa. Dinamika opeterećnja namirnicama se uskadjuje u odnosu na prethodne simptome i reakcije.
Partner Alergološkog savetovališta Udruženja „Alergija i ja“: Talija Lab
Ssvim članovima Udruženja „Alergija i ja“ i njihovim porodicama Talija Lab je omogućila 15% popusta na sve laboratorijske analize.
